Sumnjivo lice
komedija Branislava Nušića

Poznata komedija našeg čuvenog komediografa koja govori o nama, našem mentalitetu; tematski aktuelna i dan danas. Glavna tema komada je korupmirana i nesposobna vlast koja traži sumnjivo lice, a sporedna je sukob roditelja i dece. Jerotije, neuk i niskog morala sreski kapetan, želi da uhvati „sumnjivo lice“ i da na taj način napreduje u svojoj karijeri. Deformisan otvaranjem i dešifrovanjem raznih tajnih državnih i privatnih spisa, Jerotije zajedno sa svojom ženom Anđom čita ćerkino ljubavno pismo od izvesnog Đoke. Prekida ih činovnik Vića koga Jerotije smatra idealnim kandidatom za muža njegove ćerke. Vića donosi pismo iz Ministarstva u kom, kada su uspeli da ga dešifruju, saznaju da će u njihov srez doći „sumnjivo lice“, za kojeg se samo zna da je mlad i da sa sobom nosi revolucionarne antidinastičke spise i pisma. Posle detaljno razrađenog plana i napada na hotel Evropu, zajedno sa svojim podređenima Jerotije hapsi Đoku misleći da je baš on to „sumnjivo lice“.
 
NAGRADE:
- Na 1. festivalu „Vršačka pozorišna jesen" osvojene su dve glumačke nagrade: Saša Torlaković za ulogu Jerotija i Radoje Čupić za ulogu Viće
- Na IV festivalu „Dani Zorana Radmilovića" nagrada Zoranov brk pripala je Saši Torlakoviću za ulogu Jerotija
- Na 49. festivalu Profesionalnih pozorišta Vojvodine u Novom Sadu nagrada za glumačko ostvarenje pripala je Saši Torlakoviću za ulogu Jerotija

O PREDSTAVI:
„...U „Sumnjivom licu" somborskog pozorišta se, naime, ispostavilo da je Markovićeva poetika do te mere u stanju da supsumira različite stilske poetike da se Nušićev tekst bez problema uklopio u nju ili, ako stvar okrenemo drugačije, Nušićeve replike su bez problema funkcionisale u komadu koji je „ispisao” Jagoš Marković. Konkretno govoreći, predstava Sumnjivo lice je realizovana na prvi pogled oprečnim rešenjima. S jedne strane, u pitanju je potpuno preinačavanje Nušića na koga smo navikli. Postavljanjem težišta predstave u gogoljevskom načinu pripovedanja i insistirajuci na ruralnim crtama karaktera glavnih junaka koje će pri tom smestiti u (scenske) okvire domaćeg tužnog hora, parafrazu antičkog, ispostavilo se da je Nušić zapravo nadrealista. Priča o tužnom liku Jerotija, njegovoj porodici i stradanju kome će biti izložen zaljubljeni Vića, zapravo je nadrealna pripovest o našoj nadrealnoj stvarnosti. S druge strane, bukvalna karikaturalnost glavnog junaka Jerotija, koga je Saša Torlaković odigrao potpuno u skladu sa rediteljevom intonacijom uvečavajući njegove osobine do paroksizma, zatim pomeranja Andinog lika (Biljana Keskenović) u istom smeru, pri čemu je njena priroda definisana kako spoljašnjim elementima, tako, usmeravanjem njenog lika u pravcu realizacije osnovnog komičarskog prosedea uz pomoć inscenacije domaćičke logike kao načina kontrole vlasti, predstavlja postupak doslovnog pridrzavanja Nušićevog teksta. Značaj ove režije Jagoša Markovića upravo se sastoji u onom delu njegovog stava prema Nušiću koji se može imenovati terminom pravovernosti.”
Darinka Nikolić

predstava traje oko 100 minuta