U foajeu Velike scene, u okviru manifestacije „Muzeji za 10“, otvorena izložba „Vela Nigrinova, zvezda i inspiracija“ autorke Vanje Kosanić

Izložba „Vela Nigrinova, zvezda i inspiracija“ autorke Vanje Kosanić, posvećena slavnoj glumici, prvakinji i divi Narodnog pozorišta u Beogradu, otvorena je 15. maja u foajeu Velike scene, u okviru manifestacije „Muzeji za 10“. 

U okviru postavke, koju je Muzej Narodnog pozorišta ostvario u saradnji sa Muzejom pozorišne umetnosti Srbije i Muzejom primenjene umetnosti u Beogradu, prikazane su fotografije Vele Nigrinove dvorskog fotografa Milana Jovanovića, modne fotografije, skice i modna ilustracija Aleksandra Joksimovića za kolekciju „Vela Nigrinova“ iz 1970. godine, a može se pogledati i insert iz emisije Radio televizije Srbije „Teatroteka“, autorke Bojane Andrić i Mirjane Otašević, „Joksimović – Dijapazon“.

Izložbu je otvorila upravnica Narodnog pozorišta u Beogradu Ivana Vujić Kominac koja je naglasila da Vela Nigrinova nije bila samo velika zvezda Narodnog pozorišta s kraja 19. i početkom 20. veka, već je ona bila i jedna izuzetna pojava.

„Samo telo gospođe Vele Nigrinove bilo je stalno umotavano, kao njena kosa i njena glava, u različlite oblike odeće. Ta odeća je bila jako pažljivo birana, baš onako kao što je Sara Bernar uvek birala svoju odeću. Telo Vele Nigrinove menjalo se iz role u rolu, a imala ih je 400“, naglasila je upravnica Narodnog pozorišta.

Prema njenim rečima, Vela Nigrinova je bila tajanstvena, veličanstvena, neobična, jednostavna, kompleksna, romantična.

Ivana Vujić je podsetila da je gospođa Nigrinova bila velika inspiracija umetnika (fotografa, slikara, vajara) i slavnog jugoslovenskog kreatora visoke mode Aleksandra Joksimovića koji je 1968. i 1969. pravio veličanstvene modne kreacije na temu Vizantije, Proklete Jerine i, naravno, Vele Nigrinove ističući da je čitava njena kolecija prodata u Sjedinjenim Američkim Državama za svega pet minuta. 

„Sa velikom čašću klanjamo se velikoj glumici, velikom inspiratoru novog, drugačijeg, modernijeg života u Srbiji. Od nje su žene učile, nju su gledali i muškarci i žene, a i jedni i drugi su je obožavali. Ove naše fotografije ostaće po prostorima Narodnog pozorišta. Mi želimo da svako ko uđe u naše pozorište, može da nauči nešto o našim doajenima, tim izuzetnim veličanstvenim ličnostima. Gospođa Nigrinova, dobro došli ponovo u svoj dom“, poručila je upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić Kominac.

„O Veli Nigrinovoj pisano je u knjigama, u naučnim radovima, priređivane su izložbe, snimane emisije i kreirana modna kolekcija koja nosi njeno ime. A danas prvi put, prema ideji upravnice Narodnog pozorišta Ivane Vujić, na ovoj izložbi možemo da vidimo zajedno Velu Nigrinovu glumicu i „Velu Nigrinovu“ kolekciju našeg velikog kreatora visoke mode Aleksandra Joksimovića. Kada sam započela rad na ovoj izložbi, posmatrajući Nigrinovu kao inspiraciju, pokušala sam da pratim put kojim je u svom istraživanju za kolekciju išao Aleksandar Joksimović, proučavajući njenu karijeru i umetničke fotografije dvorskog fotografa Milana Jovanovića, koje su danas pred nama zahvaljujući Muzeju pozorišne umetnosti Srbije“, kazala je autorka izložbe Vanja Kosanić i istakla da je tada počeo da se slaže mozaik u čijem su se središtu našle primenjene umetnosti – kostimografija i visoka moda. 

Ona je naglasila da su u tom mozaiku pozorišne kritike u kojima su se jasnije nego pre videla zapažanja da je Vela Nigrinova posedovala dar da sa mnogo smisla odabere svoju garderobu za scenu ili svedočanstvo o osobitoj eleganciji u toaletama „zgotovljenim po najnovijoj modi francuskoj“. 

Autorka je istakla i da joj je veoma žao što gospodin Aleksandar Joksimović, nažalost, nije dočekao otvaranje izložbe. 

„Naši poslednji razgovori bili su vezani za Velu Nigrinovu i on se, kao i uvek, trudio da iz svog sećanja vrati sve ono što bi mi pomoglo da proniknem u tajne njegovog stvaralaštva. Sticajem okolnosti ova izložba je sada i mali omaž njemu i njegovom delu kroz koje on nastavlja da traje“, kazala je Vanja Kosanić i dodala:

„Bila je ovo još jedna u nizu inspirativnih saradnji sa dizajnerkom izložbe Jelenom Ratković a veliku podršku od samog početka rada na ovoj izložbi pružio nam je direktor Muzeja Narodnog pozorišta Dragan Stevović. Zahvaljujući njegovoj upornosti došli smo do jedne male video retrospektive Joksimvićevog rada koju nam je ustupio Programski arhiv TV Beograd“ .

Svi programi u Muzeju Narodnog pozorišta, tokom trajanja manifestacije od 12. do 18. maja, biće besplatni i održavaće se uz poštovanje svih mera zaštite koje propisuje Krizni štab u vezi sa epidemijom virusa korona.

Vela Nigrinova (1862-1908) postala je članica ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu 1882. godine. 

Za njen dolazak zaslužan je tadašnji upravnik Milorad Popović Šapčanin koji je u potrazi za novom glumicom za pozorišni ansambl u Sloveniju poslao Davorina Jenka, kompozitora i dirigenta Narodnog pozorišta. 

Iz Ljubljane Jenko dovodi Augustu Nigrinovu, glumicu Slovenačkog Dramskog društva. Po dolasku u Narodno pozorište u Beogradu ona debituje u ulozi Debore u istoimenoj drami Salomona Hermana Mozentala, a pozorišni kritičari proriču joj sjajnu budućnost. 

Nigrinova (kojoj upravnik Šapčanin daje umetničko ime Vela) osvojiće repertoar Narodnog pozorišta tumačeći gotovo 400 uloga među kojima su Marija Stjuart, Eboli, Jovanka Orleanka, Ofelija, Dezdemona, Julija, Porcija, Ljubica, Margarita Gotje, Dona Sola, Katarina, Fedora, Toska, Jokasta, Ana Karenjina, Despa, Teodora... 

Sa velikim uspehom gostovala je i na scenama u Novom Sadu, Zagrebu, Osijeku, Pragu... 

Godine 1894. odlikovana je ordenom Svetog Save V stepena a 1907. povodom proslave 25 godina umetničkog rada u Narodnom pozorištu i ordenom Svetog Save IV stepena.

Prema rečima kreatora visoke mode Aleksandra Joksimovića, sa Velom u Beograd došla je i Evropa. Naime, Nigrinova će poput glumica iz evropskih, a pre svega pariskih pozorišta, koje su se za savremene komade oblačile u salonima visoke mode, postati prepoznatljiva po daru da „sa mnogo smisla odabere svoju garderobu za scenu“.  

Repertoar Francuske komedije, kako je zabeležio Milan Grol, i predstave koje prikazuju atmosferu visokog društva pariskog salona, doneli su u Narodno pozorište, u grad sa „još neiščezlim libadetima i tepelucima“, pariski vaspitanici. Nigrinova je u ovim komadima plenila „lepotom žene na kojoj je pariska toaleta bila slivena kao na 'manekenu' u modnom žurnalu“. 

Veline uloge, njena pojava i elegancija ovekovečene su na fotografijama dvorskog fotografa Milana Jovanovića koji je prvi pokrenuo izdavanje dopisnica kao vid promocije pozorišne umetnosti, same glumice ali i mode. 

Portretisali su je dvorski slikar Vlaho Bukovac, Paja Jovanović, Đorđe Krstić, kasnije i vajar Sreten Stojanović, a 1970. godine, kao jedna od najelegantnijih žena starog Beograda predstavljaće inspiraciju slavnom jugoslovenskom kreatoru visoke mode Aleksandru Joksimoviću (1933 – 2021). 

Krajem šezdestih godina  XX veka, u modu se vraća romantični stil u duhu Bel epoka kao suprotnost dotadašnjem minimalizmu. Joksimović je istraživao život i karijeru Vele Nigrinove, ali i duh starog Beograda na prelazu iz XIX u XX vek, inspirišući se starogradskom muzikom i atmosferom boemske četvrti Skadarlije u kojoj je Nigrinova bila rado viđena gošća. 

Kolekcija „Vela Nigrinova“ prikazana je prvi put sa velikim uspehom u Moskvi u julu 1970. godine na Jugoslovenskoj privrednoj izložbi, a u oktobru u Beogradu na Kolarčevom narodnom univerzitetu.

Prezentovana je i širom Jugoslavije, a u Velinoj rodnoj Ljubljani prihvaćena je sa velikim oduševljenjem, kao omaž voljenoj glumici.