USPEŠNA PREMIJERA “HENRIJA ŠESTOG” NA SCENI LONDONSKOG GLOB TEATRA

Na Kulturnoj olimpijadi u Londonu, u petak 11. maja sa velikim uspehom premijerno je izvedena predstava Narodnog pozorišta u Beogradu - Šekspirov “Henri Šesti” u režiji Nikite Milovojevića.

Poseban značaj ovog nastupa predstavljala je i činjenica što se sa scene tog mitskog pozorišta prvi put, u 400 godina postojanja, čuo srpski jezik, što, zaista, predstavlja veliku čast i služi na ponos i Narodnom pozorištu i Srbiji. Prve replike izgovorio je Predrag Ejdus, a ansambl beogradskog Nacionalnog teatra pozdravljen je dugim i burnim aplauzom od 836 gledalaca sa punih galerija ovog impresivnog pozorišnog zdanja.
Kulturna olimpijada počela je 23. aprila kao uvertira letnjim Olimpijskim igrama, a tokom šest nedelja pozorišne trupe iz 37 zemalja prikazaće svih 37 Šekspirovih dela na isto toliko jezika.
U ovoj tragikomediji, sa elementima groteske, naslovnu ulogu tumačio je Hadži Nenad Maričić, a u podeli su bili i Predrag Ejdus (Biskup od Vinčestera, kasnije kardinal), Tanasije Uzunović (Vojvoda od Glostera), Boris Pingović (Vojvoda od Samerseta), Nebojša Kundačina (Lord Talbot), Branko Jerinić (Erl od Vorika), Branislav Tomašević (Erl od Safoka), Slobodan Beštić (Ričard Plantadženet), Aleksandar Srećković (Šarl, kralj Francuske), Pavle Jerinić (Vernon), Bojan Krivokapić (Besit), Jelena Đulvezan k.g. (Jovana od Orleana) i muzičari Bora Dugić (frula), Zoran Živković (violina) i Slobodan Prodanović (harmonika).
Saradničku ekipu činili su Ivana Dimić (dramaturg), Boris Maksimović (scenograf), Marina Medenica (kostimograf), dr Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor), Amalia Benet (scenski pokret), Bora Dugić (muzika), Ivana Nenadović (organizator), Saša Tanasković (inspicijent) i Gordana Perovski (sufler).
Istog dana, 11. maja, u edukativnom centru Glob teatra otvorene su i dve izložbe – “Pozorje Laze Kostića” autora Zorana Maksimovića i “Omaž Šekspiru” autora Dragana Stojkova, dok je prevodilac Zoran Paunović održao predavanje na temu “Šekspir u Srbiji”.
Maksimović je pokušao da prikaže celokupnu pozorišnu delatnost Laze Kostića, uključujući i njegov rad na prvom prevodu Šekspirovog dela na srpski jezik, dok je Stojkov nastojao da, otvarajući prostore imaginacije, uradi portret slavnog pisca koji deluje zagonetno predstavljajući ljudsku kompleksnost.
Predstava je, takođe, sa velikim uspehom, izvedena i reprizno, u nedelju 13. maja, u matine terminu od 12,30 časova, pred 600 gledalaca.
Beogradska premijera “Henrija Šestog” biće održana 15. juna na Velikoj sceni.
M.B.

Reč kritike: The Hutton Inquiry , The Arts Desk, The Guardian

                                                              Raniji članci vezani za ovu temu:

 

PREMIJERA “HENRIJA ŠESTOG”, U REŽIJI NIKITE MILIVOJEVIĆA, 11. MAJA U GLOB TEATRU
Drama Vilijama Šekspira “Henri Šesti” u režiji Nikite Milivojevića i izvođenju glumačkog ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu biće premijerno izvedena  11. maja na sceni Glob teatra u Londonu.
Mitsko pozorište, londonski “Glob teatar” proslaviće ove godine Šekspirov rođendan dosad neviđenim produkcijskim ciklusom koji će trajati šest sedmica i u okviru kojeg će biti izvedeno svih 37 predstava  koje je najpoznatiji bard engleske i svetske književnosti napisao. Kako bi kompletna produkcija projekta nazvanog “Globe to Globe”, koji je otvoren 23. aprila, odražavala globalni uticaj koji je Šekspir imao na svetsku književnost i pozorišnu umetnost, svaka od predstava biće izvedena na drugom jeziku, pa su, shodno tome, u London pozvana pozorišta iz svih delova sveta, uključujući i našu zemlju. Čast da nas predstavlja na ovom jedinstvenom teatarskom događaju, pripala je beogradskom Narodnom pozorištu koje će 11. maja premijerno izvesti “Henrija Šestog” u režiji Nikite Milivojevića. „Kada već spominjemo brojke, dobro je onda reći i to da je od tih 37 komada, „Henri Šesti“ prvo Šekspirovo delo, o kojem i danas postoje različita mišljenja; da li je autentično, odnosno koliko je Šekspirovo, ili je to možda više ruku pisalo, što znamo da i nije bio redak slučaj u to vreme“, kaže za sajt Narodnog pozorišta gospodin Milivojević i napominje da kako god bilo „Henri Šesti“ sigurno nije među najboljim Šekspirovim  komadima.
- U stvari, nije ni jedno od boljih, naprotiv ... Ali, tu postoji uvek nešto što reditelju može biti posebno izazovno, a to je upravo ta „nesavršenost“, te „pukotine“ u kojima pronalazite prostor za rediteljsko „domaštavanje“, ugrađivanje nekih specifično rediteljskih stvari. Ja inače imam posebnu ljubav prema tim „ranim radovima“ velikih pisaca, i sa sličnim osećanjem radio sam „Masku“ Crnjanskog, „Platonova“ Čehova... Uvek mi je bilo strašno uzbudljivo da režiram te prve komade promišljajući ih kroz iskustvo svega onoga što je nastalo kasnije, mnogo bolje, poznatije. U tom smislu, i razgovor u Londonu oko izbora bio je veoma zanimljiv, jer kada sam predložio „Henrija“ učinilo mi se kao da sam pomogao organizatorima, jer sam odabrao nešto o šta se očigledno drugi nisu baš mnogo otimali. Milivojević napominje da je „Henri Šesti“, pre svega, priča o borbi za vlast, u kojoj se zbog raznih sitnih interesa, spletki, mržnji, gubi nešto mnogo veće i značajnije.  - A kada kažete “borba za vlast, spletke, nesloga”, naravno da imate utisak da govorimo o našoj stvarnosti. Takođe, ima nešto tipično “naše” u tom glupom, besmislenom inatu, kojim se prepucavaju engleski lordovi, gde svako ima svoju istinu, niko nikome ne veruje, niko nije siguran, i gde se jedni te isti sukobi neprestano ponavljaju, prenose na nove generacije… Uopšte, sve je podređeno toj strašnoj borbi za vlast i, naravno, sve je dozvoljeno i sve moguće. To je nešto kao otvorena rana gde jasno vidite prelom, ali u tom ludilu usijanih mozgova zdrav razum nažalost ništa ne može. Predstava će biti izvedena u okviru „Balkanske trilogije“ koja podrazumeva sva tri dela “Henrija Šestog”. Osim nas, tu su još Albanski teatar iz Tirane i Makedonski teatar iz Bitolja . Projekat uslovno zovemo “Balkanska trilogija” zato što ima dosta veze sa onim kroz šta smo svi zajedno prolazili u bližoj i daljoj prošlosti - podseća Milivojević.
Priznati reditelj svakako je svestan značaja ovog učešća, između ostalog, i zbog toga što će na sceni tog kultnog teatra, prvi put u 400 godina postojanja, jedna predstava biti odigrana na srpskom jeziku.  
- Vidite, možete naravno pretpostaviti koliko reditelju može da znači da ga neko pozove iz Londona, predloži mu da režira Šekspira i da ima premjeru u “Glob teatru”. To je nešto zaista veliko, jer “Glob teatar” je za sve nas koji se bavimo pozorištem nekakavo mitsko mesto. Šta to znači za našu kulturu, naše pozorište… o tome u ovom trenutku, zaista, uopšte ne razmišljam. Verovatno znači onoliko koliko nam uopšte znače pozorište, kultura... Kao i sve drugo, to je manje-više stvar interesa. Ako neko ima interesa da mu to bude važno, biće važno, ako nema, neće biti. Ali, s druge strane, uvek ima ljudi kojima je savršeno jasno o čemu se tu zapravo radi i oni sigurno prepoznaju pravi značaj jednog ovakvog događaja. To što je njih nažalost  malo i što su trenutno “utišani” ne znači i da ne postoje. Meni je, uostalom, glas te “manjine” oduvek bio važniji od buke “većine – smatra Milivojević.
Naslovnu ulogu tumači Hadži Nenad Maričić, a u podeli su i Predrag Ejdus (Biskup od Vinčestera, kasnije kardinal), Tanasije Uzunović/ Miodrag Krivokapić (Vojvoda od Glostera), Boris Pingović (Vojvoda od Samerseta), Nebojša Kundačina (Lord Talbot), Branko Jerinić (Erl od Vorika), Branislav Tomašević (Erl od Safoka), Slobodan Beštić (Ričard Plantadženet), Aleksandar Srećković (Šarl, kralj Francuske), Pavle Jerinić (Vernon), Bojan Krivokapić (Besit), Jelena Đulvezan k.g. (Jovana od Orleana) i muzičari Bora Dugić (frula), Zoran Živković (violina) i Slobodan Prodanović (harmonika).
U saradničkoj ekipi su Ivana Dimić (dramaturg), Boris Maksimović (scenograf), Marina Medenica (kostimograf), dr Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor), Amalia Benet (scenski pokret), Bora Dugić (muzika), Ivana Nenadović (organizator), Saša Tanasković (inspicijent) i Gordana Perovski (sufler).
Predstava se radi u koprodukciji sa Glob teatrom i Fondom “Laza Kostić”, a beogradska premijera zakazana je za 15. jun na Velikoj sceni.
M.B.
Izveštaj sa prve čitaće probe možete pogledati OVDE

                                                                                          IZVEŠTAJ SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE

Povodom predstojeće premijere u Glob teatru, u petak 4. maja, u Muzeju Narodnog pozorišta, održana je konferencija za novinare.
Glumačku i saradničku ekipu „Henrija Šestog“ predstavila je šef službe marketinga Ljiljana Lazić Mihajlović, a potom se prisutnima obratio upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović koji je kazao da mu je veoma drago što će se u tom znamenitom teatru „po prvi put čuti srpska reč i što će u njemu po prvi put nastupiti srpski glumci i to glumci Nacionalnog teatra“.
- Sudeći po onome što sam video na generalnoj probi, siguran sam da će se Narodno pozorište predstaviti na najdostojniji mogući način i da će to, ustvari, biti slika srpskog teatra danas, na ponos i naše Kuće, i naše zemlje“.
Predsednica Fonda „Laza Kostić“ Snežana Spasojević izrazila je očekivanje da će ova predstava i dve izložbe, koje će biti otvorene u Edukacionom Glob centru, reprezentovati našu zemlju na najbolji mogući način.
Reč je o izložbama „Pozorje Laze Kostića“, autora Zorana Maksimovića i „Omaž Šekspiru“ Dragana Stojkova.
Direktorka Drame Molina Udovički Fotez ocenila je da nastup u Glob teatru predstavlja „veliki događaj za Nacionalni teatar, za srpsko pozorište i za srpsku kulturu“.
Ona se zahvalila reditelju Nikiti Milivojeviću što je „ovaj projekat doneo u Narodno pozorište“ i istakla da je veoma ponosna na ono što je videla na generalnoj probi.
- Ovo je predstava koja je potpuno van vremena i van prostora. Ona može da se događa i onda i nekad, i ovde i sada. U njoj je postignuta jedna univerzalnost, koja istini za volju postoji u svakom Šekspirovom tekstu, ali ju je dosta teško staviti u prvi plan. Mislim da su stvaraoci ove predstave, uključujući scenografa i kostimografa, uspeli to da postignu. Dakle, postigli su tu univerzalnost i stavili je ispred svega - kazala je Udovički Fotez.
Milivojević je rekao da ima osećanje „da smo svi zajedno uradili predstavu, baš onakvu, kakvu bih ja voleo da vidim“.
On se zahvalio Snežani Spasojević i timu Narodnog pozorišta koji su „prepoznali ovu stvar, podržali je i borili se za nju“.
Predrag Ejdus je rekao da mu je veoma drago što mu se ukazala prilika da sa svojim kolegama gostuje „na tako svetom mestu“ kao što je Glob teatar.
- Uzbuđeni smo svi zbog toga. Iskreno rečeno, do sada nisam bio u prilici ni da gledam nešto u tom teatru, a pogotovu da igram. Znam koliko je to značajno mesto iako se tu, možda, i ne igraju najbolje predstave... Nadam se da ćemo tamo biti dobro shvaćeni i da će nas publika dobro prihvatiti. Sa velikim uzbuđenjem iščekujem taj nastup, pogotovu što ću ja biti taj koji će tamo izgovoriti prve reči na srpskom jeziku – rekao je Ejdus.
Govoreći o aktuelnosti ovog komada, Tanasije Uzunović je primetio da se u njemu radi o nečemu što se baš ovih dana dešava kod nas, a to su izbori.
- Ovde nema oklopa, nema mačeva, ali ima svega drugog. Ova predstava ne predstavlja događaj samo za Beograd, nego i za celu Srbiju – rekao je on.
Hadži Nenad Maričić je kazao da su se glumci tokom proba „probijali kao kroz neku gustu šumu“ i  istakao da niko od njih nije znao „ka čemu“ ih to Milivojević vodi.  
- Ipak, mi smo mu istinski verovali, jer je iza njegove priče i iza njegove vizije, stajala neka istina, i mi smo to osećali. Uprkos činjenici što je komad napisan pre nekoliko stotina godina, Nikitina koncepcija predstavlja nešto što je veoma blisko današnjem, savremenom, svetu. Mislim da smo uradili veoma dobru predstavu. To potvrđuju i reči dvojice mojih kolega iz pozorišta koji su mi, posle generalne probe, rekli da zbog ovakve predstave ima smisla baviti se pozorištem – kazao je Maričić.
I ostali učesnici konferencije bili su saglasni u oceni da ovo gostovanje predstavlja veoma značajnu stvar ne samo za naš teatar nego i za srpsku kulturu uopšte i istakli da sa velikim nestrpljenjem iščekuju susret prvo sa londonskom, a potom i sa beogradskom publikom.
Povodom ovog gostovanja, „Podrum Radovanović“ je uradio specijalnu seriju vina „Henri Šesti“ sa amblemom tog Šekspirovog junaka koji je naslikao Dragan Stojkov.
M.B.