MULTIMEDIJALNI SPEKTAKL „KONSTANTINUS MAGNUS“ IZVEDEN U SAVA CENTRU


1 jul 2013

Multimedijalni spektakl Aleksandra Sanje Ilića „Konstantinus Magnus“ uz učešće Baleta, Orkestra i Hora Narodnog pozorišta u Beogradu, primadone Suzane Šuvaković Savić i etno pevača, izveden je u ponedeljak 1. jula u Velikoj dvorani Sava centra.

Beogradskoj premijeri prisustvovali su predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa suprugom Dragicom, Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Irinej, ministar kulture Bratislav Petković, v.d. upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu Dejan Savić i druge ličnosti iz kulturnog, političkog i javnog života.
Koreografiju je uradio poznati igrač i koreograf iz Maribora Edvard Klug, u a glavnim ulogama nastupili su solisti baletskog ansambla Dejan Kolarov (Konstantin Veliki), Igor Pastor (Maksencije), Sanja Ninković (Fausta) i Ivana Savić (Majka Helena).
Osim Suzane Šuvaković Savić, kao solisti su učestvovali i Danica Krstić (etno vokal), Nevena Paripović (etno vokal), Marija Bjelanović (etno vokal), Snežana Spasić (etno vokal), Dragan Đorđević (violončelo), Tamara Savić (električno violončelo) i Aleksandar Sanja Ilić (piano).
Ovaj epski muzički spektakl, podeljen u 15 celina, kroz muziku i pokret obrađuju razne aspekte života cara Konstantina Velikog.
U muzičkom kontekstu zastupljeni su elementi koji su se javljali u okviru Rimskog carstva, kao i instrumenti koji su se koristili u vreme Konstantina na prostoru Evrope, Afrike i Azije.
Ovo muzičko-scensko delo, u kojem je učestvovalo više od 200 izvođača, predstavlja najveću muzičku formu koja je do sada realizovana u Srbiji.
Posle svake programske celine, kao i na samom kraju spektakla, publika je umetnike pozdravljala gromoglasnim aplauzom.
„Konstantinus Magnus“ je, takođe, sa velikim uspehom premijerno izveden 3. jula na Letnjoj pozornici Niške tvrđave, u okviru projekta „Milanski edikt 313 – 2013, Srbija“. (više o tome možete pročitati OVDE)
U pitanju je državni program obeležavanja proslave jubileja – 17 vekova od donošenja Milanskog edikta, zakonskog akta koji je stavio istorijsku tačku na trovekovni progon hrišćana i osigurao „pravo da svako veruje kako mu srce hoće”.
M.B.

Pretraga