U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA ODRŽAN CIKLUS “JUBILEJI” POSVEĆEN MAJI PLISECKOJ

Povodom 85. rođendana Maje Pliseckaje, u ponedeljak 6. decembra, u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu, u okviru ciklusa „Jubileji“, održano je veče posvećeno toj slavnoj ruskoj balerini.

Prisutne je, kratkim govorom, pozdravila kustoskinja Prve stalne postavke Zorica Janković, a potom su o velikoj umetnici i njenoj bogatoj karijeri pričali Milica Zajcev, Žarko Prebil i Mirjana Zdravković koja je, između ostalog, kazala da je Maja Pliseckaja u baletsku umetnost „unela mnogo toga novog“.
- Niko, kao ona, nije imao takav temperament, što se naročito može videti u trećem činu „Labudovog jezera“, i taj dramski potencijal – ocenila je Zdravkovićeva i podsetila da je Pliseckaja na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu gostovala dva puta - 1964. u „Labudovom jezeru“ i godinu dana kasnije, sa baletom „Baljšoj teatra“ u predstavi „Legenda o ljubavi“.
Prebil, koji je slavnu balerinu poznavao veoma dobro i u privatnom životu, istakao je da je ona „jako dobro bila svesna svoje vrednosti, svoje veličine i svog značaja“.
- Jednom prilikom je rekla: „Svet treba da bude srećan što sam ja na ovom svetu, što ja postojim“. Jednostavno, znala je svoje vrednosti. Maja je genijalno obdarena balerina koja je svojim talentom probila kanone klasičnog baleta – ukazao je priznati baletski umetnik i pedagog.
Nekadašnja primabalerina Boljšoj baleta rođena je 20. novembra 1925. godine u Moskvi. Poreklom Jevrejka, rasla je u umetničkoj porodici. Njena majka je bila glumica nemog filma, dok je njen ujak, Asaf Meserer, bio legendarni profesor Baleta, a tetka uz koju je odrasla, Sulamif Meserer, je bila primabalerina Boljšog teatra. Od svog početka, karijera Maje Pliseckaje se razlikovala od drugih balerina. Za razliku od ostalih, postavljena je kao solista odmah nakon diplomiranja. Zbog svoje crvene kose i upečatljivog izgleda, Maja je bila glamurozna figura na sceni, ali i van nje. Postala je poznata po visokim skokovima, fleksibilnim leđima, dugim rukama, gracioznost pokreta i harizmi. Prvi veliki uspeh je doživela svojom interpretacijom „Umirućeg Labuda“, (na slici) uloge koju je u svojoj karijeri igrala hiljadu puta. Uprkos velikom talentu koji je posedovala i uspehu koji je ostvarila, Maja Pliseckaja nije dobijala zaslužen tretman od strane uprave Boljšoj teatra. Bila je Jevrejka u antisemitskom okruženju, njeni roditelji su proterani, tako da joj nije bilo dozvoljeno da putuje u inostranstvo punih šest godina po stupanju u teatar. Tek 1959. Nikita Hruščov joj je dozvolio da putuje i svet je imao prilike da vidi Maju Pliseckaju. Njene najčuvenije uloge bile su u baletima “Labudovo jezero” (1947), “Uspavana lepotica” (1961), “Karmen”, “Don Kihot”. Godine 1958. dodeljena joj je titula „Zaslužnog umetnika SSSR-a“. Iste godine udala se za mladog kompozitora Rodion Ščedrina. U periodu od 1984. do 1985. radila je kao umetnički direktor Rimske operske i baletske kuće, a nakon toga u Španskoj nacionalnoj baletskoj kući (1987-1989). Tokom karijere, kritičari su je videli kao definitivnu naslednicu legendarne Ane Pavlove. Za nju su inscenirali poznati koreografi Rolan Peti i Moris Bežar. Karijera joj je trajala neuobičajeno dugo, čak 60 godina. Poslednji put je nastupila 1996. kada je imala 70 godina, u koreografiji Morisa Bežara „Ave Maja“.
M.B.