MIRA STUPICA OTVORILA MUZEJ NARODNOG POZORIŠTA

Rečima „Imam čast da kao najstariji član ove slavne i stare pozorišne kuće u Srbiji objavim: Dana, 22. novembra, Muzej Narodnog pozorišta u Beogradu je otvoren!“, najbolja srpska glumica prošlog veka Mira Stupica otvorila je u 12 časova ovu instituciju.
Pogledajte video>>

 

U prisustvu velikog broja zvanica, pre ceremonije svečanog otvaranja, uvodne besede održali su upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović i ministar kulture u Vladi Republike Srbije Nebojša Bradić. Inače, ceremoniji je “prisustvovao” i Branislav Nušić, ali u liku glumca nacionalnog teatra Igora Đorđevića, koji je kroz razne anegdote podsetio na slavnog komediografa. Prisutnima se, u duhovitom stilu, između ostalog, obratio i rečima: "Nisam mogao da odbijem poziv na svečanost otvaranja muzeja i morao sam ponovo ustati iz mrtvih, kako bih prisustvovao otvaranju muzeja nakon sto godina. Jer, nikada nije kasno". Naime, ideja da nacionalni teatar dobije svoj muzej, još početkom 20. veka potekla je upravo od Nušića, ali je ona, napokon, realizovana tek 22. novembra 2010. godine. U programu, prema Nušićevom “scenariju” učestovale su i balerina Ana Pavlović i primadona Katarina Jovanović.- Institucije od nacionalnog značaja, poput Narodnog pozorišta, Kuće sa dugom i plodnom tradicijom, trebalo bi da imaju ozbiljan i posvećen odnos prema prošlosti. Mi pozorištnici neretko, u zanosu svojstvenom našem pozivu, Teatar nazivamo hramom, a Scenu svojevrsnim oltarom na kojem veru u snagu umetničkog čina ispovedamo iz večeri u veče, darujući svome i životima mnogih iz gledališta, okupljenih oko pozorišne predstave, barem jedan delić mozaika večite zapitanosti čoveka nad smislom postojanja – kazao je Đurović i dodao da je prirodno da u tom trenutku nemamo svest o efemernosti pozorišnog čina, što neminovno vodi u zaborav.
- Uistinu od zaborava nas spašavaju sećanja ljudi, ali trošan ljudski vek, taj treptaj oka u vremenu večnom,  takva sećanja odvodi u zaborav. Mudre glave vele da smo živi onoliko koliko nas se sećaju. Stoga, večnost dugujemo isključivo zapisanom, sačuvanom u dokumentima. Burna istorija ovog prostora na kojem je naš Teatar opstao, zaustavljan u razvoju zbog ratova, rušenja, paljevina i besparice, nije imala milosti prema dokumentovanoj istoriji, baš kao ni naš poslovični nemar i osobina da vrednosne kriterijume kroz istoriju prilagođavamo društvenim okolnostima i time dovodimo u pitanje sve, pa i očigledan kvalitet – istakao je upravnik Narodnog pozorišta.
Prema njegovim rečima, još od Nušića koji je davne 1901. godine ukazao na potrebu otvaranja Muzeja u zgradi Nacionalnog teatra, preko uprava iz tridesetih i četrdesetih, koje su preuzimale konkretne, ali nažalost neuspele pokušaje, čuo se glas onih koji su razumeli koliko je ta institucija potrebna Narodnom pozorištu.
- I eto, nakon što su se, uz puno uloženog truda velikog broja zaposlenih, stekli određeni uslovi, podržan od mnogobrojnih institucija i pojedinaca, a posebno od Ministarstva kulture Republike Srbije, Muzej Narodnog pozorišta, ta organska celina Nacionalnog teatra, napokon otvara svoja vrata. Ovaj naš skromni Muzej daće priliku samo vremenu, tom sjajnom i jedinom sudiji, da svakome odredi svoje mesto u istoriji. A mi ćemo, sa punom svešću o istoriji našeg Teatra, bezrezervno otvoreni za sve institucije koje su na bilo koji način vezane za Narodno pozorište, prikupljati, sistematizovati i ponuditi javnosti na uvid fragmente rasute istorije, putem prezentacija koje će se oslanjati na multimedijalne potencijale savremenih muzejskih institucija, kakva želimo da bude ova naša. Cilj nam je samo jedan: da budućim pokolenjima ostavimo svedočanstvo o vremenu, na osnovu kojeg će sami moći da valorizuju dostignuća Nacionalnog teatra - poručio je Đurović.
Podsećajući da „otrgnuti od zaborava pozorišni čin liči pomalo na Sizifov posao“, Bradić je ukazao da je priroda pozorišne umetnosti „da traje kraće od života insekta, da nestaje gotovo onog trenutka kada se odigrala, da se pretvara u blede senke u našem pamćenju i prelazi u našu intimu ne ostavljajući nikakav vidljivi trag“.
- Mi smo posle pozorišnog čina bogatiji, promenjeni i prosvetljeni, ali to je sve. Oni koji stvaraju pozorišnu umetnost mogu se samo nadati da je njihov talenat i napor ostavio u nama traga, ali nikada neće znati da li se to stvarno i odigralo – rekao je on i napomenuo da stvaranje Muzeja Narodnog pozorišta jeste plemeniti napor da se zaborav, ipak, odloži.
On je istakao da će nas artefakti, koji će se ovde čuvati, podsećati na ono što smo nekad videli i u čemu smo uživali.
- Tradicija, civilizacijski talog, umetnički zanati i duh Narodnog pozorišta biće ovde pohranjeni i pružiće šansu prisećanju i učenju. Ne vidim bolji način da se ono što smo naizgled ostavili prošlosti ili što je otišlo u vetar, ponovo prizove i upotrebi za nove poduhvate. Otvaranje ove postavke predstavlja poziv za sve one koji čuvaju kulturno nasleđe pozorišne umetnosti, nastajalo ovde pod krovovima Narodnog pozorišta, ali i šire, da ga ustupe ovom specijalizovanom Muzeju, i da na taj način omoguće svim onim ljubiteljima pozorišne umetnosti da ovde to vide, dožive i da to, naravno, prenose budućim generacijama. Utoliko je misija Narodnog pozorišta proširena, utoliko su obaveze svih nas mnogo veće nego što su bile do današnjeg dana i očekujem da ćemo se sa odgovornošću posvetiti njihovom ispunjavanju – naglasio je ministar Bradić. U ime Pozorišnog muzeja Vojvodine, direktor Zoran Maksimović, uručio je upravniku Đuroviću zahvalnicu te institucije „kojom se podvlači dosadašnja saradnja, a istovremeno otpočinje i nova saradnja, ne samo sa Narodnom pozorištem, nego i njegovim muzejem kojem želim mnogo, mnogo vekova“.
Prvu stalnu postavku muzeja, koja obuhvata odabrani, privilegovani materijal, koncentrisan na odabrane teme, koje u nizu čine istorijski pregled razvoja svih segmenata pozorišne umetnosti ostvarivane u Narodnom pozorištu, uradila je Zorica Janković, dok je tematsku izložbu „Savremena kostimografija i scenografija na sceni Narodnog pozorišta“ priredila Olga Mrđenović. Inače, zahvaljujući Arhivu Jugoslavije, od 22. do 29. novembra, posetioci će biti u prilici da vide i dva veoma značajna dokumenta – Odluku tadašnjeg Upravnog odbora, donetu 12. juna 1929. godine, da se realizuje ideja iz 1901. za otvaranje Muzeja Narodnog pozorišta i diplomu Branislava Nušića.
Muzej se nalazi u rekonstruisanom prostoru, u suterenu zgrade, u kojem je godinama bio restoran „Boemi”. Ideja o otvaranju jedne tako značajne institucije aktivirana je u martu ove godine, a adaptacija na 370 kvadratnih metara obavljena je za nepunih mesec dana, po projektu koji je besplatno uradio arhitekta Milan Pališaški. Valja još jednom podsetiti, da je uprava Narodnog pozorišta, zaista, veliku podršku i razumevanje, imala u ministarstvu kulture koje je bezrezervno podržalo njihova nastojanja da ovom prostoru udahnu novi duh, koji će se na pravi način baviti kulturnim nasleđem, ali i predstavljati sve ono što je savremeno u oblasti pozorišnog stvaralaštva.
Prema rečima kustoskinje Janković, njen cilj je da se putem postavki uspostavi komunikacija sa publikom „i da imamo ’živi’ muzej“. Ona podseća da se ka tom cilju, izgleda, krenulo pravim putem, jer su muzeju, dok još nije bio ni otvoren, mnoge ličnosti darivale predmete iz svojih i porodičnih zbirki i naglašava da oni sada, kada su postali muzejski eksponati, dobijaju svoj puni smisao i značenje, kako za svet, tako i za naše generacije koje dolaze.
Rešenje kojim se utvrđuje da Muzej Narodnog pozorišta u Beogradu ispunjava posebne uslove za početak rada i obavljanje delatnosti zaštite umetničko – istorijskih dela, Đuroviću je na svečanosti, održanoj 18. novembra u ministarstvu kulture, uručila pomoćnica ministra za zaštitu kulturnog nasleđa Dušica Živković.  
Muzej će biti otvoren svakog dana, osim ponedeljka, od 11 do 23 sata. 
Do 19 časova, uz ulaznicu muzeja, ulaz će biti iz Dositejeve ulice, a posle tog vremena, uz ulaznicu repertoarske produkcije, kroz foaje Velike scene.
Inače, do 1. decembra, za sve posetioce ulaz će biti besplatan.
Mikojan Bezbradica