GLUMCU NARODNOG POZORIŠTA NENADU STOJMENOVIĆU URUČENA NAGRADA "MILOŠ ŽUTIĆ"

Nagrada "Miloš Žutić", koju dodeljuje Udruženje dramskih umetnika Srbije, uručena je glumcu Nenadu Stojmenoviću u ponedeljak 8. aprila, posle izvođenja predstave "Važno je zvati se Ernest".

Prestižno priznanje Stojmenoviću je uručila Žutićeva supruga Ognjanka Ognjanović koja je, između ostalog, kazala da joj je veoma drago što je baš on dobitnik i istakla da je srećna i zbog činjenica što se "ova svečanost događa u Narodnom pozorištu, gde je Miloš počeo i uobličio svoj glumački izraz".
- Ovo nije prva nagrada koju je Nenad u ovoj sezoni primio. Sedamdesetih godina, dvojica glumaca, stalni partneri Petar Banićević i Miloš Žutić su, svako na svoj način, uobličili glumački izraz Narodnog pozorišta i gurali do kraja. Danton i Robespjer, Lenjin i Staljin, Ivan i Dmitrij Karamazov... Mnogo uloga su zajedno odigrali. Nenade, mislim da ti, posle Nagrade "Petar Banićević" pripada i Nagrada "Miloš Žutić" - kazala je gospođa Ognjanović.
Pozdravljen burnim aplauzom, Stojmenović se prvo zahvalio članovima žirija, a potom i svojoj porodici koja je, kako je istakao, uvek uz njega. 
On je rekao da ovu nagradu posvećuje svim svojim prijateljima i kolegama u Narodnom pozorištu, koleginicama i kolegama sa klase i profesorki Biljani Mašić.
- Moj prvi kontakt sa pozorištem i moje prvo pravo zaljubljivanje u pozorište desilo se na predstavi "Pozorišne iluzije". Gledajući Miloša Žutića ja sam se zaljubio u pozorište i prvi put istinski poželeo da postanem deo te iluzije. To se dogodilo - kazao je Stojmenović.
U nastavku svog kratkog obraćanja, govorio je odlomak iz Bergmanovog dela "Fani i Aleksandar", koji se tiče života u pozorištu. 
Publici su se obratili i v.d. direktora Drame Narodnog pozorišta u Beogradu Spasoje Ž. Milovanović, predsednica Udruženja dramskih umetnika Srbije Ljiljana Đurić i glumica Vanja Ejdus koja je, u svojstvu predsednika žirija, pročitala obrazloženje za dodelu nagrade.
Stojmenović je nagrađen za tumačenje dva lika - Ivana Pavloviča Šatova u predstavi "Zli dusi" F. M. Dostojevskog, u režiji Tanje Mandić Rigonat, kao i Džona Vortinga u predstavi "Važno je zvati se Ernest" Oskara Vajlda, u režiji Nikole Zavišića. Obe predstave su produkcija Narodnog pozorišta u Beogradu, a interesantno je da je Stojmenović, za pomenute uloge, pre nekoliko meseci dobio i Nagradu "Petar Banićević".
Stojmenović je 18. laureat priznanja koje nosi ime jednog od bardova srpskog glumišta Žutića.
U konkurenciji je ovoga puta bilo 15 glumačkih ostvarenja izvedenih u našim profesionalnim pozorištima u periodu od 30. juna 2011. do 30. juna 2012. godine.
Odluku je na sednici, održanoj 18. marta, doneo žiri u kojem su, pored Vanje Ejdus, bili i Svetozar Cvetković (prethodni laureat), dramaturg Slavko Milanović i reditelji Đurđa Tešić i Goran Cvetković.
Dodelu nagrade "Miloš Žutić" pomažu Ministarstvo kulture Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.
Nagrada se sastoji od plakete sa likom Miloša Žutića, rad akademskog vajara Zvonka Novaković, unikatne diplome na pergamentu, akademskog slikara i scenografa Geroslava Zarića, i novčanog iznosa.
M.B.

Biografiju Nenada Stojmenovića možete pogledati OVDE

SAOPŠTENjE ŽIRIJA:

Od prve premijere u Narodnom pozorištu u Beogradu, kada je nastupio u ulozi Tete Ajnštajna, u predstavi „Mileva Ajnštajn“ pisca i reditelja Vide Ognjenović, bilo je jasno da je Nenad Stojmenović glumac koji će biti značajan član ovog ansambla sa zadivljujućom tradicijom. Perfektna dikcija, pre svega, ali i fizička ekspresivnost i izuzetan dar za neverbalni izraz u sferi scenskog pokreta, ukazivali su na to da će ovaj glumac biti dragocen u širokom dijapazonu repertoara kakav se očekuje i podrazumeva u Narodnom pozorištu.
Nenad Stojmenović je u sledećih 12 sezona opravdao očekivanja svih uprava, ali, pre svega, svih reditelja koji su ga rado angažovali u predstavama veoma širokog žanrovskog raspona - od drame i komedije do tragikomedije i predstava istražvačkog karaktera: Hasanaga (“Hasanaginica” Lj.Simovića) ,Epihodov (“Višnjik” A.P. Čehova), Stojan (“Koštana” Bore Stankovića), Tuzenbah ( “Tri sestre” A.P. Čehova), Romeo (“Romeo i Julija” Viljema Šekspra), Klif (“Osvrni se u gnevu” Ozborna), Kreont (“Car Edip" Sofokla), Valja („Igrajući žrtvu“ braće Presnjakov), Mula Jusuf („Derviš i smrt“ Selimovića / Mihiza), Dionis („Bahantkinje“ Euripida) – sve do poslednjih izvanrednih ostvarenja u samo jednoj sezoni: uloge Šatova u „Zlim dusima“ Dostojevskog i Džona Vortinga u Vajldovoj briljantnoj društvenoj komediji „Važno je zvati se Ernest“.
Nenada Stojmenovića je Narodno pozorište više puta nagrađivalo za predan rad i izvanredne kreacije i predlagalo za postojeće glumačke nagrade (između ostalog i za nagradu „Raša Plaović“ za briljntno tumačenje Dionisa u Euripidovim „Bahantkinjama“), ali (kao uostalom i Miloš Žutić, čije izražajne vrednosti baštini, možda u većoj meri od bilo kog aktivnog glumca mlađe generacije) Stojmenović od žirija nije dobijao podsticaje za svoju iskrenu predanost istraživanju granica glumačkog umeća.
Smatramo da je sa prošlogodišnjim kreacijama u dve poetički potpuno različite predstave, kakve su „Zli dusi“ Tanje Mandić Rigonat i „Važno je zvati se Ernest“ Nikole Zavišića, Stojmenović demonstrirao upravo one kvalitete koji su krasili njegovog velikog prethodnika u Narodnom pozorištu, a koji su u obrazloženju o nagradi koja nosi ime Miloša Žutića veoma lepo iskazani atributima: „poštovanje jezika i govora“, „snaga izraza i osećanja“ i „tragalaštvo“.
Obe uloge - i Šatov i Vorting - naišle su na izvanredan odziv publike i veoma pohvalne ocene stručne kritike i potvrdile da Nenad Stojmenović, osim senzibiliteta za duboko emotivno i misaono poistovećivanje sa likom koji igra, poseduje i neograničen spektar sredstava glumačkog izraza, uvek u saglasju sa temeljnim intencijama celine predstave.