Karmen

Sadržaj
Prvi čin
Trg u Sevilji. Šarena gomila sveta zabavlja se na trgu ispred vojničke kasarne i fabrike duvana. Vojnici, na čelu sa narednikom Moralesom, prekidaju dosadu udvarajući se Mikaeli, lepoj seoskoj devojci koja traži narednika Hozea, koji će kasnije doći sa straže. Iz fabrike duvana, za vreme odmora, izlaze radnice poznate po svom izazovnom ponašanju i pevaju zavodljivu pesmu o dimu. Muškarci koji su ih dočekali traže među njima lepu i temperamentnu Karmen. Ona se pojavljuje i svojom zanosnom pesmom (Habanera) ponese sve prisutne. Jedino Don Hoze ne pokazuje nika-kvo interesovanje za njenu pesmu i upravo time izaziva radoznalost lepe devojke. Rad-nici odlaze, trg ostaje pust, a Don Hoze očekuje Mikaelu koja mu donosi pozdrave od majke i svoju ljubav, tako da na kraju dueta njihovo venčanje deluje gotovo izvesno. Iz-nenada iz fabrike istrčavaju radnice u žestokoj svađi. Kapetan Zuniga šalje Don Ho-zea da vidi o čemu se radi. Ovaj se ubrzo vraća i dovodi Karmen koja je u tuči jednu radnicu ubola nožem. Ona pokušava da pridobije kapetana, ali on je šalje u zatvor. Kada načas ostane sama sa Hozeom, obeća mu svoju ljubav (Segedilja), ako joj omogući bekstvo. Zaveden, Hoze joj odvezuje ruke, verujući da će ga Karmen nagraditi svojom lju-bavlju. Karmen beži, ostavljajući Hozea, kojeg potom, zbog nepoštovanja naređenja, od-vode u zatvor.

Drugi čin
Krčma Lilasa Pastje. Karmen i njene drugarice zabavljaju goste pesmom i igrom (Chanson bohême). Među gostima je i kapetan Zuniga, od koga Karmen saznaje da je Hoze pušten iz zatvora. Nailazi toreador Eskamiljo, burno pozdravljen od svih (arija Toreadora). Karmen se ne osvrće na njegove ljubavne izjave jer čeka Don Hozea koga je zavolela zbog njegove požrtvovanosti. U međuvremenu je drugarice i krijumčari nagovaraju da s njima pođe na put ali ona to odbija (kvintet). Dolazi Don Hoze koga Karmen želi da nagradi za odanost zavodljivom igrom. Usred njenog plesa, čuje se iz daljine zvuk trube, koji poziva vojnike da se vrate u kasarnu. Don Hoze hoće da pođe ali ga Karmen zadržava i ruga mu se, tvrdeći da je ne voli, kad ne želi da ostane sa njom. Da bi je uverio u svoju ljubav, Don Hoze vadi iz nedara sasušeni cvet, koji čuva od onoga dana kada su se prvi put sreli (arija). Njihovu ljubavnu svađu prekida kuca-nje na vratima: kapetan Zuniga se vratio da nastavi da se udvara Karmen. Pošto je ugledao Hozea vređa ga i tera napolje. Don Hoze napada svog kapetana. Iz susednih prostorija nailaze krijumčari, razoružavaju Zunigu i ubijaju ga. Hoze prihvata ponu-du Karmen da postane član njene krijumčarske bande, čime postaje i dezerter.
 
Treći čin
U krijumčarskom logoru u planinama. Karmen i Don Hoze dolaze sa krijumčarima. Karmen se već zasitila Hozea i htela bi da ga se oslobodi, iako on i ne pomišlja da je napusti. Gledajući u karte, Karmen saznaje da joj uskoro predstoji smrt (arija). Hoze ostaje sakriven da čuva stražu. Dolazi Mikaela da u ovom dalekom kraju traži odbeglog Don Hozea. U velikoj ariji ona izražava odlučnost da se sa kobnom Cigan-kom bori za njegovu ljubav i njegov spas, ali pobegne kada odjekne pucanj njegove pu-ške. Hoze je pucao na prolaznika, koga umalo nije pogodio – to je toreador Eskamiljo. Hoze ubrzo saznaje da toreador traži Karmen, za koju se doznalo da više ne voli nekog odbeglog vojnika sa kojim je pobegla u planinu. Hoze poteže nož, oni počinju da se bore, ali se Karmen i krijumčari vraćaju i razdvajaju ih. Toreador izaziva Don Hozea i javno ga ponižava poljubivši Karmen pred svima. Hoze gnevno nasrće na Karmen, ali u tom momentu utrčavaju krijumčari koji su otkrili skrivenu Mikaelu. Ona javlja Hozeu da mu je majka na samrti. Hoze očajan odlazi, ali obećava Ciganki da će je ponovo potražiti.

Četvrti čin
U Sevilji, pred ulazom u arenu. Toreadori, pikadori, matadori i narod ulaze u arenu, gde će uskoro početi borba sa bikovima. Pojavljuju se, svečano odeveni, Karmen i Eskamiljo, koji se nežno opraštaju (duet). Drugarice javljaju Ciganki da se u gomili sveta krije Don Hoze. Karmen zna šta traži i očekuje ga. Hoze dolazi očajan i slomljen, i moli je da mu se vrati. Na njen odgovor da je ljubav među njima mrtva, Hoze počinje da joj preti, ali Karmen je odlučna i neumoljiva, utoliko pre što se iz arene čuje pesma koja slavi pobedu Eskamilja u koga je zaljubljena. Najzad, Karmen baca Hozeu u lice njegov prsten i odlučno polazi u arenu. Hoze je ubija i izgovara: „Karmen, bila si moja ljubav“.

BIZE – KOMPOZITOR ISPRED SVOG VREMENA

U pauzi komponovanja (ili kako je sam rekao – da bi se se odmorio od svoje muzike) Petar Iljič Čajkovski je uzeo partituru Karmen i odsvirao je od početka do kraja. „Verujem da je to remek-delo u punom smislu te reči, odnosno jedna od onih nekoliko stvari koje su predodređene da same po sebi, na najvišem nivou, odražavaju muzičke težnje čitave epohe“ konstatuje u pismu svojoj pokroviteljki Nadeždi fon Mek 1880. godine. Čajkovski je naime smatrao da se vreme u kome živi razlikuje od prethodnog po tome što se „muzička ideja stavlja u drugi plan; nije više cilj, već sredstvo, izgovor za stvaranje ove ili one grupe zvukova. Takav proces muzičke invencije je, očigledno, čisto racionalan i iz tog razloga je savremena muzika, iako duhovita, začinjena i radoznala zapravo hladna, nezagrejana osećanjima. ...Bize je umetnik koji daje doprinos veku i savremenom svetu ali ga greje istinska inspiracija. I kakva divna tema za operu! ...Uveren sam da će za deset godina Karmen biti najpopularnija opera na svetu“. Ove proročke reči velikog kompozitora imale su tog trenutka poseban značaj jer je Bizeova Karmen posle premijere u Operi komik 3. marta 1875. dobila negativne kritike a kompozitor koji umire samo tri meseca kasnije (imao je 37 godina) neće dočekati slavu koju je njegovo delo dostiglo.
Žorž Bize (1838 – 1875) rođen je u Parizu u umetničkoj porodici – njegov otac je bio profesor pevanja i kompozitor a majka odlična pijanistkinja tako da je Bize, koji je istovremeno naučio i note i slova, već sa devet godina upisao konzervatorijum u Parizu. Bio je izvanredan pijanista kome se i List divio a komponovao je simfonije, solo pesme, scensku muziku, oko dvanaest opera... Međutim Bizeova dela tokom njegovog života nisu postigla značajan uspeh. Njegova potraga za egzotičnim temama, popularnim u doba romantizma, uticala je i na tematiku opera: radnja opere Lovci bisera odvija se na Cejlonu, Đamile (1872)  u Kairu a Karmen u Sevilji. Iako mu je Karmen donela svetsku slavu ne bi trebalo zaboraviti ni njegovu operu Lovci bisera (1863) posebno zbog poznate arije Nadira “Je crois entendre encore” i dueta Zurge i Nadira „Au fond du temple saint“.
Sa druge strane, realizam u književnosti XIX veka odraziće se i na operu u vidu težnje za što većom „životnom uverljivošću“ na sceni i temama koje kao da su prenete iz stvarnog života. Tako će krajem XIX veka nastati verizam a za njegovog začetnika se smatra Bize upravo sa operom Karmen.
Kada je 1872. dobio porudžbinu od uprave Opere komik u Parizu, kao osnovu za libreto odabrao je novelu Prospera Merimea Karmen (1845) čija se radnja odvija u Španiji (Sevilji) 1820. godine. Za autore libreta uzeo je „dva najveća genija pariskog satiričnog pozorišta u drugoj polovini XIX veka“ Anrija Mejaka i Ludovika Alevija, saradnike Žaka Ofenbaha slavnog kompozitora opereta. Oni su zajedno sa Bizeom pokušali, koliko je to bilo moguće, da ublaže grubosti Merimeove priče o neuzvraćenoj ljubavi koja se završava tragično. Stvorili su fatalni, u odnosu na priču idealizovani lik Karmen i uveli nove likove – Mikaelu, Fraskitu, Mercedes i Moralesa. 
Predstava je izazvala pravi šok kod publike i kritike zbog svoje realističnosti i zbog toga što su na scenu izvedene fabričke radnice, krijumčari, dezerter, jer je prikazana tuča između žena kao i potresna finalna scena koja će zbog svoje koncepcije u dva plana ostaviti poseban utisak na mnoge: dok se iza scene čuje klicanje oduševljene mase iz arene na sceni se događa ubistvo. Uprava pozorišta je pred premijeru tražila da kraj bude promenjen i da se sve srećno završi kao što je bio običaj u predstavama Opere komik.
Međutim, svi ovi uznemirujući, dramatični momenti zahvaljujući Bizeovoj izvanrednoj muzici u duhu španskog folklora, vešto su izbalansirani sa, kako kaže Žan Roj, elementima bufo opere, sa momentima u kojima se prepliću pevanje i ples i sa nezaboravnim arijama Karmen, Eskamilja i Don Hozea. Iako je doživela neuspeh kod kritike Karmen je izvedena za tri meseca preko trideset puta a popularnost opere koja traje do danas prelila se i na baletsku scenu i na filmsko platno.

Vanja Kosanić

KARMEN – MERIMEOVA, BIZEOVA I NAŠA
Reč reditelja
Opera Karmen Žorža Bizea – jedan je od najsnažnijih umetničkih izraza trijumfa strasti nad sentimentalnom ljubavlju. U odnosu na Merimeovu pripovetku, opera predstavlja moćnu poetsku nadgradnju kao plod smislenih strukturnih pomaka. Bizeov Don Hoze, čovek je koga sudbinsko određenje izvodi iz inercije svakodnevice i blede emotivne obaveznosti i uvlači u dubinu nečeg što ne poznaje – svet strasti izvan zakona. Često na scenama predstavljaju Don Hozea kao nesolidnog vojnika koji zapostavlja svoje dužnosti kako bi sledio opasnu zavodnicu. Međutim, Don Hoze počinje da živi tek kad upoznaje Karmen, ljubav se događa kao drugo rođenje, preobražavajući gotovo ektoplazmatičnu ličnost u punokrvnog čoveka. Zapažanja da on pokazuje slabosti time što ne sledi Karmen ne mogu biti prihvaćena, jer on to čini, samo ne pravolinijski, slepo do kraja. Vraća se svojoj umirućoj majci, umesto da odgovori životnom izazovu koji mu nudi Karmen: on nije slobodan čovek i zbog toga je gubi. Uvođenje lika Mikaele u operu bilo je neophodno. Ona predstavlja hrišćanstvo, porodične veze, zakonitost i sentimentalnu ljubav. Sve to je srušeno provalom strasti. Mikaela sa Don Hozeom deli muzički rečnik nežnog i intenzivnog lirizma koji je potpuna antiteza pesmama i igrama Karmen. Tokom čitave opere Bize majstorski koristi ovaj kontrast. U duetu u I činu Don Hoze i Mikaela lako nalaze muzički jezik kojim evociraju sećanja na njegovu voljenu majku. Nasuprot ovom duetu stoji duet Don Hozea i Karmen, koji je postavljen na potpuno drugačiji način. Dramska suprotstavljenost Don Hozeovog lirskog registra u ariji „La fleur que tu m’avais jetee“ i ritma tarantele koju Karmen peva u „La bas dans la montagne“ ne dozvoljava im da ostvare uravnoteženi duet. To je urađeno sa namerom, jednostavnim muzičkim sredstvima koja ukazuju na to da ličnosti ne govore isti jezik, niti dele iste vrednosti. Lik Eskamilja sledeći je značajan „dodatak“ opere priči Prospera Merimea. Eskamiljo je ovaploćenje muževnosti, Bize je to postigao sukobnim duetom u III činu. Suprotstavljajući se proslavljenom toreadoru, Don Hoze želi da potvrdi svoju strast i veštinu borca. Premda Karmen napušta Don Hozea zbog Eskamilja, to ne znači da bi trebalo porediti njihovu ljubav. Eskamiljo je spreman da čeka svoj red među onima koje Karmen bira, ne pokazujući preveliko nestrpljenje. Kada se Eskamiljo obraća Karmen u kratkom duetu u IV činu, to je isključivo da bi, suočen sa mogućom smrću, obećao da će izgovoriti njeno ime kada sledeći put ubije bika. Eskamiljo odlučno prkosi sudbini, rizikujući svoj život u svakoj borbi i taj izazov je njegova najveća strast. Trajna fascinacija i misterija Karmen leži u činjenici da nije ponuđena ni jedna psihološka smernica za duboke motive njenih akcija, ni hijerarhija njenih motiva. Karmen ni u jednom trenutku ne objašnjava sebe: ona samo naglašava svoju volju da ostane slobodna. Da li ona voli Don Hozea? Karmen to nikada ne izgovara. Svejedno, ona bira njega, bacajući mu cvet u prvom činu. Zašto? Verovatno zato što je on drugačiji od drugih muškaraca: on je čak ni ne pogleda. Sudbina je napravila svoj ulazak, iznenadan i neobičan. Karmen je nekoliko puta razočarana Don Hozeovom neodlučnošću i zbog toga ga provocira. Ali, ona je duboko zainteresovana za čoveka za koga ljubav nije igra, koji se smrtno vezuje za nju. Karmen na kraju opere izaziva i smrt, uprkos svim upozorenjima da će sresti Don Hozea. Sama činjenica da propušta svečanost na kojoj je trebalo da trijumfuje, da bi se suočila sa Don Hozeom, dovoljno govori o Karmen. Takvo provokativno ponašanje nije prerušeno samoubistvo, niti idealistički pokušaj da sublimira svoju ljubav, već nešto što je u svojoj racionalnosti apsurdno, nešto što Karmen jednostavno mora da uradi kako bi ostala svoja. Smrt Karmen radikalno je suprotna od smrti Izolde, čija blistajuća radost u smrti dolazi iz njenih mističnih verovanja u transcendenciju večne ljubavi njene. Izolda i Tristan su pasivne žrtve erosa, dok su Karmen i Don Hoze do kraja aktivni u svojoj ljubavi i smrti. Pošto je ubio nju, a ne Eskamilja – što bi na prvi pogled izgledalo racionalnije – Don Hoze ispunjava potrebu da je poseduje. Hrabro mu se suprotstavljajući, Karmen izražava svoju volju i čvrsto potvrđuje autonomiju svoje ličnosti. Ona odvažno bira ispunjenje svoje sudbine. To je upravo ono što je Niče smatrao suštinski tragičnim: suočavanje sa smrću – ne sa ciljem da se porekne život, već da se pristane na njega.

Nebojša Bradić