Petar Pan
balet u koreografiji Brusa Stajvela

Razgovor sa koreografom
BALET ZA SVE UZRASTE

Zašto ste odlučili da u Beogradu postavite baš balet Petar Pan?
Pozorištu je potrebna predstava koja će privući decu, našu buduću publiku, i ja sam smatrao da je ovo najbolji izbor. Mi imamo veliki broj klasičnih baleta koji se izvode u večernjem terminu, a to nije zgodno za decu. Naravno, i Petar Pan će se prikazivati uveče, ali ćemo ga igrati i nedeljom kao matine, što će pružiti mogućnost roditeljima da dovedu decu u pozorište. Ovo je moja prva celovečernja koreografija na umetničkoj sceni u Beogradu, a ujedno je i pomalo zastrašujuća. Znate, Petar Pan nije ni Labudovo jezero, ni Uspavana lepotica... Ja sam ovaj balet doneo Beogradu prevashodno da bih zabavio stariju i privukao mlađu publiku. Imali smo sreću da nas u ovom projektu podrži Američka ambasada, koja je finansirala autorska prava kompozitora, a u ovoj produkciji je ostvarena sjajna saradnja između Sjedinjenih država i Srbije.
Da li je Petar Pan bila vaša omiljena knjiga u detinjstvu?
Da, jedna od mojih omiljenih knjiga. U detinjstvu sam mnogo puta gledao i Diznijevu animiranu verziju. Odrastao sam na farmi, pa smo se moji rođaci i  ja često igrali Petra Pana tokom leta.
Koliko je za ovu predstavu značajna glumačka sposobnost igrača?
Igrači u svakom slučaju moraju biti i glumci, bez obzira koji balet igraju. Njihova sposobnost transformacije je veoma važna, a osnovni zadatak igrača je da publici prenesu određenu ideju ili osećanje. U Petru Panu se govori o detinjstvu. Mislim da u svakome od nas ima dosta „Petar Pan sindroma“, pa se igračima u ovoj predstavi pruža jedinstvena prilika da se vrate u detinjstvo.
Svi znamo da deca u priči – lete. Kako to dočaravate u predstavi?
Deca i Petar Pan lete u više navrata tokom predstave, a prvi čin se završava letećim duetom Petra i Vendi. Da bi jedan igrač leteo, potrebna su dva čoveka iza scene: jedan ga podiže u vazduh, a drugi pokreće iznad scene. To zahteva ozbiljne pripreme...
Muzika je namenski komponovana za ovaj balet. Recite nam nešto o saradnji sa kompozitorom.
Gospodina Semanskog sam upoznao u Njujorku, gde smo se sastali da bismo razgovarali o baletu i muzici i tada smo se dogovorili šta želimo da budu najvažniji aspekti baleta. Zatim sam nekoliko sedmica radio na scenama, izračunavao vreme potrebno za svaku sliku, određivao njihov redosled... Te podatke sam poslao g. Semanskom i – nekoliko sedmica i nekoliko telefonskih razgovora kasnije, vratio sam se u Njujork da čujem muziku. Posle svega nekoliko manjih izmena, muzika je bila završena. Rad sa ovim kompozitorom je bio divno iskustvo za mene. Razumeo je šta želim i uspeo da u muziku unese moja osećanja.
Balet Petar Pan ste najpre postavili u SAD. Koliko se rad sa beogradskim igračima razlikovao?
Ovaj balet sam postavljao u Las Vegasu. Tokom nekoliko sedmica rada sa igračima, pokušao sam da u koreografiju uključim lične odlike igrača, tako da mislim da su oni imali veliki uticaj na konačni izgled koreografije i baleta u celini. Igrači iz Beograda su se dobro prilagodili koreografiji i imam utisak da uživaju u tome. To je balet u kojem i na kojem se može zabavljati, pa se nadamo da će i publika uživati.
Brankica Knežević

TOMAS E. SEMANSKI
Originalnu muziku za balet Petar Pan Brusa Stajvela, komponovao je Tomas E. Semanski. Semanski je diplomirao na njujorškoj Muzičkoj akademiji „Krejn“, a magistrirao muziku na Fridonija univerzitetu u Njujorku. Studirao je aranžiranje kod Artura Frankenpola i saksofon kod Džejmsa Stoltija. Semanski je autor muzike za pet baleta. Pored toga, komponovao je i muziku za reklame, filmove, kao i eksperimentalnu elektronsku muziku. Njegov prvi balet, Drakula, napisan je po narudžbini Baleta „Kolumbija“ u Južnoj Karolini i dobio je Nagradu Američkog udruženja kompozitora, autora i izdavača. Istu nagradu je dobio i njegov drugi balet, Lepotica i zver. Muziku za svetsku premijeru baleta Petar Pan u koreografiji Brusa Stajvela,  naručio je svojevremeno Balet Nevade (SAD). Ovo ostvarenje je dobilo povoljne kritike u Nevadi, u Lisabonu (Portugalija) i u Judžinu (Oregon, SAD). Tomas Semanski je preminuo u septembru 2007. godine.

BRUS STAJVEL
Brus Stajvel je međunarodno priznat koreograf i pedagog. U toku svoje karijere, bio je umetnički direktor Državne opere u Bernu u Švajcarskoj, Baleta u Hong Kongu, korejskog Univerzal baleta i najzad Baleta Nevade, gde je radio duže od decenije. Balet u Hong Kongu i Univerzal balet, su se pod njegovim vođstvom razvili u jake i međunarodno priznate ansamble, i doživeli svoja prva gostovanja u Americi i Evropi, a Balet Hong Konga bio prvi umetnički ansambl iz te zemlje koji je gostovao u Kini. Kao umetnički direktor, Stajvel je proširio repertoar Baleta Nevade za 30 novih baleta – 13 gostujućih koreografa i 17 baleta u sopstvenoj koreografiji, a publici su bili najdraži njegovi Krcko Oraščić, Petar Pan, San letnje noći i Dobra vremena. Stajvel često gostuje kao pedagog u trupama širom sveta, kao što su: Holandski plesni teatar, norveški Nacionalni balet, mađarski Narodni balet, Narodni balet Portugalije, Državne opere u Berlinu, Pekinški balet, Šangajski balet, Bat-Dor iz Izraela, Nacionalni institut Istanbula i brojne plesne škole u Japanu i Americi.