U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA OTVORENA IZLOŽBA „POZORJE LAZE KOSTIĆA“


10 februar 2012

Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Milorad Đurić otvorio je u petak 10. februara u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu izložbu „Pozorje Laze Kostića“.

U kratkom govoru, Đurić je napomenuo da je na kulturnoj sceni Vojvodine tokom 2010. i 2011. godine bio organizovan niz događaja i projekata koji su imali za cilj da sačuvaju uspomenu na Lazu Kostića.
- Mi smatramo da sećanje na velikana naše istorije čini naš kulturni identitet jačim, a istovremeno nas i ohrabruje za projekte u budućnosti. Veoma mi je drago da će ovu izložbu tokom maja videti i publika u Londonu. Ako ičim treba da se predstavimo tamo, onda je to svakako Laza Kostić – ocenio je Đurić i naglasio da su umetnost i kultura sfere koje u značajnoj meri mogu da promene i poprave sliku Srbije u svetu.
Upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović istakao je da mu je veoma drago što je jedna ovako značajna izložba otvorena baš u Muzeju Nacionalnog teatra koji je, kako je naglasio, za nešto više od godinu dana od kada je otvoren, postao jedan od značajnijih muzeja u Srbiji.
Prema Đurovićevim rečima, od tada do danas, razne programe Muzeja Narodnog pozorišta videlo je više od 20.000 posetilaca.
Upravnik Nacionalnog teatra je podsetio da ta institucija ima veoma dobru saradnju sa Pozorišnim muzejem Vojvodine i Fondom „Laza Kostić“ koji su organizatori ove izložbe.
On je napomenuo da Narodno pozorište, u koprodukciji sa Fondom „Laza Kostić“ i Glob teatrom, sprema Šekspirovu dramu „Henri Šesti“ koja će 11. maja, u režiji Nikite Milivojevića, premijerno biti izvedena u Londonu u okviru Kulturne olimpijade, pratećem programu Olimpijskih igara.
Đurović je najavio da bi 6. juna u Muzeju Narodnog pozorišta trebalo da bude otvorena izložba fotografija sa premijere „Henrija Šestog“ na sceni mitskog Glob teatra.
Direktor Pozorišnog muzeja Vojvodine i autor izložbe „Pozorje Laze Kostića“ Zoran Maksimović izrazio je zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom sa Narodnim pozorištem i njegovim muzejem i istakao da ona „ide uzlaznom linijom, a krase je jedan profesionalni i prijateljski odnos“.  
On je objasnio da ove izložbe ne bi bilo da uz sebe nije imao jedan fantastičan tim ljudi koji mu je pružio ogromnu pomoć na čemu im, kako je naglasio, veoma zahvalan.
Predsednica Fonda „Laza Kostić“ Snežana Spasojević govorila je o značaju slavnog pesnika za srpsku kulturu uopšte i tom prilikom je napomenula da se on, „još kao  
sedamnaestogodišnji dečak upustio u otkrivanje i prevođenje Šekspira u želji da približi te dve kulture i te dve nacije“.
Ona je kazala da će tokom kulturne olimpijade, koja će biti otvorena na Šekspirov rođendan 23. aprila i trajaće šest nedelja, na sceni Glob teatra biti odigrano svih 37 komada najpoznatijeg barda engleske i svetske književnosti, u izvođenju pozorišta iz svih delova sveta.
Gospođa Spasojević je ansamblu Narodnog pozorišta i reditelju Milivojeviću poželela uspeh i naglasila da ima osećaj da će oni tom prilikom „zablistati kao naš Novak Đoković“.
Osnivač Fonda „Laza Kostić“ i njegov umetnički direktor Marina Milić Apostolović napomenula je da saradnja sa Glob teatrom počela u oktobru 2010. godine kada je razgovarala sa Tomom Brcom, koji je pripremao Kulturnu olimpijadu i tom prilikom joj ponudio saradnju.
- To je bila naša strateška odluka, jer smo smatrali da je Laza to zaslužio. Gospod je želeo da Laza na velika vrata uđe u Glob teatar, a to smo mogli samo na jedan način; da imamo veoma značajan projekat. Za nas je važno što ćemo 9. maja u Glob edukacionom centru u Londonu predstaviti izložbu o Lazi Kostiću i što će glumci Narodnog pozorišta igrati na sceni Glob teatra, ali njima je možda još važnije da vide "Ričarda Trećeg" pisanog ćirilicom i čuju "Henrija Šestog" na srpskom jeziku – kazala je ona.  
Izložba prikazuje celokupnu pozorišnu delatnost Laze Kostića u kojoj je on predstavljen kao prevodilac (prvi prevod Šekspira na srpski jezik), pozorišni teoretičar, kritičar, dramski pisac i glumac.
Građa, koju čine rukopisi, plakati, fotografije, notni zapisi, dokumenti, kostimi, scenografske skice, video zapisi... svedoči o trajanju ovog velikana na domaćim i regionalnim scenama do današnjeg trenutka.
Kostić (1841-1910) je bio poeta osobenog stvaralačkog puta, širokih interesovanja i znanja, i raznovrsnih talenata – dramski pisac, prevodilac, filozof, estetičar, književni i pozorišni kritičar, filolog, pravnik, akademik, profesor, političar, novinar, poslanik, diplomata… Začetnik je srpske avangardne lirike i srpske esejističke kritike, jedan od najboljih poznavalaca srpskog jezika, u filozofiji ustanovitelj doktrine dijalektičkog pankalizma, erudita, izvanredni polemičar, među pravnicima jedan od najjačih dijalektičara, prvi predsednik Srpskog novinarskog društva, osnivač i prvi predsednik Novosadske jačačke (gimnastičke), vatrogasne i veslačke zadruge, agilni član i dobrotvor Društva za Srpsko narodno pozorište...
Napisao je oko 150 lirskih i dvadestak epskih pesama, balada i romansi, kao i tri drame - “Maksim Crnojević”(1863), “Pera Segedinac” (1882) i “Uskokova ljuba ili Gordana” (1890).
Autor je jedne od najlepših pesama srpske književnosti – “Santa Maria della Salute”.
M.B.



Pretraga