Triple bill
Lajtfut, Leon / Bigonceti / Kilijan

POL LAJTFUT I SOL LEON  
Kao koreografski par, Sol Leon i Pol Lajtfut rade za Holandski plesni teatar (Nederlands Dans Theater – NDT) od sredine 2002. Pol Lajtfut (Kingsli, Engleska) i Sol Leon (Kordoba, Španija), sreli su se 1987. kao igrači u najmlađem ansamblu ove poznate trupe, u NDT I. Oboje su igrali veliki broj koreografija Jiržija Kilijana i Hansa van Manena. Počeli su da sarađuju 1991, i od tada su uradili koreografije za skoro trideset baleta, za sva tri ansambla NDT-a. Najnovije su: Rečeno i urađeno (2001), Spuštene žaluzine (2003), Podložno promeni (2003), Postskript (2005), Vešte ruke (2007) i Paspartu (2009) za NDT II; Sigurno kao kuća (2001), Otpisivanje (2003), Izvor inspiracije i Gonjeni napred (2004), Nemi film (2005), Pucati na 

Mesec (2006), Bez razlike (2007) i Čežnja (2009) za NDT I. Pol Lajtfut i Sol Leon su napravili i Kasnije ili pre, veliku produkciju u bivšoj fabrici gasa u Amsterdamu. Osvojili su međunarodne plesne nagrade Benois de la Danse za Ispisivanje (2005), i „Arhanđel Glasnik“ (Edinburški međunarodni festival, 2006), kao i prestižnu Nagradu „Labud“ koju dodeljuje Holandsko udruženje direktora pozorišta i koncertnih dvorana, za najbolju plesnu produkciju 2005/06 – za Pucati na Mesec. Inicirali su humanitarnu akciju za pomoć deci sa ulica Bangladeša, 2007. godine. Njihova poslednja ostvarenja su Paspartu za NDT II (u februaru 2009) i Čežnja, za NDT I (u aprilu 2009). Balet Step Lightly (Koračaj lagano) je premijerno izveden 1991. godine u Hagu, u Holandiji.

U senzualnoj i rafiniranoj igri troje igrača u baletu Songs, Mauro Bigonceti se okreće jednom od svojih omiljenih kompozitora, tako bliskom njegovom sopstvenom senzibilitetu, Henriju Parselu. Jedinstveni genije i majstor izražavanja ljudskih strasti, Parsel savremenim jezikom i temama vanvremenskog karaktera komponuje Pesme (Songs), po kojima je nazvana i ova koreografija.

MAURO BIGONCETI
Mauro Bigonceti je rođen u Rimu. Odmah po završetku baletskog školovanja pri Operi u Rimu, dobija profesionalni angažman u istoj kući. Posle 10 godina rada u rimskoj Operi, 1982/83. se priključuje kompaniji Aterbaleto pod umetničkim rukovodstvom Amadea Amodija, gde učestvuje u celokupnom repertoaru igrajući u brojnim baletima Žorža Balanšina i Leonida Mjasina. Kao najznačajnija, ističe se njegova saradnja sa koreografima kao što su Alvin Ejli, Glen Tetli, Vilijam Forsajt i Dženifer Miler. Svoj prvi balet, Sei in movimento, postavlja 1990. godine, na muziku J.S. Baha, čime debituje u Teatro Sociale u Grasini. Po odlasku iz Aterbaleta postaje slobodni umetnik, pa u tom svojstvu radi koreografije za Balet iz Toskane, Engleski nacionalni balet (London), Nacionalni balet iz Marseja, Štutgartski balet, Nemačku operu iz Berlina, Državnu operu u Drezdenu, Argentinski balet, Gradski balet Sao Paola (Brazil), Balet „Gulbenkijan“ iz Lisabona, Državni balet Ankare, Balet „Kapitol“ iz Tuluza. Kreirao je balete i za brojne italijanske kompanije, među kojima su baleti milanske Skale, rimske Opere, Arene u Veroni, Teatra „San Karlo“ u Napulju. U periodu 1997. do 2007. angažovan je kao umetnički direktor Aterbaleta, i tokom tog perioda je oformio potpuno novu trupu, sa novim repertoarom. Po odlasku sa mesta direktora ostaje i dalje glavni koreograf Aterbaleta, gostujući kao free lance koreograf u inostranstvu. Među njegovim najznačajnijim delima za Aterbaleto su: Songs, Cantata, Rossini Cards, Vespro, Les Noces, WAM, Romeo and Juliet i InCanto. Pored toga, prenosi svoje balete ali i kreira nove postavke za Alvin Ailey Dance Theatre (Festa Barocca), New York City Ballet (In Vento, Oltremare i Luce Nascosta), Les Grands Ballets Canadiens (Le Quattro Stagioni), Ballets Jazz de Montreal, te za Državnu operu Hanovera, Državnu operu Berlina (Caravaggio), Balet iz Bazela i druge.

JIRŽI KILIJAN
Smatram da je zadatak nas koreografa da istražimo najskrivenije kutke naših duša“, kaže Jirži Kilijan. Još od ranih sedamdesetih prošlog veka, ovaj slavni češki koreograf, rođen 1947, stvorio je 101 delo – od čega sigurno tri četvrtine za Holandski plesni teatar (Nederlands Dans Theater – NDT). Inspiraciju nalazi u raznim i raznorodnim izvorima. Najpre, opčinjen magijom cirkusa, mladi Kilijan uči za akrobatu. Ali, u devetoj godini počinje da se školuje za igrača, u školi Narodnog divadla u Pragu. Šest godina kasnije, 1962, primljen je na Praški konzervatorijum i 1967/68. dobija stipendiju za Kraljevsku baletsku školu u Londonu, gde je sreo uticajnog koreografa Džona Kranka, koji mu je ponudio ugovor sa Štutgartskim baletom i ohrabrio ga da se posveti koreografskoj karijeri. Kilijan napušta Nemačku 1975. i postaje umetnički kodirektor u NDT-u, za koji je i ranije radio koreografije, u svojstvu gostujućeg umetnika. Posle uspeha njegove koreografije Sinfonietta na Festival of two worlds u Čarlstonu u Južnoj Karolini (1978), postaje umetnički direktor NDT-a. Drugi veliki upeh postiže koreografijom Symphony of Psalms, iste godine. Kilijanov rad je imao odlučujući uticaj na razvoj i međunarodnu reputaciju NDT-a. Sredinom osamdesetih godina njegov rad postaje apstraktniji, što se najbolje ogleda u seriji koreografija Black and White. Njegov tadašnji susret sa australijskim Aboridžinima, odigrao je odlučujuću ulogu u njegovom poimanju plesa kao važnog „kamena temeljca“ naše društvene strukture i kao neizbežnog aspekta našeg „umetničkog horizonta“. Kilijan je povodom proslave 35 godina postojanja NDT-a (1994) kreirao Arcimboldo, za sva tri ansambla. Naime, NDT ima jedinstvenu strukturu trupe prema kojoj su plesači (od 17 do 70 godina), prema starosnim grupama, podeljeni u tri ansambla. Kilijan je otišao s mesta umetničkog direktora NDT-a 1999. godine i ostao u trupi kao koreograf do decembra 2009. Cenjen zbog svojih koreografija namenjenih igračima svih starosnih grupa, Kilijan je dobio veliki broj priznanja, uključujući i Nagradu „Nižinski“ (Nijinsky Award) u Monaku, francusku Legiju časti, a 2008. je dobio jednu od najvećih počasnih nagrada od holandske kraljevske porodice, Medalju reda Kuće Oranža, koju mu je uručila NjKV Kraljica Beatriks od Holandije. Učestvovao je u stvaranju filma KAR-MEN (CAR-MEN) koji je sniman u golom pejzažu površinskog ugljenokopa u Češkoj, 2006. godine. Premijera baleta Šest plesova (Six Dances) za NDT I bila je 1986. u Amsterdamu, u Het Muziektheater, a premijera za NDT II bila je 2001. godine u Ludvigsburgu, u Nemačkoj.