SNEŽANA SAVIČIĆ SEKULIĆ I TAMARA NIKEZIĆ DEBITOVALE U VERDIJEVOJ "TRAVIJATI"

Sopran Snežana Savičić Sekulić i alt Tamara Nikezić premijerno su nastupile u Verdijevoj operi "Travijata" koja je pod dirigentskom upravom Zorice Mitev Vojnović izvedena 29. novembra na Velikoj sceni.
U ovom biseru operske umetnosti, u kojem je slavni italijanski kompozitor dao muzički portret jednostavne i tragične ljudske drame sa artizmom koji i danas oduševljava svojom kreativnom snagom, prvakinja Opere Snežana Savičić Sekulić predstavila se u liku pariske kurtizane Violete Valeri, koja se smatra jednom od najpopularnijih i najatraktivnijih uloga u svetu opere.   
Alfreda Žermona, mladića zaljubljenog u nju, tumačio je Dejan Maksimović, lik njegovog oca Žorža Žermona bio je poveren baritonu Vuku Zekiću, dok je u ulozi Violetine prijateljice Flore Bervoe po prvi put nastupila Tamara Nikezić.
U podeli su bili i Jovana Belić (Anina), Danilo Stošić (Komisionario/ Gaston), Slobodan Živković (Đuzepe), Pavle Žarkov (Baron Dufol), Mihailo Šljivić (Markiz) i Sveto Kastratović (Doktor Grenvil).
U predstavi je učestvovao Orkestar i Hor Opere Narodnog pozorišta u Beogradu.
Opera u tri čina "Travijata", premijerno je izvedena 30. decembra 1991. godine u režiji Borislava Popovića.
Premijerna obnova, u režiji Ivane Dragutinović Maričić, održana je 4. oktobra ove godine.
Scenografiju je kreirao Boris Maksimović, kostime Božana Jovanović, a koreografiju je uradio Vladimir Logunov.
Libreto po romanu "Dama s kamelijama" Aleksandra Dime-Sina napisao je Frančesko Pijave.
U tom delu, čija se radnja dešava u Parizu i okolini 1840. godine, opisana je tužna sudbina jedne savremene pariske kurtizane, koja prvi put u životu pronalazi pravu i iskrenu ljubav, ali je gubi zbog predrasuda građanskog društva. Na kraju, bolesna i napuštena, umire...
Opera je praizvedena u Teatru La Feniče u Veneciji 6. marta 1853. godine.
M.B.

 

Intervju sa Snežanom Savičić Sekulić objavljen 26. decembra u 84. broju "POZORIŠNIH NOVINA"

Vera, trud i rad se uvek isplate

Prvakinja Opere Narodnog pozorišta u Beogradu - sopran Snežana Savičić Sekulić premijerno je nastupila u Verdijevoj operi „Travijata" koja je pod dirigentskom upravom Zorice Mitev Vojnović izvedena 29. novembra na Velikoj sceni.
U ovom biseru operske umetnosti, u kojem je slavni italijanski kompozitor dao muzički portret jednostavne i tragične ljudske drame sa artizmom koji i danas oduševljava svojom kreativnom snagom, naša sagovornica se predstavila u liku pariske kurtizane Violete Valeri, koja se smatra jednom od najpopularnijih i najatraktivnijih uloga u svetu opere.
Njen nastup, u kojem je veoma uspešno savladala sve muzičke i scenske zahtevnosti ove popularne opere, publika je na kraju predstave pozdravila višeminutnim ovacijama i uzvicima „bravo".
Prve reakcije, ne samo gledalaca, već i kritičara su bile veoma upečatljive, a mnogi su saglasni da Vam je ovo životna uloga. Kakvi su Vaši utisci?
Drago mi je da su reakcije, pre svega publike, bile tako burne i da je dug aplauz bio najlepša nagrada za sav trud i emocije koje sam doživela na predstavi, u prepunom pozorištu. Volela bih da je svaka predstava tako posećena, jer se ta energija, i sva srca koja kucaju u istom trenutku, istinski oseća tako snažno. Imala sam podršku bivših Violeta Valeri, koje su mi poželele sreću i kako se to kaže – „držale palčeve“. Naravno, kritičari i kolege su nam, takođe, važni. Komentari su bili prelepi. Neke planiram da zapišem, da ih pročitam kada mi zafali samopouzdanja. Malo se šalim, naravno. Ono što je meni mnogo značilo je da čujem to da sam verno tumačila lik Violete Valeri. Pred sam početak predstave, osećala sam veliko uzbuđenje. Verujem da će direkcija Opere na repertoar što češće stavljati „Travijatu", jer publika voli ovo delo. Takav utisak sam stekla i sama ga doživela te večeri. Posle predstave sam se osećala divno i zahvaljujem se svim učesnicima u predstavi, jer su doprineli tome.
Verdi od Violete zahteva mnogo: koloraturu u prvom, lirsku toplinu u drugom, duboku dramu u trećem i potresno umiranje u četvrtom činu. Od kurtizane, uzdigao ju je do heroine. Stvorio je jedno nežno, čisto biće, koje voli, pati i strada. Po čemu Vi ovu ulogu izdvajate od svih dosadašnjih koje ste pevali tokom dosadašnje uspešne karijere?
Da, Verdi je ovom ulogom postavio izuzetno visoke zahteve za jednog soprana. Ako govorimo o samim vokalnim zahtevima, oni su ogromni. Moraju se otpevati mnogi naslovi i steći određeno iskustvo. Nisam se ranije usuđivala da je pevam zbog bojazni da neću uspeti da donesem i proživim njen lik, a da pritom emotivno ostanem pribrana i da iznesem predstavu do kraja. Prve probe su počinjale tako što čim krenem da pevam drugi čin, počnem da plačem, jer sam u mislima već na kraju predstave... To je, jednostavno tako. Potresna i teška drama, koja, ako verujete u to što govorite, odnosno pevate – pokrene u vama svaki atom vašeg bića. Sada, kada sam svojoj prvoj Violeti Valeri udahnula život, verujem da će sledeći put biti lakše. Osećam to. Pevača nikada ne vara intuicija, savršeno dobro zna da li je to uloga za koju je sazreo, u svakom smislu, i vokalnom i emotivnom. Ja bih u ovom trenutku mogla da otpevam mnoge uloge ako govorimo o notnom tekstu, ali to nije dovoljno da bi se reklo da ispunjavam uslove da je pevam i na sceni. Zato postoje fahovi i fiziologija glasa. Vrsni pevači će znati o čemu govorim. Sa jednom Verdijevom junakinjom sam i debitovala na sceni Narodnog pozorišta – a to je Đilda u „Rigoletu". Ispunilo se vreme da dođe još jedna, zrelija, zahtevnija – Travijata.
Niste se ostvarili samo na sceni, već i na privatnom planu gde ste srećna majka i supruga. Kako ste uspeli da nađete ravnotežu između profesionalnih obaveza i porodičnog života?
Nije sve došlo odjednom, ali se vera, trud i rad uvek isplate. Od malih nogu ulažemo u to što u jednom trenutku možemo nazvati uspehom. Dobro vaspitanje, odgovornost, disciplina, rad, talenat uz malo sreće, naravno, jesu preduslovi svakog uspeha. Posle završene srednje škole, počela sam da radim i od tada sam potpuno samostalna osoba. To je tako moralo biti sticajem životnih okolsnosti u kojima sam ranije živela. To ne želim svojoj deci, jer je preteško, ali će imati jasan primer da i tako može da se dođe do željenog cilja. Svaki dan zahvaljujem Bogu što me je nagradio da uživam u svojoj porodičnoj sreći. Suprug je pun razumevanja, a naše dvoje divne dece su naš najveći blagoslov. Samo takva, ispunjena ljubavlju i podrškom najvoljenijih, sam i na sceni uspešna.
Mikojan Bezbradica