PRVAKINjA BALETA ANA PAVLOVIĆ PRVI LAUREAT NAGRADE “TERPSIHORA”, URUČENjE 29.04.

Prvakinja Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu Ana Pavlović prvi je laureat novoustanovljenog priznanja “Terpsihora” koje se dodeljuje baletskim stvaraocima iz Srbije.

Žiri kojim je predsedavala primabalerina i pedagog klasičnog baleta Ivanka Lukateli, a članovi su bili Božidar Đurović (pozorišni i radio reditelj/ upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu), Snežana Arnautović (scenograf/ akademski slikar), Kokan Mladenović (pozorišni reditelj/ direktor Ateljea 212) i Ronald Savković (prvak baleta/ koreograf) odluku je doneo jednoglasno.
Nagrada koja nosi ime zaštitnice plesa i muzike u grčkoj mitologiji Terpsihore, koje znači “ona koja voli da igra”, biće uručena na Svetski dan igre, u nedelju 29. aprila u 12 časova, u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu.  
Priznanje mogu dobiti baletski umetnici ili baletski stvaraoci poreklom iz Srbije koji svojim doprinosima razvijaju baletsku umetnost i unapredjuju je na svim nivoima u Srbiji.
Nagrada “Terpsihora”, koju je ustanovilo Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije, dodeljuje se baletskim umetnicima za ostvarene uloge u toku jedne pozorišne sezone, koji su se izdvojili po tehničkom i umetničkom kvalitetu, koreografima za ostvarene vrhunske rezultate na polju koreografije, baletskim teoretičarima koji svojom edukacijom na polju baletske umetnosti postižu zapažene rezultate.
U okviru ove svečanosti, biće dodeljeno i Specijalno priznanje balerini Narodnog pozorišta i novinarki Drini Pešić za emisiju “Svet baleta” koja se emituje na televiziji “Art”.
M.B.

Biografiju Ane Pavlović možete pogledati OVDE

PORUKE POVODOM SVETSKOG DANA IGRE:

Autorka ovogodišnje srpske poruke povodom Svetskog dana igre, koji se održava 29. aprila, je priznata baletska umetnica, prima balerina, koreograf i dobitnica Posebnog priznanja za vrhunski doprinos Nacionalnoj kulturi Republike Srbije, Lidija Pilipenko:
  - Ljudski život je beskonačna koreografija, a igra kao uzvišeni umetnički izraz je ogledalo koje često dokazuje da i nemoguće može da postane moguće. Posle duge istorijske tradicije, nastanka baletske umetnosti u nas, slavimo 50 godina postojanja Udruženja baletskih umetnika Srbije.  
Autor ovogodišnje međunarodne poruke za Svetski dan igre, koja glasi: "Slavite beskonačnu koreografiju života",  je belgijski igrač i koreograf, Sidi Larbi Šerkaui, a prosleđuje je reprezentativno Udruženje baletskih umetnika Srbije
Kroz vreme, kroz razdoblja, umetnost je ono što uglavnom opstaje. Umetnost je, čini se, sve što čovečanstvo ostavlja svojim naslednicima – bilo da se radi o građevinama, knjigama, slikama ili muzici. Ili pokretu i plesu. U tom smislu, igru shvatam kao najaktuelniju i najsavremeniju istorijsku lekciju, budući da je u stalnoj vezi sa svojom najnedavnijom prošlošću i može se događati samo u sadašnjosti.
Iga takođe, na određeni način, ne priznaje granice onako kako to čine druge umetosti. Čak i kada određeni stilovi nastoje da sami sebe  ograniče ili rade unutar nekoga okvira, pokrenutost života, njegova koreografija i njegova potreba za neprestanim proticanjem, ubrzo prevladava, omogućavajući stilovima da se izmešaju. Sve sarađuje jedno s drugim prirodno, a igra se uspostavlja samo u prostoru kojem pripada – u sadašnjosti koja je u neprestanoj meni.
Verujem da igra može da bude jedan od najpoštenijih oblika izražavanja koji treba da negujemo, jer dok ljudi igraju, bez obzira da li se radi o baletu, o hip-hop nadmetanju, eksperimentalnom izvođenju savremenog plesa, ili jednostavno o igri u diskoteci, oni se prepuštaju i retko se pojavljuje laž i nošenje maski. Ljudi se stalno odražavaju jedni u drugima ali kada igraju ono što možda odražavaju po najviše, jeste trenutak poštenja.
Krećući se poput drugih, krećući se s drugima i promatrajući ih kako se kreću, možemo najbolje da osetimo njihove emocije, da čitamo njihove misli i povežemo se sa njihovom energijom. To je, možda, trenutak u kome možemo ljude jasno da spoznamo i razumemo.
Volim da zamišljam plesnu predstave kao proslavu suživota, način davanja i stvaranja prostora i vremena za druge. Imamo tendenciju da to zaboravimo, ali implicitna lepota predstave sastoji se pre svega u konvergenciji gomile ljudi, osoba koje sede jedne kraj drugih i dele isti trenutak. U tome nema ničeg privatnog, predstava je izrazito socijalno iskustvo. Svakoga od nas koji smo se okupili zbog tog rituala, koji je naša veza s predstavom, naša veza sa samom sadašnjošću.
I dakle, u 2012., svima želim mnogo igre. Ne da biste zaboravili sve svoje probleme iz 2011., već na protiv, da bi ste ih kreativno savladavali, igrali oko njih, kako biste pronašli način sudelovanja sa svakim od nas i svetom, sudelovanja u životu kao delu beskonačne koreografije. Igrajte kako biste pronašli poštenje, prenosili ga, odražavali i slavili.