Gusar / Le Corsaire

balet na muziku Adolfa Adama i grupe kompozitora

Gusar/Le Corsaire

PRVI PUT NA SCENI NARODNOG POZORIŠTA

Balet Gusar/Le Corsaire pri­pa­da opu­su sta­rih, gran­di­o­znih balet­skih pro­duk­ci­ja 19. veka i pose­du­je sve ele­men­te neo­p­hod­ne za uspeh i dugo­več­nost, upr­kos pro­to­ku vre­me­na i novim ten­den­ci­ja­ma u sfe­ri umet­no­sti. Uvi­dom u libre­to otkri­va­mo pri­ču o gusa­ri­ma, koji se ne bore samo na mor­skim tala­si­ma, već i na kop­nu čine pod­vi­ge zbog ljuba­vi. Obo­je­na muzič­kim sen­zi­bi­li­te­tom raz­li­či­tih kom­po­zi­to­ra, roman­tič­na pri­ča o ljuba­vi i stra­sti, prot­ka­na intri­ga­ma sa ori­jen­ta, vodi nas u svet atrak­tiv­nih sce­na, egzo­tič­nih moti­va pre­pu­nih dra­gu­lja, ras­ko­ši, ali i bor­be za slo­bo­du i lič­ni inte­gri­tet. Kla­sič­na balet­ska pred­sta­va, poput Gusa­ra, pod­ra­zu­me­va ozbi­ljan balet­ski ansambl obra­zo­van na tra­di­ci­ji stro­gog balet­skog aka­de­mi­zma. Tako­đe, zah­te­va neko­li­ko žen­skih i muških glav­nih ulo­ga, kao i bro­jan muški ansambl što nije uobi­ča­je­no za balet­ske pred­sta­ve doba roman­ti­zma koji poseb­no afir­mi­še žen­ski ansambl i domi­na­ci­ju pri­ma­ba­le­ri­ne na sce­ni. Balet Gusar već više od 150 godi­na pra­ti veli­ki uspeh na  svet­skim sce­na­ma, a sve zahva­lju­ju­ći kom­bi­na­ci­ji balet­skog kla­si­ci­zma sa egzo­tič­nim karak­ter­nim ple­so­vi­ma, ali i vir­tu­o­znoj žen­skoj i muškoj igri, uz kolo­rit­nu gran­di­o­znu sce­no­gra­fi­ju i atrak­tiv­ne kosti­me inspi­ri­sa­ne ori­jen­tom. 

Upr­kos čvr­sto ute­me­lje­nim kore­ni­ma, ovaj balet­ski spek­takl je pra­tio neo­bi­čan put umet­nič­kog raz­vo­ja, kao i broj­ne ver­zi­je raz­li­či­tih kore­o­gra­fa. I sama hro­no­lo­gi­ja izvo­đe­nja na svet­skim pozor­ni­ca­ma je pri­lič­no neu­jed­na­če­na, u smi­slu broj­nih postav­ki na sce­na­ma poput Sovjet­skog save­za, na pri­mer, ili izvo­đe­nja na zapad­nim sce­na­ma, tek kra­jem 20. veka. Pra­i­zved­ba bale­ta Gusar je odr­ža­na 23. janu­a­ra 1856. godi­ne u pari­skoj Ope­ri (Théâtre Impérial de l’Opéra), u kore­o­gra­fi­ji Žoze­fa Mazi­li­jea (Joseph Mazi­li­er), koji pot­pi­su­je i libre­to zajed­no sa V. de Sen-Žor­žom (Hen­ri Ver­noy de Saint-Geo­r­ges). Libre­to je nastao pre­ma epskoj poe­mi Gusar (1814), Lor­da Bajr­o­na, čuve­nog bri­tan­skog pesni­ka iz peri­o­da roman­ti­zma. Pre­mi­je­ra bale­ta je u Rusi­ji izve­de­na u Sankt Peter­bur­gu, dve godi­ne posle pari­ske, 1858. godi­ne. Kore­o­graf je bio Žil Pero (Jules Perr­ot), uz asi­sten­ci­ju Mari­ju­sa Peti­pa koji je samo­stal­no posta­vio neko­li­ko balet­skih deo­ni­ca, a one su kasni­je doži­ve­le veli­ku popu­lar­nost. Peti­pa je tokom svo­je više­de­ce­nij­ske kari­je­re posta­vio četi­ri ver­zi­je Gusa­ra i deter­mi­ni­sao budu­će kore­o­graf­ske kre­a­ci­je, ali i potvr­dio sta­tus ute­me­lji­va­ča kla­sič­nog balet­skog aka­de­mi­zma. 
Zahva­lju­ju­ći broj­nim revi­zi­ja­ma i novim kore­o­graf­skim redak­ci­ja­ma, balet Gusar je tokom svo­je isto­ri­je trpeo kon­stant­ne i radi­kal­ne izme­ne. Još jedan kuri­o­zi­tet pred­sta­vlja činje­ni­ca da se uz bazič­nu muzič­ku par­ti­tu­ru Adol­fa Ada­ma, u ovom bale­tu kori­ste i muzič­ka dela broj­nih dru­gih kom­po­zi­to­ra, što je i kore­o­gra­fi­ma osta­vlja­lo veću slo­bo­du, ali i moguć­nost da doda­ju nove igrač­ke deo­ni­ce. U skla­du sa tim, pome­nu­će­mo  kore­o­graf­ske ver­zi­je Alek­san­dra Gor­skog, Samu­i­la Andri­a­no­va, Kon­stan­ti­na Ser­ge­je­vi­ča, ali i redak­ci­ju Agri­pi­ne Vaga­no­ve i dru­gih.
Inte­re­sant­no je da balet Gusar nije bio na reper­to­a­ru zapad­nih tea­ta­ra tokom većeg dela pro­šlog veka. Tek kra­jem 90-ih godi­na 20. veka nai­la­zi­mo na postav­ke Gusa­ra na sce­ni boston­skog Bale­ta i čuve­nog njujor­škog ABT-a (Ame­ri­can Bal­let The­a­tre). U Zapad­noj Evro­pi zapa­ža­mo ovo delo tek nakon 2000. godi­ne. Naci­o­nal­ni balet Engle­ske je, na pri­mer, prvi put Gusa­ra izveo tek 2013. godi­ne, u kore­ogra­fi­ji A.M. Holms koja je isti naslov već posta­vi­la na ame­rič­kim sce­na­ma. Pome­ni­mo i veli­ki povra­tak Gusa­ra na sce­nu Boljšoj tea­tra 2007. godi­ne u kore­o­gra­fi­ji J. Bur­la­ke i A. Rat­man­skog koji su odlu­či­li da se vra­te kore­ni­ma, kori­ste­ći libre­to, muzič­ku par­ti­tu­ru, dekor i kosti­me kore­o­graf­ske ver­zi­je koju je posta­vio Mari­jus Peti­pa dale­ke 1899. godi­ne i koja na ruskim sce­nama nije viđe­na dece­ni­ja­ma una­zad.
Kore­o­gra­fi­ju bale­ta Gusar/Le Cor­sa­i­re za Balet Narod­nog pozo­ri­šta je kre­i­rao Bahram Jul­da­šev pre­ma postav­ka­ma Mari­ju­sa Peti­pa i Pjo­tra Guse­va. Ovo je ver­zi­ja za koju je, u veli­koj meri izme­njen libre­to (auto­ri P. Gusev i J. Slo­nim­ski), ali i muzič­ka par­ti­tu­ra. Ova postav­ka je bila veo­ma popu­lar­na u sovjet­skoj Rusi­ji, a pre­mi­jer­no je izve­de­na 1955. godi­ne. I danas je na reper­to­a­ru Mari­jin­skog tea­tra, jed­noj od naj­u­gled­ni­jih balet­skih kom­pa­ni­ja sve­ta. 
Sve­do­ci smo poseb­nog tre­nut­ka, jer u ovoj godi­ni Balet Narod­nog pozo­ri­šta pro­sla­vlja zna­ča­jan jubi­lej, sto­go­di­šnji­cu posto­ja­nja. Dale­ke 1923. godi­ne, otvo­re­no je novo pogla­vlje naše kul­tur­ne isto­ri­je. Uz pomoć umet­ni­ka koji su pote­kli sa samog izvo­ra balet­ske umet­no­sti, sti­gla je igra, lepa i ras­ko­šna i zabli­sta­la na našoj pozor­ni­ci. Već sto­ti­nu godi­na ispi­su­je­mo zlat­ne stra­ni­ce naše balet­ske isto­ri­je i doda­je­mo joj još jedan biser kla­sič­ne balet­ske lite­ra­tu­re. Pre­mi­je­ra bale­ta Gusar/Le Corsaire koji do sada nije izvo­đen na našoj sce­ni, daje pose­ban eks­klu­zi­vi­tet pro­sla­vi zna­čaj­nog jubi­le­ja Bale­ta Narod­nog pozo­ri­šta u Beo­gra­du, a poklo­ni­ci­ma balet­ske umet­no­sti pri­vi­le­gi­ju da po prvi put pogle­da­ju ovaj spek­takl u inte­gral­noj ver­zi­ji. 

Bran­ki­ca Kne­že­vić


ADOLF ŠARL ADAM kompozitor i muzički kritičar

Rođen je u Pari­zu 1803. godi­ne. Bogat stva­ra­lač­ki opus ovog kom­po­zi­to­ra potvr­đu­je više dese­ti­na oper­skih i balet­skih dela koja je muzič­ki obli­ko­vao. Svet­sku sla­vu i poseb­no mesto u isto­ri­ji balet­ske umet­no­sti ste­kao je muzi­kom za balete Žize­la i Gusar (Le Cor­sa­i­re) koji se kon­ti­nu­i­ra­no izvo­de na sce­na­ma širom sve­ta od 1841, odno­sno 1856. godi­ne. Taj­na dugo­več­no­sti njego­vih dela kri­je se u jasnoj i zani­mlji­voj muzi­ci kojom je stva­rao i poseb­nu emo­ci­o­nal­nu nit i na jed­no­sta­van način pove­zi­vao publi­ku sa scen­skim izvo­đe­njem. Pre­mi­nuo je u Pari­zu 1856. godi­ne


LIBRETO

Negde na oba­li Jon­skog mora, u sen­ci poli­tič­kih suko­ba izme­đu Grč­ke i Tur­ske.

PRO­LOG
Lord Baj­ron piše pri­ču o gusa­ru. Besni olu­ja na otvo­re­nom moru. Gru­pa gusa­ra sa Medi­te­ra­na, pred­vo­đe­na Kon­ra­dom, Bir­ban­tom i robom Ali­jem, bori se da spa­si brod koji tone. 
Prvi čin
OBA­LA

More je izba­ci­lo Kon­ra­da i njego­ve pri­ja­te­lje na oba­lu. Mla­de Grki­nje, pred­vo­đe­ne Medo­rom i Gul­na­rom pri­ska­ču im u pomoć. Kon­rad se odmah zalju­blju­je u Medo­ru i otkri­va joj da je gusar. U dalji­ni ugle­da­ju gru­pu tur­skih trgo­va­ca robljem.  Medo­ra i Gul­na­ra upo­zo­ra­va­ju gusa­re na opa­snost i uspe­va­ju da ih sakri­ju. Tur­ci ubr­zo zarobljavaju devoj­ke. Sve to posma­tra Isak Lan­ke­dem, trgo­vac robljem. Devoj­ke odvo­de na pija­cu robo­va, a gusa­ri se zakli­nju da će ih spa­si­ti.
PIJA­CA ROBO­VA
Usred veli­ke gužve i vre­ve na pija­ci se poja­vlju­je Seid-paša u potra­zi za lepim devoj­ka­ma za svoj harem. Lan­ke­dem pred­sta­vlja svoj plen sa dale­kih puto­va­nja, zaro­blje­ne devoj­ke iz Pale­sti­ne i Alži­ra. Dovo­de mu Gul­na­ru i on oča­ran njenom lepo­tom, odmah odlu­ču­je da je kupi.  Sle­di ples Gul­na­re i Lan­ke­de­ma - Pas d’ Escla­ve. Ipak, Lan­ke­dem čuva naj­lep­še za kraj – pre­le­pu Medo­ru. Toli­ko je lepa da Seid-paša odlu­ču­je da je kupi po sva­ku cenu. Izne­na­da se poja­vlju­je novi kupac, u kome zapre­pa­šće­na Medo­ra pre­po­zna­je Kon­ra­da koji se pre­ru­šio. Kon­rad i njego­vi pra­ti­o­ci izne­na­da odba­cu­ju ogr­ta­če i otkri­va­ju svi­ma da su nao­ru­ža­ni gusa­ri. Odvo­de­ći Medo­ru, zaro­be i Lan­ke­de­ma i beže pre­ma moru. 
Dru­gi čin
PEĆI­NA

Kon­rad i njego­va dru­ži­na odvo­de Medo­ru i dru­ge devoj­ke u gusar­sku peći­nu pre­pu­nu bla­ga. Među gusa­ri­ma vla­da radost zbog boga­tog ple­na sa pija­ce, ali i zbog spa­sa­va­nja mla­dih žena. Oni sla­ve ple­šu­ći Igru gusa­ra i Dan­se Des For­bans.  Medo­ra i Kon­rad potvr­đu­ju svo­ju ljubav. Rob Ali se zakli­nje Medo­ri da će biti njen ver­ni slu­ga. Na radost svih gusa­ra, Medo­ra igra sa Kon­ra­dom i Ali­jem – Pas d’ action. Devoj­ke mole Medo­ru da tra­ži od Kon­ra­da da im pomog­ne da se oslo­bo­de rop­stva i vra­te kući. On pri­sta­je da im pomog­ne, ali su Bir­ban­to i dru­gi muškar­ci pro­tiv toga i dola­zi do suko­ba. Kon­rad je nepo­ko­le­bljiv i Medo­ra uspe­va da oslo­bo­di devoj­ke. Lan­ke­dem pri­me­ću­je nesla­ga­nje među gusa­ri­ma i, u zame­nu za slo­bo­du, nudi Bir­ban­tu napi­tak koji bi one­spo­so­bio Kon­ra­da. Teč­nost sipa­ju u buket cve­ća koji Lan­ke­dem pokla­nja Medo­ri. Ona ga, u znak zahval­no­sti za kava­ljer­ski gest, pokla­nja Kon­ra­du.  On pomi­ri­še cve­će i ubr­zo uto­ne u san. Ubr­zo, Lan­ke­dem i Bir­ban­to uspe­va­ju da otmu Medo­ru po dru­gi put, ali ona u samo­od­bra­ni uspe­va da rani Bir­ban­ta. Kon­rad se budi i zakli­nje se da će oslo­bo­di­ti Medo­ru.
Tre­ći čin
SEID-PAŠIN HAREM

Gul­na­ra pred­sta­vlja dra­gulj paši­nog hare­ma. Usko­ro se poja­vlju­je Lan­ke­dem sa tri pre­le­pe devoj­ke, koje izvo­de ras­ko­šni ples Oda­li­ski. Kada konač­no pred­sta­vi i Medo­ru, Seid-paša je odu­še­vlje­no otku­plju­je. Tužna Medo­ra posta­je vese­li­ja kada se pono­vo sret­ne sa Gul­na­rom. Seid-paša zane­sen lepo­ti­ca­ma zami­šlja da su one cve­će u njego­voj bašti. Medo­ra i Gul­na­ra sa dru­gim devoj­ka­ma zano­sno ple­šu u bašti u čuve­noj vizi­ji Le Jar­din Animé. Izne­na­da se u pala­ti za vre­me večer­nje moli­tve poja­vlju­ju miste­ri­o­zni hodo­ča­sni­ci. Zapre­pa­šće­na Medo­ra pre­po­zna­je Kon­ra­da i njego­ve pre­ru­še­ne pri­ja­te­lje koji uspe­va­ju da spa­su Medo­ru i Gul­na­ru, ali i da se osve­te paši i Lan­ke­de­mu. Pri­li­kom oslo­ba­đa­nja, Medo­ra pre­po­zna­je izdaj­ni­ka Bir­ban­ta po rani na ruci i otkri­va to Kon­ra­du. Došao je tre­nu­tak osve­te i Kon­rad ubi­ja Bir­ban­ta.

EPI­LOG
Lord Bajr­on zavr­ša­va pri­ču o gusa­ru i baca svo­je zapi­se u eufo­ri­ji. Kon­rad, Medo­ra i dru­gi gusa­ri plo­ve otvo­re­nim morem u susret novim avan­tu­ra­ma.


Legen­da kaže da ide­ja za Gusa­ra poti­če od posled­nje fran­cu­ske cari­ce, Mari­je Evge­ni­je, ina­če stra­stve­ne ljubi­telj­ke bale­ta.  Cari­ca je, navod­no, pred­lo­ži­la stva­ra­nje bale­ta po dram­skoj poe­mi Man­fred roman­ti­čar­skog pesni­ka Lor­da Baj­ro­na. Ovaj pred­log se, među­tim, nije rea­li­zo­vao zbog sve veće cari­či­ne pre­o­ku­pa­ci­je držav­nim pita­nji­ma. Ipak, tvo­r­ci Gusa­ra su inspi­ra­ci­ju pro­na­šli u Baj­ro­no­voj poe­mi koja deli naziv sa bale­tom, pa se može reći da je pred­log cari­ce bio važno usme­re­nje. Ovo Gusa­ru daje jedin­stve­no mesto u isto­ri­ji kao jedi­nom bale­tu kome je dopri­nos dala cari­ca Fran­cu­ske impe­ri­je. Roman­ti­čar­sku epo­hu karak­te­ri­sa­la je fasci­na­ci­ja liko­vi­ma većim od živo­ta, te moti­vi­ma egzo­tič­nog, miste­ri­o­znog i nepo­zna­tog. Pome­nu­ti Lord Bajr­on bio je jedan od vode­ćih pesni­ka roman­ti­čar­skog peri­o­da, i njego­va poe­zi­ja se često bavi­la tema­ma ljuba­vi, stra­sti i pobu­ne, koje su pri­sut­ne i u bale­tu Gusar. Baj­ro­no­va isto­i­me­na poe­ma koja je inspi­ri­sa­la nasta­nak bale­ta jed­no je od njego­vih naj­po­pu­lar­ni­jih dela, i izme­đu osta­log govo­ri o ljuba­vi izme­đu gusa­ra i lepe robi­nje. 

Đor­đe Kosić


BAHRAM JULDAŠEV koreograf

Maître de scène, pri­zna­nje Mini­star­stva kul­tu­re Ruske fede­ra­ci­je (1994)
Zaslu­žni umet­nik Ruske fede­ra­ci­je (1997)
Rođen je 1963. godi­ne u Tašken­tu, SSSR,  gde je zavr­šio Držav­nu balet­sku ško­lu. Diplo­mi­rao je na Ruskoj balet­skoj aka­de­mi­ji u Moskvi gde je ste­kao diplo­mu balet­skog umet­ni­ka-igra­ča. Potom se ško­lo­vao na Balet­skom kon­zer­va­to­ri­ju­mu Rim­ski-Kor­sa­kov u Moskvi i na Fakul­te­tu za kore­o­gra­fi­ju u Kije­vu gde je ste­kao zva­nje balet-maj­stor, peda­gog bale­ta 2008. godi­ne.
Kao prvak bale­ta bio je anga­žo­van u sle­de­ćim pozo­ri­šti­ma:
Držav­ni teatar aka­dem­skog Bale­ta - Sankt Peter­burg
Držav­ni tea­tar Ope­re i Bale­ta - Kazanj
Držav­ni tea­tar Ope­re i Bale­ta - Ufa 
Naci­o­nal­ni tea­tar -  Istan­bul
Aka­dem­ski tea­tar Mihaj­lov­ski - Sankt Peter­burg
Nastu­pao je na broj­nim gala kon­cer­ti­ma a širom sve­ta sa zve­zda­ma Bolj­šoj tea­tr.
Kao balet-maj­stor bio je anga­žo­van u broj­nim tea­tri­ma Evro­pe među koji­ma su naci­o­nal­ni tea­tri u Bra­ti­sla­vi i Pra­gu, kao i Narod­no pozo­ri­šte u Beo­gra­du.
Kao balet­ski peda­gog radio je na Držav­nom balet­skom kon­zer­va­to­ri­ju­mu u Bra­ti­sla­vi kao i u Brnu i Nan­si­ju. 
Tre­nut­no je  anga­žo­van u Slo­vač­kom naci­o­nal­nom teta­ru kao balet­ski peda­gog, a na Držav­nom balet­skom kon­zer­va­to­ri­ju­mu u Bra­ti­sla­vi kao pre­da­vač.
Na sce­na­ma evrop­skih naci­o­nal­nih pozo­ri­šta, posta­vio je sle­de­će balet­ske pred­sta­ve: 
Uspa­va­na lepo­ti­ca – Antver­pen (2001), Bra­ti­sla­va (2002), Brno (2017)
Gusar – Bra­ti­sla­va (2005), Prag (2007)


ANA ZORANA BRAJOVIĆ dirigent

A­na Zora­na Bra­jo­vić je rođe­na 1975. godi­ne u Beo­gra­du. Zapo­če­la je kari­je­ru kao pija­ni­sta, 1991. godi­ne mno­štvom kon­ce­ra­ta po Srbi­ji i ino­stran­stvu. Diplo­mi­ra­la je kla­vir­ski odsek u kla­si Mir­ja­ne Šui­ce Babić, odsek za teo­ri­ju i magi­stri­ra­la diri­gent­ski odsek u kla­si mae­stra Jova­na Šaj­no­vi­ća. Od 1994. godi­ne anga­žo­va­na je u Ope­ri Narod­nog pozo­ri­šta u Beo­gra­du na mestu asi­sten­ta diri­gen­ta. U Zadu­žbi­ni Ili­je M. Kolar­ca odr­ža­la je 1995. godine pro­me­nad­ni kon­cert u prat­nji Sim­fo­nij­skog orke­stra RTS, na kome je, izme­đu osta­log zah­tev­nog reper­to­a­ra, svi­ra­la i diri­go­va­la Mocar­tov kon­cert C-moll. Iste godi­ne, u Narod­nom pozo­ri­štu, poče­la je kari­je­ru kao diri­gent i prvi put diri­go­va­la Mocar­to­vu Čarob­nu fru­lu, kao naj­mla­đi diri­gent koji je stao za pult Ope­re u Beo­gra­du. Dobi­la je Okto­bar­sku nagra­du za dostig­nu­ća u muzič­koj umet­no­sti, 1995. godi­ne, kao naj­mla­đi kan­di­dat. U sezo­ni 2000/01 posta­je stal­ni diri­gent Opere i Bale­ta Narod­nog pozo­ri­šta. Na tak­mi­če­nju Boris Hri­stov 2000. godi­ne u Sofi­ji, osva­ja prvu nagra­du za naj­bo­lje izvo­đe­nje i kore­pe­ti­ci­ju. Škol­ske 2003/04, dobi­la je Ful­braj­to­vu sti­pen­di­ju u okvi­ru koje se usa­vr­ša­va­la na Pea­body kon­zer­va­to­ri­ju­mu u Bal­ti­mo­ru, u kla­si prof. Gustava Mejera. U sarad­nji sa Sim­fo­nij­skim radio horom i orke­strom, 2003. godi­ne sni­mi­la je kom­pakt disk sa svi­tom Alek­san­dra Kosti­ća Deus Abscon­di­tus. Uče­stvo­va­la je na kon­cer­tu Mil­le­ni­um Sta­ge u Kene­di cen­tru u Vašing­to­nu. Diri­go­va­la je svet­sku pre­mi­je­ru 2006. godine ope­re o Niko­li Tesli Ljubi­ča­sta vatra Džona Gib­so­na, u Narod­nom pozo­ri­štu u Beo­gra­du, a iste godi­ne, u sarad­nji sa muzi­ča­ri­ma Metro­po­li­tan tea­tra, uče­stvo­va­la je na Bru­klin­skom festi­va­lu muzi­ke u Njujorku. Radi­la je u Ope­ri u Bal­ti­mo­ru i Vašing­to­nu. Redov­ni je gost Sim­fo­nij­skog orke­stra Radio tele­vi­zi­je Srbi­je. U sarad­nji sa Sara­jev­skom fil­har­mo­ni­jom, 2011. godi­ne diri­go­va­la je Žizelu u Narodnom pozorištu u Sarajevu. U periodu od  2007. do 2012. godi­ne, pored diri­go­va­nja u okvi­ru teku­ćeg reper­to­a­ra Ope­re i Bale­ta Narod­nog pozo­ri­šta u Beo­gra­du, vra­ti­la je na sce­nu, kao pre­mi­je­re, ope­re Sevilj­ski ber­be­rin (2010) i Bal pod maska­ma (2011). Sa Rosi­ni­je­vom pred­sta­vom Sevilj­ski ber­be­rin, 2011. godi­ne obe­le­ži­la je 20 godi­na umet­nič­kog rada. Od 2014. do 2016. godi­ne oba­vlja­la je funk­ci­ju v.d. direk­to­ra Ope­re Narod­nog pozo­ri­šta u Beo­gra­du. Dirigovala je premijeru opere Koštana Petra Konjovića, 2019. godine.


KATARINA GRČIĆ NIKOLIĆ kostimograf

Diplo­mi­ra­la je  na Fakul­te­tu pri­me­nje­nih umet­no­sti u Beo­gra­du 1993. godi­ne. Čla­ni­ca je  ULU­PUDS-a od 1995. godi­ne. Na pozi­ci­ji Kosti­mo­graf­ki­nje u Narod­nom pozo­ri­štu u Beo­gra­du je od 1999. godi­ne. Tokom kari­je­re je sara­đi­va­la sa veli­kim bro­jem pri­zna­tih redi­te­lja i kore­o­gra­fa na dram­skim, oper­skim i balet­skim pred­sta­va­ma. Dobit­ni­ca je Nagra­de za dizajn na pozo­ri­šnim susre­ti­ma Joa­kim Vujić 2000, i Godi­šnje nagra­de Narod­nog pozo­ri­šta u Beo­gra­du 2016. godi­ne. Balet­ske pred­sta­ve – izbor:
Posve­će­nje pro­le­ća (1997), Labu­do­vo jeze­ro (1998), Ukro­će­na goro­pad (2009), Sli­ka Dori­ja­na Gre­ja (2015), Kope­li­ja (2015), Evge­ni­je Onje­gin (2017), Mikelanđelo (2021).


OLGA ĐURĐEVIĆ scenograf

Diplo­mi­ra­la je i spe­ci­ja­li­zi­ra­la na Aka­de­mi­ji lepih umet­no­sti u Firen­ci na Odse­ku za pozo­ri­šnu, TV i film­sku sce­no­gra­fi­ju. Nakon stu­di­ja odla­zi u Mila­no gde  sara­đu­je  sa avan­gard­nom pozo­ri­šnom gru­pom Pho­e­be Zeit­ge­ist. Para­lel­no radi i sce­no­graf­ska i vizu­el­na reše­nja za mod­nu indu­stri­ju, muzič­ke spo­to­ve i video sce­no­gra­fi­je, kao i 3D animacije u film­skoj post­pro­duk­ci­ji. Iza­bra­ni rado­vi:
Bale­ti Don Kihot, Krc­ko Ora­ščić, Srp­sko narod­no pozo­ri­šte – Novi Sad
Krypton, The King’s Daug­hter, The Mac­hi­ne - ino­stra­ne film­ske pro­duk­ci­je 

Premijerno izvođenje

Premijera, 19. mart 2023.

Velika scena

GUSAR / LE CORSAIRE
balet na muziku Adolfa Adama i grupe kompozitora


Balet u tri čina

Prema poemi Gusar Džordža Gordona Bajrona

Muzika Adolf Adam

Leo Delib, Čezare Punji, Vojvoda Petar od Oldenburga, Rikardo Drigo, Albert Cabel, Julij Gerber

Koreograf Bahram Juldašev 
koreografska verzija prema M. Petipa, P. Gusevu 

Kostimi Katarina Grčić Nikolić

Dekor Olga Đurđević 

Dirigent Ana Zorana Brajović 

Podela uloga

Medora, mlada Grkinja SOFIJA MATJUŠENSKAJA/  BOJANA ŽEGARAC KNEŽEVIĆ/ TATJANA TATIĆ/ TEODORA SPASIĆ
Konrad, glavni gusar HOZE IGLESIAS/ TOMA KRIŽNAR/ JOVICA BEGOJEV/ EGOR BURBA/ IGOR PASTOR
Gulnara, Medorina prijateljica TEODORA SPASIĆ/ MARGARITA ČEROMUHINA/ SOFIJA MATJUŠENSKAJA/ ADA RASPOR
Isak Lankedem, glavni trgovac robljem RANDOL BETANKOURT/ EGOR BURBA
Ali, rob, verni Konradov prijatelj EGOR BURBA/ MAO MORIKAVA/ ŠINIĆIRO EBE/ RANDOL BETANKOURT
Birbanto, jedan od glavnih gusara PETAR ĐORČEVSKI/ NIKOLA BJANKO/ MILOŠ MARIJAN/ BRANKO SARIĆ
Seid-paša ŽELjKO GROZDANOVIĆ/ GORAN STANIĆ
Evnuh ČEDOMIR RADONjIĆ/ ALEKSA JELIĆ/ DUŠAN MILOSAVLjEVIĆ/ IVAN ĆOSIĆ
Pas de Trois des Odalisques / Igra Odaliski LjILjANA VELIMIROV, ADA RASPOR, TIJANA ŠEBEZ, MILENA JANKOVIĆ, SONjA MILOVANOV, NATALIJA TAPIĆ/ MILICA JEVIĆ DRNDAREVIĆ, MILENA OGRIZOVIĆ, MAJA STOJAKOV, JOVANKA ZARIĆ

Gusari NIKOLA BJANKO, BRANKO SARIĆ, MILOŠ ŽIVANOVIĆ, MAO MORIKAVA, MILOŠ KECMAN, ŠINIĆIRO EBE, EMANUELE FRIGO, ALEKSA COLIĆ, SENjA STANIĆ, IVAN ĆOSIĆ, TOMA KRIŽNAR, MILOŠ MARIJAN, DUŠAN MILOSAVLjEVIĆ, LUKA PEJČINOVIĆ, MIHAJLO STEFANOVIĆ, NEMANjA SUVAČAREVIĆ, IVAN ĆOSIĆ
Grkinje NATALIJA AKSENTIJEVIĆ, VALENTINA GRUJIČIĆ, OLjA ĐUKIĆ, MILENA JANKOVIĆ‚ SONjA MILOVANOV, NATALIJA TAPIĆ, ANASTASIA SIHOVA, MILjA ĐURIĆ, KRISTINA KOVAČEVIĆ, JOVANA MIROSAVLjEVIĆ
Palestinska igra LjILjANA VELIMIROV, ANA IVANČEVIĆ, MILENA IVIĆ, MILENA OGRIZOVIĆ, MINA RADOJA, OLjA ĐUKIĆ, MAJA STOJAKOV, OLjA ĐUKIĆ, JELENA NEDIĆ
Alžirska igra OLGA OLĆAN, IVANA SAVIĆ JAĆIĆ, TIJANA ŠEBEZ, LjILjANA VELIMIROV, MILICA JEVIĆ DRNDAREVIĆ
Gusarke SILVIJA DžUNjA ĆIRIĆ, DUŠANKA ĐORĐEVIĆ, SONjA MILOVANOV, NATALIJA AKSENTIJEVIĆ, MARINA MILETIĆ, MILjA ĐURIĆ
Le Jardin Animé / Bašta DUŠANKA ĐORĐEVIĆ, MILENA JANKOVIĆ, MARINA MILETIĆ, SONjA MILOVANOV, SILVIJA DžUNjA ĆIRIĆ, NATALIJA TAPIĆ, NATALIJA AKSENTIJEVIĆ, MARGARETA BATA, HELENA JOVANOVIĆ, JOVANA MATIĆ, ANASTASIA SIHOVA, LjUPKA STAMENOVSKI, LjILjANA VELIMIROV, VALENTINA GRUJIČIĆ, OLjA ĐUKIĆ, MILENA IVIĆ, KRISTINA KOVAČEVIĆ, DRAGANA NEDIĆ, MILENA OGRIZOVIĆ, MINA RADOJA, NADA STAMATOVIĆ, TIJANA ŠEBEZ, JELENA NEDIĆ, JOVANKA ZARIĆ, IVA IGNjATOVIĆ, JOVANA MIROSAVLjEVIĆ, NATAŠA NAJMAN, KATARINA NEŠKOVIĆ, TEODORA NEŠKOVIĆ, VERICA STANOJEVIĆ, MAJA STOJAKOV, MILjA ĐURIĆ 
Trgovac robljem GORAN STANIĆ/ BOŽIN PAVLOVSKI
Oficir VLADIMIR PANAJTOVIĆ/ BOŽIN PAVLOVSKI
Vojnici MIHAJLO STEFANOVIĆ, DUŠAN MILOSAVLjEVIĆ, LUKA PEJČINOVIĆ, NEMANjA SUVAČAREVIĆ, IVAN ĆOSIĆ
Devojke u haremu  INES IVKOVIĆ, JELENA MOMIROV, NATAŠA NAJMAN, IVANA KOZOMARA, ANA IVANČEVIĆ, TEODORA NEŠKOVIĆ, KATARINA NEŠKOVIĆ


Umetnički direktor Ana Pavlović 
Izvršni  direktor Smiljana Stokić 
Producenti Brankica Knežević, Gojko Davidović 
Konsultant za režiju Đorđe Makarević 

Asistenti koreografa Marija Bajčetić, Jovan Veselinović

Repetitori Dalija Imanić, Tamara Ivanović, Ana Pavlović, Konstantin Tešea 

U predstavi učestvuje kompletan ansambl Baleta i Orkestar Narodnog pozorišta

Inspicijenti: Branislava Pljaskić, Dušan Đorđević 
Koncertmajstori: Edit Makedonska, Vesna Janssens
Majstor maske: Marko Dukić
Majstor svetla: Srđan Mićević
Majstor tona: Nebojša Kostić 
Majstor pozornice: Nevenko Radanović, Zoran Mirić 
Asistent kostimografa: Ivana Mladenović 

Dekor i kostimi izrađeni u radionicama Narodnog pozorišta u Beogradu
Ženska krojačnica: Snežana Ignjatović
Muška krojačnica: Nataša Ćalić, Gabrijela Knežević
Obućarska radionica: Petar Babić
Modista: Radica Komazec
Dekorska radionica: Goran Milošević
Izrada aksesoara i nakita: Dalija Imanić, Snežana Pešić 

Pretraga