НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ ОДРЖАНА КОМЕМОРАЦИЈА ПОВОДОМ СМРТИ ПРИМАБАЛЕРИНЕ ЈОВАНКЕ БЈЕГОЈЕВИЋ

У присуству чланова породице, пријатеља и колега, у петак 11. септембра на Великој сцени одржана је комеморација поводом смрти Јованке Бјегојевић 1931-2105), некадашње примабалерине Народног позоришта (НП) у Београду.
В.д. управника НП Дејан Савић оценио је да ће све оно што је ова славна уметница урадила на сцени и око ње, а у корист балетске уметности у Србији, остати и те како забележено у историји не само НП, него и културе наше државе и нашег народа.  
- И после завршетка играчке каријере, није престала да буде човек балета, у пуном смислу те речи. Та врста посвећености, личне идентификације са својом уметношћу и својим позивом, може свима да нам служи као пример и као подстрек – истакао је, између осталог, Савић.
Он је указао да је НП заједно са породицом, Удружењем балетских уметника Србије и Скупштином града Београда „обезбедило да се Јованка Бјегојевић сада, и заувек, нађе у Алеји заслужних грађана, у добром друштву, међу људима који су оставили дубок и неизбрисив траг у нашој култури“.
- За све што је учинила, нека јој је вечна слава - додао је Савић.
Кореграфкиња и примабалерина НП у Београду Лидија Пилипенко поменула је њену специфичну нарав, али је нагласила да сте на сцени морали да јој се дивите.
- Била је посебна, чудо од уметнице. Не може се речима описати флуид којим је зрачила у многим улогама, а посебно као бела лабудица - рекла је она.
Првак и кореграф Балета НП и директор Балета Српског Народног позоришта у Новом Саду Владимир Логунов причао је кроз анегдоте о заједничким наступима, њеном тешком карактеру, али и о фантастичном умећу да "ушрафи" играче, као и успонима и падовима у личном дружењу, јер се, како му се чини, бојала да буде са неким јако блиска.
На комеморацији су говорили и драмски уметник Томо Курузовић, театролошкиња и историчарка уметниче игре Ксенија Шукуљевић Марковић, филмски редитељ Миодраг Богић и солисткиња Балета НП у Београду, кореографкиња и генерални секретар београдске секције CID – UNESCO Соња Лапатанов.
Писмо балетске критичарке и театролошкиње Мирјане Здравковић, која је била спречена да присуствује комеморацији, прочитала је чланица ансамбла Балета НП Ива Игњатовић.
На крају комеморације, приказан је избор из снимака Јованкиних представа које је припремио Петар Антоновић.
Славна српска и југословенска уметница Бјегојевић рођена је 1931. године у Прњавору, у Босни и Херцеговини, где је и стекла прва знања о игри на часовима г-ђе Хатман.
Деветогодишња Јованка први пут показала је своје играчко умеће у родном граду на школској новогодишњој приредби. Школовње наставља у Београду код Радмиле Цајић и у државној балетској школи у класи врсног педагога Милета Јовановића.
Њена професионална играчка каријера започиње 1950, у НП у Београду где већ у децембру исте године дебитује играјући главну улогу – Кнегињу у балету “Балада о једној средњовековној љубави”.
Након тога, нижу се и успеси у балетима “Лабудово језеро”, “Симфонија”, “Орфеј”, “Јоланда”, “Краљица острва”, “Кинеска прича”, “Ромео и Јулија”...
Осим на матичној сцени НП у Београду, с великом успехом играла је у периоду од 1956–1959. године у Паризу у балетској трупи реномираног играча и кореографа Жана Бабилеа као водећа балерина класичног и модерног балетског репертоара, као и у улогама креираним специјално за њу: Песак, Копча, Балетино.
Године 1959. потписује уговор са трупом Едуарда Борованског у Аустралији где је ангажована како у класичном тако и у модерном балетском репертоару.
У Београд се враћа на позив управе Народног позоришта и од 1961. до 1972. године са несмањеним жаром плени и самоуверено влада сценом играјући водеће улоге у редовном репертоару и премијерне представе: “Жизела”, “Двобој”, “Триптихон”, “Пепељуга”, “Пољубац виле”, “Напуштене”, “Птицо не склапај своја крила” коју је специјално за њу написао комозитор Енрико Јосиф, “Звездани круг”…
Гостовала је у Единбургу, Атини, Бечу, Салцбургу, Лозани, Цириху, Бакуу, Ташкенту, Лењинграду, Кијеву, Ослу, Барселони, Риму, на Блиском истоку, Грчкој и Бугарској.
Јованка Бјегојевић један је од оснивача Удружења балетских уметника Србије 1962. године, чији је била и председник у периоду од 1982–1984. године.
Добитница је Седмојулске награде Републике Србије за улогу у балету “Триптихон” П. Коњовића (1962), Октобарске награде града Београда, Годишње награде Народног позоришта у Београду (1969), Награде УБУС-а за животно дело (1998) и Признања за врхунски допринос националној култури.
Године 1972. престаје активно да игра и наставља да се бави педагошким радом на одсеку глуме на Факултету драмских уметности у Београду као редовни професор.
У два наврата 1970. и 1994. године обављала је дужност шефа и директора Балета Народног позоришта у Београду.
Осамдесетих година постаје шеф Балета Позоришта на Теразијама где је у представи “Орфеј у паклу” показала и своје кореографско умеће.
Звезда је филмова "Звиждук у осам", "Музика кроз векове", "У једном граду ко зна ком".
Преминула је 31. августа у Београду, у 84. години.
Сахрањена је 5. септембра у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
М.Б.