Humanitarna “Lučija od Lamermura“, sa operskim zvezdama Kler Kulen i Albertom Gazaleom, izvedena povodom Nacionalnog dana Suverenog Malteškog Reda

Opera Gaetana Donicetija „Lučija od Lamermura“, pod dirigentskom upravom Dejana Savića, sa gostujućim operskim zvezdama - kanadskim sopranom Kler Kulen u naslovnoj i italijanskim baritonom Albertom Gazaleom u ulozi Enrika, izvedena je 12. juna na Velikoj sceni povodom Nacionalnog dana Suverenog Malteškog Reda, koji je i ove godine imao humanitarni karakter.

U toj tragičnoj operi u tri čina, rolu Lučijinog tajnog ljubavnika Edgarda od Revensvuda, koji je istovremeno dugogodišnji neprijatelj njenog brata Enrika, pevao je tenor Dejan Maksimović, a sveštenika Rajmonda bas Ivan Tomašev.

Uloge su ostvarili i Darko Đorđević (Arturo), Ivana Živadinović (Alisa) i Igor Matvejev (Normano).
U predstavi je učestvovao Orkestar i Hor Opere Narodnog pozorišta u Beogradu.

Koncertmajstor je bila Vesna Jansens, a šef Hora Đorđe Stanković.

Pre početka opere, prisutne je prigodnim govorom pozdravio ambasador Malteškog Reda u Beogradu Alberto di Luka.

Deo prihoda od prodatih ulaznica biće izdvojen za humanitarnu akciju "Make a Wish to the Sovereign Order of Malta“, namenjenu deci i odraslima sa fizičkim i mentalnim invaliditetom.

„Lučija od Lamermura“ premijerno je izvedena 29. maja 2010. godine u režiji gosta iz Engleske Džona Ramstera.

Scenografiju je uradio Boris Maksimović, kostime Marina Vukasović Medenica, a video produkciju Petar Antonović.

Radnja opere, koja se prema libretu događa oko 1700. godine, u ovoj postavci smeštena je u 1930. godinu, u vreme velikih promena u Škotskoj, naročito po pitanju položaja žena.
M.B.

Kler Kulen
Rođena je u Novoj Škotskoj, Kanada. Studirala je pevanje u Muzičkoj školi na Menhetnu u Njujorku.

Sarađivala je, između ostalih, sa Renatom Skoto, Martinom Arojo, Plasidom Domingom i Ričardom Boningom.

Svoje uloge trenutno priprema uz pomoć Antonija Manolija. Nedavno je pevala ulogu Đilde u Verdijevom „Rigoletu“ u Operi u Tampi, Florida.

Njene ostale zapažene uloge su: Sestra Konstanca u „Razgovorima karmelićanki“, Mizeta u „Boemima“, Mejbel u „Gusarima iz Penzansa“, Pamina u „Čarobnoj fruli“...

Tumačila je i Hanu u novoj operi Martina Bresnika „Priča mojih prijatelja“ i g-đu Vinemiler na prvom snimku Leto i dim (koji je proglašen kompakt diskom godine za 2011, prema magazinu „Operske vesti“).

Učestvovala je u radio emisijama u SAD (WQXR) i u Italiji (RAI 3), a snimila je i ulogu Mizete za film „Boemi“, modernu adaptaciju Pučinijevih „Boema“.

Alberto Gazale

Sma­tra se jed­nim od naj­ve­ćih umet­ni­ka svo­je ge­ne­ra­ci­je, sa vi­še od se­dam­de­set glav­nih ulo­ga na naj­ve­ćim po­zo­ri­šnim sce­na­ma sve­ta i  ši­ro­kim re­per­to­a­rom, od Mon­te­ver­di­ja do Da­la­pi­ko­le. Za­vr­šio je Mu­zič­ki kon­zer­va­to­ri­jum u Ve­ro­ni, a di­plo­mi­rao je i knji­žev­nost. Usa­vr­ša­vao se kod jed­nog od naj­ve­ćih te­no­ra XX ve­ka, Kar­la Ber­gon­ci­ja. Nje­gov me­đu­na­rod­ni de­bi – Re­na­to u ope­ri Bal pod ma­ska­ma na otva­ra­nju se­zo­ne 1998. u Are­ni u Ve­ro­ni, otvo­rio mu je put ka no­vim an­ga­žma­ni­ma. Vi­še pu­ta je na­stu­pao pod di­ri­gent­skom pa­li­com Ri­kar­da Mu­ti­ja, na sce­ni mi­lan­ske Ska­le: Mak­bet, Ri­go­le­to, Tru­ba­dur (otva­ra­nje se­zo­ne u go­di­šnji­ci ro­đe­nja Ver­di­ja), Ote­lo. Na is­toj po­zor­ni­ci je tri se­zo­ne na­stu­pao u Ma­dam Ba­ter­flaj i u Da­la­pi­ko­le­o­vom Odi­se­ju, po­tom u ope­ri An­dre Še­ni­je, a na tur­ne­ji u To­ki­ju na­stu­pa kao član Ska­le u ope­ra­ma Ri­go­le­to, Mag­bet, Ote­lo. Re­dov­ni je gost Beč­ke dr­žav­ne ope­re gde na­stu­pa u ope­ra­ma Tra­vi­ja­ta, Na­bu­ko, Moć sud­bi­ne, To­ska.

Pe­vao je i na dru­gim zna­čaj­nim sce­na­ma, me­đu ko­ji­ma su: Kar­ne­gi Hol u Nju­jor­ku (Ote­lo, sa Kar­lom Ber­gon­ci­jem), Ma­drid­skoj kra­ljev­skoj ope­ri, oper­skim ku­ća­ma u Ri­mu, Ci­ri­hu, Ber­li­nu, Bar­se­lo­ni, Tel Avi­vu, Mon­te Kar­lu, Par­mi, a uče­stvo­vao je na pre­sti­žnoj mu­zič­koj ma­ni­fe­sta­ci­ji „Fi­ren­tin­ski mu­zič­ki maj“ (Mag­gio Mu­si­ca­le Fi­o­ren­ti­no).

Sa­ra­đi­vao je sa zna­čaj­nim di­ri­gen­ti­ma: Ri­kar­dom Ša­i­jem, Džej­msom Kon­lo­nom, Zu­bi­nom Meh­tom, Ri­kar­dom Mu­ti­jem, Da­ni­je­lom Ore­nom, Kar­lom Ri­ci­jem, Ga­ri­jem Ber­ti­ni­jem, Ro­ber­tom Ri­ci­jem Bri­njo­li­jem...

Sko­ri­ji na­stu­pi: Ka­va­le­ri­ja ru­sti­ka­na i Pa­ja­ci u Bo­lo­nji, De­voj­ka sa Za­pa­da u Ope­ri u Mon­te Kar­lu, Gu­sar u Te­a­tru „Ver­di“ u Tr­stu, Ri­go­le­to u Đe­no­vi, Tru­ba­dur u Sao Pa­u­lu, Pa­ja­ci u Te­a­tru „Pe­tru­ce­li“ u Ba­ri­ju, Aida (u re­ži­ji Ze­fi­re­li­ja) u Asta­ni u Ka­zah­sta­nu, Ati­la na sce­ni Ba­stilj­ske ope­re, Na­bu­ko u Tel Avi­vu (di­ri­gent Da­ni­jel Oren), Aida i Na­bu­ko u Ka­lja­ri­ju, Ri­go­le­to u Te­a­tru „Be­li­ni“, Si­mon Bo­ka­ne­gra sa Kra­ljev­skim po­zo­ri­štem iz To­ri­na u Hong Kon­gu; za­tim Ka­va­le­ri­ja ru­sti­ka­na u Po­zo­ri­štu „Kar­lo Fe­li­če“ u Đe­no­vi, na Fe­sti­va­lu u Ma­če­ra­ti (u re­ži­ji Alek­san­dra Ta­le­vi­ja), u Po­zo­ri­štu „Mu­ha­i­lov­ski“ u Sankt Pe­ter­bur­gu i na Fe­sti­va­lu „Pu­či­ni“ u me­stu To­re del La­go; An­dre Še­ni­je u Šved­skoj kra­ljev­skoj ope­ri u Stok­hol­mu, u Po­zo­ri­štu „Kar­lo Fe­li­če“ u Đe­no­vi i u Pe­kin­gu...

Na­gra­de: Spe­ci­jal­na na­gra­da „Eto­re Ba­sti­ja­ni­ni“ u Si­je­ni (2012), Oskar u sve­tu ope­re – na Me­đu­na­rod­noj ma­ni­fe­sta­ci­ji In­ter­na­ti­o­nal  Ope­ra Awards, u am­fi­te­a­tru u Do­hi, Ka­tar (2014).