Refleks
balet u koreografiji Sanje Ninković, koprodukcija sa Jadranskim festivalom igre - Budva

Reč autora
Dok kao svedoci ili akteri učestvujemo u aktuelnim društvenim i geopolitičkim migracijama, istovremeno smo nošeni bujicom druge globalne migracije, u kojoj smo svi zauzeli jednako aktivne uloge, a to je naša kolektivna migracija u digitalni svet.
Mlađe generacije nemaju sećanje na to kako je živeti samo u analognom svetu, oni su drugačije kodirani. Prelazno životno doba mladih nije više samo sastavni deo odrastanja koji sa sobom nosi neizbežan jaz među generacijama, već i prelaz u digitalni identitet, koji za mnoge postaje dominantan. Njihova stvarnost nije potpuna bez svoje refleksije u digitalnoj realnosati, i ta dualnost upisana je u srži njihove ličnosti, uverenja i poimanja sebe.
Posledice ove migracije mogu se samo naslutiti, jer i dalje smo u akutnoj fazi. Prijemčivost digitalne realnosti učinila nas je podložnijim manipulacijama. Novi uslovni refleksi su stvoreni, stari refleksi za preživljavanje su prisutni.

Sanja Ninković

Sanja Ninković
Baletsku školu „Lujo Davičo“ završila je 2001. godine i iste godine postala član baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. Drugi solista baleta postaje 2010. godine. 
Ostvarila je prve i solističke uloge u baletima savremenog repertoara: Ko to tamo peva, Jesenje cveće, Posvećenje proleća, Songs, Aleksandar, Hazarski rečnik, Limeni doboš, Step Lightly, Šest plesova, Interval, Viva la vida, Karmen, kao i solo uloge u predstavama klasičnog repertoara: Labudovo jezero, Žizela, Uspavana lepotica, Krcko oraščić, Pakita, Kopelija. 
Od 2010. godine je gostujući član Bitef dens kompanije (Yesterday seti se da zaboraviš, Mirisi cimeta, Božanstvena komedija, Ako bismo svi malo utihnuli...), a od 2002. angažovana je u baletima Opere i teatra Madlenianum (Triptih, Severna bajka, Orfej u podzemlju, Liederabend, Wolfgang Amade).
Tokom karijere radila je sa koreografima kao što su: Pol Lajtfut, Mari Klod Pjetragala, Edvard Klug, Gi Vajcman, Jasmin Vardimon, Isidora Stanišić, Ronald Savković, Konstantin Kostjukov, Ljubinka Dobrijević, Vladimir Logunov, Duška Sifnios, Krunislav Simić, Lidija Pilipenko, Zoran Marković, Aleksandar Ilić, Dejan Kolarov, Ramon Oler, Ditmar Sajfert, Renato Zanela i dr. 
Dobitnica je: Nagrade Narodnog pozorišta za rezultate rada od izuzetnog značaja (2021); Pohvale Narodnog pozorišta za rezultate u radu od posebnog značaja (2007, 2010, 2013, i 2019); Nagrade kritike i nagrade „Ohrabrenje“ na 22. Festivalu koreografskih minijatura za svoj debitantski koreografski rad Subjektivno; Nagrade „Smiljana Mandukić“ za najbolju plesnu interpretaciju iz oblasti umetničke igre za predstavu Yesterday seti se da zaboraviš, Bitef dens kompanije (2013); Nagrade „Dimitrije Parlić“ kao član ansambla predstave Step Lightly za izuzetnu umetničko-tehničku interpretaciju; Nagrade „Nataša Bošković“ za ulogu u „Slovenskim plesovima“ predstave Kopelija (2010). Za svoju prvu celovečernju baletsku predstavu Jedan, koja je ostvarena u produkciji Udruženja baletskih umetnika Srbije, dobitnica je nagrade „Veruj u sebe“ koju dodeljuje Beogradski festival igre za postignute izuzetne rezultate.
Autor je baletske predstave Mamac koja je premijeru imala u decembru 2020. godine u okviru Programa mladi koreografi.
Diplomirala je produkciju u umetnosti i medijima na Akademiji umetnosti u Beogradu.

Irena Popović, kompozitor

Završila je Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu, odsek kompozicija u klasi Z. Erića i S. Hofmana, a zatim nastavila usavršavanje na magistarskim studijama u Salcburgu na Univerzitetu Mocarteum na katedri za kompoziciju i orkestraciju u klasi R. Febela. U okviru njenog opusa značajno mesto zauzima muzika za pozorište i film.
Muzika Irene Popović je nagrađivana širom zemlje i sveta:
Dobitnica je tri Sterijine nagrade i to za predstave Koštana (2014) i Rodoljupci (2016), obe u režiji A. Urbana, dok su na Sterijinom pozoriju 2019. god nagrađene sve tri kompozicije koje su se te godine našle u konkurenciji (Hasanginica i M.I.R.A., u režiji A. Urbana i Karolina Nojber u režiji K. Mladenovića)
Pored Sterijinih nagrada izdvajamo i dve nagrade na Međunarodnom
festivalu malih scena u Rijeci, tri nagrade na Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine, dve nagrade za najbolju muziku na Susretima pozorišta/kazališta u BIH/Brčko distrikt, specijalnu nagradu za muziku na pozorišnom festivalu „Dani komedije“ u Jagodini, specijalnau nagradu za muziku na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu, dve nagrade za najbolju pozorišnu muziku na Pozorišnim/kazališnim igrama u BIH/Jajce, nagradu za najbolju muziku na pozorišnom festivalu BH drame u Zenici, nagradu za najbolju muziku u Šapcu na pozorišnom festivalu „Pozorišno proleće“, nagradu za najbolju muziku na filmskom festivalu u Antaliji, specijalnu nagradu za najbolju muziku na pozorišnom festivalu Teatar fest u Banja Luci, nagradu za najbolju muziku na pozorišnom festivalu u Nišu… Akrivno sarađuje i sa Bitef dens kompanijom (Životinjska farma, Zidanje Skadra...) a prvi susret sa baletskom muzikom je bio na baletu Kraljica Margo gde je bila angažovana kao orkestrator.
U Narodnom pozorištu režirala je i komponovala operu Deca, po tekstu
Milene Marković za koju je nagrađena Nagradom grada Beograda „Despot
Stefan Lazarević“ (2023).
Kompozicije Irene Popović se izvode na mnogobrojnim festivalima, a njena dela su na repertoaru eminentnih umetnika i kamernih ansambala.
Osnovala je umetničku grupu Prerađivačka industrija muzičkog materijala  i vokalno umetničko društvo žena u ekspanziji „Oh, meine liebe Constanze“ koje objedinjuje raznolike vidove umetničkog izražavanja.