U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA PREDSTAVLjENA KNjIGA O DRAMSKOM STVARALAŠTVU MARAMBOA

Knjiga Spasoja Ž. Milovanovića „O dramskom stvaralaštvu dr Vojislava M. Jovanovića Maramboa“, koju je objavio Pozorišni muzej Vojvodine u okviru svoje biblioteke „Pozorišna kultura na tlu Vojvodine“, predstavljena je u sredu 11. aprila u Muzeju Narodnog pozorišta.

Prisutne je pozdravio upravnik Nacionalnog teatra u Beogradu Božidar Đurović koji je kazao da ovo pozorište i njegov Muzej, koji je za nepunih godinu i po dana, od otvaranja 22. novembra 2010. godine, posetilo više 30.000 ljudi, žele da sarađuju sa svim srodnim kućama.
On je napomenuo da je Pozorišni muzej Vojvodine jedna od tih kuća „sa kojom imamo fantastičnu saradnju, a nedavno smo imali i zajedničku izložbu posvećenu Lazi Kostiću“.
Dramski pisac i dramaturg Željko Hubač, koji je bio moderator promocije, podsetio je da je Marambo sve svoje radove, koji se tiču pozorišne umetnosti, napisao u periodu od 1903. do 1914. godine i naglasio da je to razdoblje u istoriji teatra definisano kao početak modernizma u srpskom socio-kulturnom području.
Prema Hubačevim rečima, u pitanju su drame „Tako reče Zaratustra“, „Naš zet“, „Naši očevi“, „Naši sinovi“ i „Karijera“.
Urednica izdanja Ivana Koči kazala je da su zaposleni u Pozorišnom muzeju Vojvodine „prepoznali značaj“ ove prve teatrološke studije o Marambou, „a, moram da priznam, da smo dobili i sjajne preporuke od profesora Nebojše Romčevića i profesora Petra Marjanovića”.
Ona je rekla da je knjiga „izašla iz štampe” krajem januara ove godine i objasnila da su u njoj obrađene razne teme kao što su dramsko stvaralaštvo Maramboa u pozorišnom kontekstu i socio-kulturološkim okolnostima, poetika Maramboovog dramskog stvaralaštva, Maramboovo odustajanje od pozorišta...
Koči je dodala da je pored toga, u ovoj teatrološkoj studiji, objavljeno svih pet njegovih drama.   
Dramski pisac i profesor FDU-a Nebojša Romčević pohvalio je Milovanovića što je  odlučio da napiše jednu ovakvu knjigu i ocenio da “niko do sada, tako ozbiljno, nije govorio o Marambou”.
- Ne zna se da li je ova knjiga, zapravo, uspešnija kao analiza Maramboovih radova ili kao jedna metodološka eksplikacija koja pokazuje, čini mi se, najvažniji kvalitet kolege Milovanovića, a to je glad za radom – primetio je Romčević, koji je bio recenzent ove knjige.
Milovanović je rekao da su Maramboove drame u uskoj vezi sa društvenim i književno-pozorišnim kretanjima perioda u kojem su nastajale.
- One su neophodna karika u lancu između realizma i modernizma u srpskom socio-kulturnom prostoru, i njegova najjača spona sa tadašnjim modernim evropskim pozorišnim stremljenjima. Uopšteno govoreći, Marambo je u svojim dramama slikao čovekovu prirodu ne kao ishodni element sistema, već kao njegov rezultat. Otuda je u fokusu predstavljanja njegovih komada daleko više sistem, poredak, koji svojom mutacijom pretvara jedan tip ljudi u drugi, nego sam čovek. Porodica je tu da taj poredak potvrdi bilo u opstajanju, bilo u raspadu – smatra Milovanović.
Odlomke iz drama Vojislava M. Jovanovića Maramboa čitali su dramski umetnici Tomislav Toma Trifunović i Dejan Cicmilović.
M.B.