Uspavana lepotica

USPAVANA LEPOTICA NA SVETSKIM POZORNICAMA
Uz balet Labudovo jezero Petra Čajkovskog, Uspavana lepotica se smatra najpoznatijim delom ovog kompozitora i uopšte jednim od najviše izvođenih na baletskom repertoaru. Uspavana lepotica, ili kako se na ruskom originalu naziva Snящaя krasavica a na Zapadu La Velle au bois dormant, The sleeping beauty, The sleeping princess, prvi put je izvedena u Petrogradu januara 1890. godine. Koreografski ju je postavio francuski igrač i koreograf Marius Petipa koji je sa Vsevološkim napisao libreto na osnovu bajke francuskog pesnika Šarla Peroa (1628–1703). Šest godina kasnije, ovaj balet je izveden u Milanu a u zapadnoj Evropi prvi put tek 1921, u Londonu, u koreografiji Nikolaja Sergejeva, sa čuvenim igračima Ruskog baleta Sergeja Đagiljeva. U Americi je svoju premijeru doživeo 1937. u izvođenju Filadelfijskog baleta. I dalje, sve do današnjih dana, Uspavana lepotica se održava na svim scenama sveta, uz manje ili više odstupanja od svoje prvobitne verzije. Međutim, ovaj balet je prvi put izveden još 1829. godine u Parizu, u postavci francuskog igrača i koreografa Žana Omera (1774–1833), na muziku francuskog kompozitora Fernanda Hesnova (1791–1833). U svoj čarobni svet lepote, mašte i snova Uspavana lepotica privlači fabulom o usnuloj princezi, lepotici koju nakon sto godina sna budi mladi, šarmantni princ. Sjaj dvorskog života u blještavoj slikarskoj i koreografskoj inscenaciji, veliki baletski ansambl sa mnogobrojnim solistima koji briljantno izvode svoje varijacije i igre parova (pas de dueux), posebna su odlika i privlačnost ovog baleta. Ideja večite borbe dobra i zla, prisutna kao osnovni motiv i u drugim baletima Petra Čajkovskog, ovde je izražena bogatstvom fantazije: jednom nestvarnom i zamišljenom svetu utisnuta je duša poetizovanih bića. Pod naslovom Očarana lepotica ovo delo je prikazano na našoj sceni prvi put 16. juna 1927, u režiji i koreografiji Feodora Vasiljeva.

Jasmina Puljo

PETAR ILjIČ ČAJKOVSKI (1840–1893)
Ruski kompozitor; najistaknutiji ruski simfoničar XIX veka; dao je sintezu evropskog artizma i narodne osećajnosti. Komponovao je šest simfonija (najpoznatija poslednja, Patetična), uvertire, koncerte za klavir, za violinu i orkestar, kamernu muziku, solo pesme, klavirske kompozicije... Najpoznatije opere: Evgenije Onjegin, Pikova dama i druge. Najpoznatiji baleti Labudovo jezero, Uspavana lepotica, Krcko Oraščić (Ščelkunčik) i drugi. Trenutno su na repertoaru Narodnog pozorišta baleti Labudovo jezero, Uspavana lepotica, Silfide, Frančeska da Rimini, Pesnik Čajkovski (autor libreta i koreografije na muziku P. I. Čajkovskog Lidija Pilipenko).

VLADIMIR LOGUNOV
Rođen u Beogradu 1942. godine. Po završetku Baletske škole „Lujo Davičo“ u klasi Nine Kirsanove, postaje solista Baleta Narodnog pozorišta. Ostvario je niz značajnih uloga, a za ulogu Kopelijusa je dobio Nagradu Narodnog pozorišta. Studirao je koreografiju u Moskvi na pozorišnoj akademiji – GITIS. Na jugoslovenskim baletskim takmičenjima u Novom Sadu, osvojio je dve bronzane i jednu srebrnu medalju. Obavljao je dužnost šefa baleta Narodnog pozorišta od 1980. do 1985. Kao koreograf je radio za Narodno pozorište u Beogradu, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, u Splitu, Zagrebu, za Susrete u Ljubljani, za Raguza balet u Italiji, na Kipru...  
Trenutno sarađuje sa Baletom Narodnog pozorišta u Beogradu i Baletskom školom „Lujo Davičo“. Njegov koreografski opus obuhvata balete: Don Kihot (L. Minkus), Uspavana lepotica (P. I. Čajkovski), Karmen (Ščedrin / Bize), Forma viva (A. Vivaldi), Carmina burana (K. Orf), Serenada (P. I. Čajkovski), Poema ljubavi (S. Divjaković), Simfonija iz Novog sveta (A. Dvoržak), Simfonija C (Ž. Bize), Susret (Prokofjev / Senevil), Cartoon (Z. Erić), Ščelkunčik (P. I. Čajkovski), Jesenji pljusak (D. Šostakovič), Doktor Džekil i mister Hajd (Elgar / Đuričić). Čini mi se da će muzika ovog baleta biti jedno od mojih najboljih dela. Siže je tako poetičan, tako blagodaran za muziku, da sam prilikom njegovog stvaranja bio veoma oduševljen. Pisao sam ga sa onom toplinom i voljom koje uvek uslovljavaju dobra svojstva umetničkog dela.

Uspeh nove postave Uspavane lepotice Čajkovskog! Balet je uvek događaj. A kad je reč o baletima P. I. Čajkovskog, pa još o Uspavanoj lepotici, onda sve postaje kao bajka, ili kao u bajci, koja je nošena muzikom što joj je i izvor i podstrek.

Slobodan Turlakov

Logunov je nastojao ne samo da prenese, već i revitalizuje ovu „lepoticu” klasičnog baleta i u tome je, sa ostalim timom uspeo, sačuvavši i njenu originalnost i poetičnost “starinskog” akademskog stila igre i strukture stvaranja klasičnog baleta.

 Irena Krešić