IN MEMORIAM: Božana Jovanović (1932-2020) – velika dama svetske kostimografske scene

Čuvena srpska kostimografkinja Božana Jovanović (1932-2020) preminula je 24. decembra u Beogradu. 
            
Rođena je 1932. godine u Beogradu. Završila je Akademiju primenjenih umetnosti, odsek scenografije, kod prof. Milenka Šerbana.

Posle diplomiranja, šest meseci je boravila u Parizu kod prof. Pola Kolena. U početku je radila kao scenograf i kostimograf a kasnije  se fokusirala samo na kostim, najpre u Jugoslovenskom dramskom, zatim u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a od 1963. godine kostimograf je u Narodnom pozorištu u Beogradu, sve do penzionisanja. 

Prva predstava u Narodnom pozorištu u kojoj se potpisuje kao kostimograf bila je Bertove kočije ili Sibila Velimira Lukića u režiji Arse Jovanovića (1963) a poslednja, Verdijeva Dama s kamelijama  u koreografiji Lidije Pilipenko (2010). 

U Narodnom pozorištu u Beogradu radila je kao kostimograf na preko 140 predstava, od čega su 25 bili baleti i operske predstave upečatljivog vizuelnog identiteta, a  u okviru dramskog repertoara i veoma uspešnih kreacija treba istaći i osoben umetnički trag  kostimografskim rešenjima za predstave Čehova, Šekspira i Dostojevskog. 

Božana Jovanović, suvereno je kreirala u okviru raznih kostimografskih stilova kao obeležjima raznih epoha, zemalja, autora, od helenskih tragičara do savremenih anti-dramatičara... 

Svojom analitičnošću i istančanim ukusom otkrivala je publici dramaturšku funkciju kostima, ne opisujući nego  označavajući odnos između kostima i lika što je estetski kvalitet ali i značajna podrška glumcu da se još prisnije srodi sa likom. 

Najsuptilnije poetično umeće iskazala je u baletima u kojima je uspevala da, takoreći, dematerijalizuje tkaninu  što je inspirativno i oslobađajuće delovalo na telo baletskog igrača a kostimografski učestvovalo u  pokretu i ritmu predstave.

Svaki njen profesionalni potez u operskim, dramskim i baletskim predstavama bio je, zapravo duhovni pečat velike umetnice.

Kostimografsko stvaralaštvo Božane Jovanović u vremenskom rasponu od skoro sedam decenija (1950-2017) sa oko 400 stotine premijernih ostvarenja (u pozorištima Srbije), nalazi se među vrhunskim dostignućima nekadašnje jugoslovenske pozorišne umetnosti ali je i njen udeo u predstavama koje su gostovale van granica sadašnjeg regiona – sticao visoke ocene i priznanja.
 
Radila je u svim većim gradovima stare Jugoslavije, ali i u Moskvi, Berlinu, Briselu, Trstu, u Švedskom kraljevskom pozorištu, sarađujući sa istaknutim rediteljima: Bojanom Stupicom, Matom Miloševićem, Miroslavom Belovićem, Paolom Mađelijem, Stevom Žigonom, Dejanom Mijačem, Egonom Savinom,  Ljubomirom Draškićem, Borom Grigorovićem, Milanom Karadžićem, Jagošem Markovićem i mnogim drugim iz mlađih generacija. 

Ostvarila je kostime u deset filmova: Mali čovek , Ljubav i moda, Kapetan Leši, Čudna devojka, Lito vilovito... i petnaest TV drama.

Dobila je brojna priznanja među kojima su: Oktobarska nagrada, 1997; Sterijina nagrada 1978. i 2000-te godine; pet godišnjih i nagrada za životno delo Udruženja primenjenih umetnosti, četiri godišnje nagrade i Plaketa Narodnog pozorišta u Beogradu kao i nagrada na Festivalu „Joakim Vujić”, zatim, na Festivalu baleta u Ljubljani, na Danima komedije u Jagodini, pet godišnjih nagrada na Dečjem festivalu u Kotoru, godišnja nagrada pozorišta”Boško Buha”, godišnja nagrada Ateljea 212, Nagrada bijenala “Petar Pašić” za scensko stvaralaštvo 2000-te godine;  Nagrada na  Međunarodnom trijenalu scenskog kostima... 

Svojom plodnom stvaralačkom biografijom ispisala je blistave stranice istorije srpske kostimografije,ali su njena dela, takođe, ravnopravna sa vrhunskim svetskim kostimografskim ostvarenjima.