Žene u d-molu / Duga božićna večera

ŽENE U D-MOLU
Balet Žene u d-molu je inspirisan divljenjem prema genijalnosti J. S. Baha. Izvor koreografove inspiracije je bila upravo Bahova polifonija: „Celokupna plastičnost teksture baleta je u potpunosti polifonična. Tragična priča o nepostojećem ženskom prijateljstvu je samo izgovor za sofisticirane kompozicije sa mnoštvom figura i za dirljive duete“, kaže Radu Poklitaru. Zahvaljujući kombinaciji Bahove nebeske muzike i moderne ekspresivne plastičnosti, završnica ovog baleta se po veličini može porediti sa tragedijom biblijskih razmera. Kostimograf Dmitro Kurijata je uspeo da odgovori na zahtev koji mu je zadao koreograf – odnosno, uspeo je da reprodukuje atmosferu Bahovog doba.U baletu postoji 16 glavnih ženskih likova, a ženske uloge izvode i muškarci.

DUGA BOŽIĆNA VEČERA
To je baletska kontemplacija o prolaznosti života, punog uzaludnih i beskorisnih radnji koje od nas kradu dragocene trenutke, sate i godine našeg zemaljskog života. U priči se govori o istoriji porodice Bajard u periodu od devedeset godina, pri čemu su godine predstavljene kao niz božićnih večera. Ljudske sudbine promiču predstavljene kroz gozbe i bankete. Poput leptira koji žive samo jedan dan, one se rastaču u nekakvo nepostojanje, ne ostavljajući ništa po čemu bismo ih pamtili. Energična, groteskna koreografija lako pronalazi put do svakog srca u publici, bez dogmatičnog moralisanja, i navodi gledaoce na razmišljanje da li se razlikuju od likova na sceni. 

RADU POKLITARU
Jedan od vodećih koreografa današnjice, rođen je u Kišinjevu, u porodici baletskih umetnika. Završio je Državnu koreografsku školu u Permu 1991. Diplomirao je na beloruskoj Državnoj muzičkoj akademiji 1999. i stekao zvanje balet-majstora (kod mentora profesora Valentina Elizarieva, Zaslužnog umetnika USSR). Od 1991. do 2001. bio je član Baleta Nacionalne opere i baleta Belorusije. Od 2001. do 2002. je balet-majstor Nacionalne opere Moldavije.
Koreografije:
Svet se ne završava na kućnom pragu, muzika: Gustav Maler i Žoakin de Pre, Državno muzičko pozorište Minsk, 1999.
La spectre de la rose, muzika Karl Maria Veber, Državno muzičko pozorište Minsk, 2001.
Karmen, prema Bizeovoj operi, Nacionalna opera Moldavije, 2001.
Karmen Svita, muzički aranžman: Rodion Ščedrin prema muzici Bizea, Odesa, 2002.
In pivo veritas, irska narodna muzika, kompozitori renesanse, Državno muzičko pozorište Minsk, 2002.
Slike sa izložbe, muzika Modest Musorgski, Nacionalna opera Ukrajine, 2002.
Posvećenje proleća, muzika Igor Stravinski, Nacionalna opera Ukrajine, 2002.
Bolero i Vals, muzika Moris Ravel, Nacionalna opera Moldavije, 2003.
Otelov rođendan, muzika Sergej Prokofjev, Ruski kamerni balet „Moskva“, 2004.
Sedam smrtnih grehova, muzika Kurt Vail, Državni opera i balet Perm, 2004.
Pepeljuga, muzika Sergej Prokofjev, Nacionalna opera Letonije, 2005. (od 2006. na muziku Olega Hodoska)
Princeza Ateh, muzika Genadij Čebanov, Nacionalna opera Moldavije, 2005.
Moć sudbine, opera-balet, muzika različitih kompozitora, Umetnička fondacija Vladimira Filipova, Kijev, 2005.
Radu Poklitaru je 2006. osnovao svoju kompaniju Kyev Modern-Ballet koju podržava i sponzoriše Vladimir Filipov, ukrajinski filantrop.
U ovoj kompaniji ostvario je sledeće koreografije:
Karmen.TV, muzika Žorž Bize, 2006.
Romeo i Julija (Šeksperiments), muzika P. I. Čajkovski, F. Hendl i kompozitori renesanse, 2007.
Bolero, muzika Moris Ravel, 2007.
Krcko Oraščić, muzika: P. I.Čajkovski, 2007.
Paviljon br. 6, muzika Arvo Part, 2008.
Underground, muzika Peteris Vasks, 2008.
Quartet-a-tête, muzika Ad Maas, 2010.
In pivo veritas, irska narodna muzika, kompozitori renesanse, 2011.
Intersection, baletski triptih, muzika Myroslav Skoryk, 2012.
Hereven, muzika Vladimir Nikolaev, 2012.
Labudovo jezero, muzika P. I. Čajkovski, 2013.
Žene u d-molu, muzika J. S. Bah, 2014.
Duga božićna večera, muzika A. Vivaldi, 2014.
Žizela, muzika A. Adam, 2016.
Od 2012. do 2013. Poklitaru je umetnički direktor Akademskog operskog i baletskog pozorišta za decu i mlade u Kijevu. Autor je koreografije ceremonije otvaranja i zatvaranja Olimpijade u Sočiju, 2014. Prilikom otvaranja, izveden je mini-balet Prvi bal Nateše Rostove, na muziku različitih kompozitora, uz učešće nekadašnjih i sadašnjih članova Baleta Baljšoj teatra, među kojima su bili: Svetlana Zaharova, Vladimir Vasiljev, Ivan Vasiljev i Aleksandar Petuhov. Dobitnik je Nacionalne nagrade „Ševčenko“, koja se dodeljuje u oblasti izvođačkih umetnosti. Postavio je više od trideset različitih baletskih predstava u evropskim teatrima, a njegovi baleti su izvođeni i na mnogobrojnim internacionalnim muzičkim festivalima i turnejama u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Holandiji, SAD, Japanu, Kini, Poljskoj, Estoniji, Tajlandu, Španiji.