ИСПРАЋАЈ ЗА КРЕМАЦИЈУ КСЕНИЈЕ ЈОВАНОВИЋ 5.12 У 14,00, КОМЕМОРАЦИЈА У 11,00

Испраћај за кремацију првакиње београдског Народног позоришта у пензији Ксеније Јовановић, биће обављен у среду 5. децембра у 14 сати на Новом гробљу у Београду.

Почетак опела је у 13,30 часова.
Комеморација ће бити одржана истог дана у 11 сати у просторијама Народног позоришта у Београду.

Ксенија Јовановић, ћерка глумачког пара Ирене и Бранка Јовановића, рођена је 6. јуна 1928. у Сарајеву. Рано детињство је провела код мајчиних родитеља у Скопљу и Београду где јој је деда Мило Иличковић био генерал, лекар, начелник у војној болници. Бабушка – Клаудија Лукашевич по којој је руског порекла, веома је утицала на Ксенијино разумевање првих појмова и однос према животу. Завршила је два разреда основне школе у Сарајеву, потом се са родитељима одселила у Нови Сад где је наставила школу до 1939. да би се потом, са родитељима преселила у Београд где је и матурирала у Четвртој женској гимназији.
Најпре је студирала Економски факултет годину дана, а потом Високу филмску школу коју је водио Вјекослав Афрић. По завршетку постаје члан филмског позоришта при Авала филму које су водили Јован Кулунџић и Александар Огњановић. Прву филмску улогу остварила је 1949. у филму „Барба Жване“.
Снимила је филм „Прича о фабрици (прво редитељско остварење Владимира Погачића). Затим је, у Београдском драмском позоришту заиграла у алтернацији са Олгом Ивановићем у представи „Инспектор је дошао“. Ангажман у поменутом позоришту је добила 1951, да би после десет година прешла у Народно позориште у Београду и ту остала до данас, иако је у пензију отишла 1989. Гостовала је у ЈДП-у, Звездара театру, Атељеу 212, у више пројеката у Театру поезије. Од 1953- 2004. снимила је 210 радијских улога захваљујући, између осталих квалитета, и боји гласа.
Радила је са многим редитељима међу којима су Јован Бата Путник, Предраг Динуловић. Хуго Клајн, Бојан Ступица, а највише са Арсом Јовановићем и Видом Огњеновић. По сопственом сведочењу, свој уметнички век, провела је, у извесном смислу, као „вук самотњак“; то је био њен императив, њен избор, знала је да се то плаћа, и није жалила због тога.
Ксенија Јовановић је остварила велики број улога у класичном и савременом репретоару, од којих се могу издвојити: Ерзилија (Оденути наге Л. Пирандела), Елизабета (Лов на вештице, А. Милера), Краљица Наталија (Конак М. Црњанског), Бароница Кастели (Господа Глембајеви М. Крлеже), Констанца (Дуги живот краља Освалда В. Лукића), Јокаста (Едип Софокле), Бернарда (Дом Бернарде Албе Ф.Г.Лорке), Жена А (Три високе жене Едварда Олбија), Хекуба ( Тројанке Еурипида), Пишчева мајка (Мамац Д. Албахарија) Старија дама (Судија В. Моберга), Мајка бега Пинторовића (Хасанагиница Љ. Симовића), Тетка Даца (Госпођа министарка Б. Нушића), Софија Петровић, жена која чека визу ( Говорница Ј. Марковића), Маркиза де Мертеј (Опасне везе Ш. де Лакло, К.Хемптон, К. Милер).
Добила је бројне награде, између осталих, највише признање Народног позоришта - Плакету Народног позоришта, Награду „Раша Плаовић“за Жену А у „Три високе жене“ (Едварда Олбија), Годишњу награду Народног позоришта у Београду и Годишњу награду ЈДП-а, две Стеријине награде, Орден Светог Саве другог реда, Орден рада са златним венцем, Плакету са ликом Добрице Милутиновића, Добричин прстен – награду за животно дело 2007, после 6 деценија успешно оствариваних улога.
Ксенија Јовановић је преминула у суботу 1. децембра у 84. години у Београду.
М.Б.