PRVI FILOZOFSKI TEATAR U NOVOJ SEZONI, S GOSTOM TARIKOM ALIJEM, ODRŽAN NA SCENI “RAŠA PLAOVIĆ”


31 oktobar 2016

Jedan od najznačajnijih levo orijentisanih intelektualaca današnjice Tarik Ali, bio je gost prvog Filozofskog teatra u novoj sezoni, održanog u ponedeljak 31. oktobra na Sceni “Raša Plaović”.
Razgovor sa ovim britanskim intelektualcem pakistanskog porekla, piscem, novinarom, sineastom, političkim aktivistom i urednikom časopisa „New Left Review“, vodili su urednik Filozofskog teatra Srećko Horvat, hrvatski filozof, politički aktivista i jedan od osnivača panevropskog pokreta za radikalnu demokratizaciju Evrope (DiEM25) i dramaturg Maja Pelević.
Koliko je interesovanje vladalo za Alijevo gostovanje, govori i podatak da su sve ulaznice, čija je cena iznosila 200 dinara, raspprodate za veoma kratko vreme.
Ipak, svi oni koji nisu uspeli da na vreme obezbede karte, mogli su u holu scene, putem video bima, da prate direktan prenos ovog događaja koji je, u kratkom uvodnom govoru, otvorio v.d. direktora Drame Željko Hubač.
Početak Alijevog obraćanja bio je rezervisan ѕa aktuelnu društveno-političku situaciju u zemljama bivše Jugoslavije, a nakon toga, osvrnuo se i na stanje u Grčkoj, naročito posle cepanja vladajuće levičarske stranke „Siriza“.
Takođe, govorio je i o Bregzitu, odnosno referendumu, sprovedenom nedavno, na kome je većina stanovnika Velike Britanije glasala za izlazak iz Evropske unije.
– Nikada nisam bio za EU. Jesam za Evropu, ali ne i za EU, odnosno model po kojem funkcioniše – kazao je Ali, poznat po oštrim i kritičkim javnim stavovima i političkom aktivizmu, pre svega u vezi sa vojnim intervencijama SAD.
Govoreći o predstojećim predsedničkim izborima u Americi, rekao je da veće šanse za pobedu ima Hilari Klinton, ali i ocenio da je ona „mnogo gora opcija nego Tramp“.
– Svet, ako Hilari preuzme komandu, neće biti sigurno mesto. Nisam veliki ljubitelj Putina, ali on nije taj koji provocira sukobe, već to rade SAD i NATO – istakao je Ali i naglasio da veruje da, ipak, neće doći do Trećeg svetskog rata „iako neke stvari, koje se dešavaju, zaista, deluju zastrašujuće“.
Govoreći o ratnim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije, tokom devedesetih godina prošlog veka, on je naglasio da su sve tri strane vršile zločine i da je to nepobitna činjenica koja mora da se prihvati.
Takođe, rekao je da ne veruje da može doći do obnove Jugoslavije i istakao da se, lično, zalaže za formiranje takozvane Balkanske konfederacije.
On je izrazio zabrinutost zbog sve većeg jačanja ekstremne desnice u Evropi i naglasio da se to naročito odnosi na Nemačku.
Takođe, izrazio je uverenje da se Evropska unija, uprkos svemu, ipak, neće raspasti, ali i istakao da ne veruje da će Srbija ikada postati njena članica.
– Ne veruju vam, jer ste proruski orjentisani – poručio je Ali, poznat i kao žestoki kritičar rata u Vijetnamu i po radikalnim pogledima na bliskoistočne i centralnoazijske krize.
U diskusiji, o ovim i drugim temama, aktivno je učestvovala i publika.  
Ali je dan ranije, 30. oktobra, gostovao u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu, u kojem je Filozofski teatar osnovan 2014. godine, a krajem prošle godine pokrenuto je i beogradsko izdanje, koje se realizuje u saradnji sa Nacionalnim teatrom.
Objavio je više od 30 knjiga, među kojima su i “Razgovor sa Edvardom Saidom”, “Sukob fundamentalizama”, “Bankar za sve sezone”, “Buš u Vavilonu”, “Obamin sindrom” i “Ekstremni centar: Upozorenje”.
Takođe, koautor je scenarija za dokumentarac Olivera Stouna “Južno od granice”.
Njegov serijal “Islamski kvintet” je 2010. godine dobio nagradu “Granadillo”, a preveden je i na srpski jezik, u izdanju Lagune.
Ali je urednik sajta tariqalitv.com na kojem se nalaze intervjui, politički i kulturni pregledi najaktuelnijih tema današnjice.
O njegovom uticaju govori i podatak da su mu slavni rok muzičari Mik Džeger i Džon Lenon, inspirisani njegovom neumornom borbom za bolji svet, posvetili pesme “Street Fighting Man” i “Power to the People”.
Gosti Filozofskog teatra u Narodnom pozorištu u Beogradu do sada su bili Franko Bifo Berardi, Srećko Horvat, Renata Avila i Džulijan Asanž.
M.B.

Više fotografija možete pogledati OVDE

 

Pretraga