U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA ODRŽAN “ŠKOLSKI ČAS” SA JELENOM VLAHOVIĆ

U okviru ciklusa „Školski čas“, održanog u utorak 19. februara u Muzeju Narodnog pozorišta, gošća je bila prvakinja Opere Nacionalnog teatra, mecosopran Jelena Vlahović.

U razgovoru sa kustosom Muzeja Draganom Stevovićem, pred učenicima Pete beogradske gimnazije, priznata umetnica je otkrila da je, kao mala, maštala da jednog dana postane Lola Novaković, koja je u to vreme bila jedna od najpopularnijih jugoslovenskih pevačica zabavne muzike.
- Ona je bila iznad svih. Interesantno je da je tata to shvatio kao moju apsolutnu krizu identiteta i neki mentalni nedostatak. On je bio očajan zbog toga. Međutim, Lola je za mene bila fascinantna. Imala je jedan zvonki, divan glas sa neponovljivom čistotom – opisala je umetnica.
Ona je rekla da je odrastala u porodici koja je bila veoma privržena muzici, uprkos činjenici da se s njom niko nije bavio profesionalno.
- Muzika je uvek bila uz mene. Kada sam pošla u muzičku školu, još uvek nisam imala definisan taj osećaj da ću jednog dana biti operski pevač, ali sam znala da će muzika uvek biti sastavni deo mog bića - istakla je gospođa Vlahović.
Paralelno sa studijama književnosti, počela je studije pevanja kod gospođe Đurđevke Čakarević, vodećeg mecosoprana Beogradske opere i Kraljevskog pozorišta u Torinu, koja je gostovala na mnogim svetskim scenama, a kasnije radila sa studentima u operskim studijima u Nemačkoj, Italiji i Jugoslaviji.
- Usledilo je deset godina rada i učenja, jednim putem kojim se ređe ide - prisetila se Jelena koja je prvi javni nastup imala 1985. godine na audiciji u Narodnom pozorištu. Iako je veoma dobro prošla na audiciji, priznala je da nije očekivala tako dobar rezultat, jer je imala tremu. Posle toga, usledila je uloga Madalene u audicionoj predstavi „Rigoleto“ Đuzepea Verdija. Već tada, Jelena je ocenjena kao potencijal izuzetnog, tamno obojenog glasa, atraktivne pojave, pred kojom je sjajna umetnička budućnost. Nedugo posle toga, 1988. godine, postala je stalna članica operskog ansambla Narodnog pozorišta. Veoma brzo, ali i mudro, usavršavajući svoju tehniku pevanja, insistirajući na proširivanju glasovnog opsega, ali ne na štetu ujednačenih prelaznih tonova, osvojila je najznačajnije i najzahtevnije uloge u svom fahu. Tako je od baršunastog alta izrasla u pravi dramski mecosopran zvučnih dubina, dramskog naboja i blistavih, gotovo sopranskih visina. Nesvakidašnja lepota glasa i privlačna scenska pojava učinile su je miljenicom publike, ali i poštovanom umetnicom u ogledalu kritike.
Kao posebne, izdvojila je uloge Karmen u istoimenoj operi Žorža Bizea i Santucu u “Kavaleriji Rustikani” Pjetra Maskanjija.
Tokom dosadašnje karijere nije se ograničila samo na opersko pevanje. Interpretirala je na mnogim koncertima pesme Dvoržaka, Šuberta, Musorskog i drugih kompozitora ovog žanra. Rado interpretira dela domaćih kompozitora, a neki od savremenika posvetili su joj svoja dela. Od samih umetničkih početaka stoji jedna konstanta, a to je duhovna muzika, što sve zajedno uramljuje umetnički portret ove izuzetne i istaknute umetnice. Gostovala je širom bivše Jugoslavije, kao i na scenama Grčke, Kipra, Norveške, Rumunije, Rusije, Izraela i Francuske.
Uskoro je, kako je na kraju razgovora najavio gospodin Stevović, očekuje premijerna obnova "Aide". U čuvenoj Verdijevoj operi, koja bi na repertoar Narodnog pozorišta ponovo trebalo da bude uvrštena sredinom aprila, Jelena će tumačiti naslovnu ulogu.
Tom predstavom, proslaviće 25. godina umetničkog rada.
M.B.