Godine vrana

drama Siniše Kovačevića

O predstavi
Beograd 1917. i 1918.godine. Dunav je zaledio i rat već traje. Toliko nedaća, da pošast u vidu nebrojivosti vrana samo upotpunjuje biblijske okolnosti. Za razliku od Sartrovih "Muva", vrane ne opominju, one su više od simbola. Vrane su ravnopravni građani Beograda i svedoci su dogaćaja. 
Bile su to godine neočekivanih prijateljstava, profitera, tihih sahrana, vešanja, grejanja na parket, dvoboja, prekog suda što -pravnog što društvenog i da bile su to godine željne ljubavi. Godine kad intelekt gubi vrednost pregažen potrebnostima uličnog pukog snalaženja. Iz takvih istorijskih okolnosti rađaju se najiskrenije ljudske priče, u kojima je ljubav nemoguće poreći i u kojima takva čista i iskrena emocija mora da boli. 

Danka Sekulović


Reč dramaturga
Istorija koja se preselila u dramu, drama koja je postalo roman, bestseler, i koja se sada ostvarila kao predstava. Baš toliko je ova priča želela da se ispriča, toliko da joj ni jedan umetnički oblik nije ništa oduzeo - već ju je svaki novi oblik dodatno obogatio. 
Ovo je priča o sudbini Beograda tokom prvih godina slobode nakon Prvog svetskog rata. Priča o ljubavi kojoj se ne možemo odupreti i koja je naravno zabranjena. O vremenima kad je grešno voleti, i kad nas samo ljubav može zagrejati. 
Dok dramatis persone suočene sa nezapamćenom hladnoćom pokušavaju da prezime ogrevom na knjige, njihove sudbine nas još jednom uče kako je to živeti i preživeti svetski rat. 
Iako se danas više životom ne brani čast, i izlasci na dvoboj deo su prošlosti, vrednosti za koje smo se juče i danas borili deluju tek samo kao slabi trag u poređenju sa nekadašnjim borbama za opstanak, borbama za svaki zalogaj ili lek. 
Poput učiteljice koja ne odustaje od svojih učenika, ova istorijska priča upozorava i podseća na sve žrtve koje rat donosi, i to u nesrećnom trenutku dok nam preti Treći svetski rat. 
Često je "Velika drama" Siniše Kovačevića opisivana kao najambicioznije delo ovog autora. Toj tvrdnji moramo dodati sintaksu DO SAD! Jer "Godina vrana" bez ustručavanja ili lažne skromnosti pretenduje da preuzme taj opis. Prepuna istorijskih fakata, uklopljenih u lirične motive ova drama je i više od velike, to je delo koje nas vodi i kroz događaje koji su vremenski u prošlosti u odnosu na radnju, dok nesumnjivo slute na nedaće koje će se tek dogoditi, tj koje će tek postati deo naše prebogate istorije. 


SINI­ŠA KOVA­ČE­VIĆ­
Rođen je 30. maja 1954. u Srem­skoj Mitro­vi­ci, gde je zavr­šio osnov­nu ško­lu i gim­na­zi­ju. Diplo­mi­rao je dra­ma­tur­gi­ju na Fakul­te­tu dram­skih umet­no­sti u Beo­gra­du. Piše i reži­ra za pozo­ri­šte, film, radio i tele­vi­zi­ju.
Napi­sao je pozo­ri­šne dra­me: Posled­nja ruka pred faj­ront, Novo je doba, Kra­lje­vić Mar­ko, Sve­ti Sava, Ravi, Đene­ral Milan Nedić, Janez, Hotel Evro­pa, Baj­ka o češlju i vio­li­ni, Sle­pač­ka aka­de­mi­ja, Virus, Čar­dak ni na nebu ni na zemlji, Zeč­ji nasip, Srp­ska dra­ma, Veli­ka dra­ma, Naj­lon i svi­la, Čude­sni, i narav­no Uči­te­lji­ca koja će biti izvo­đe­na pod nazi­vom Godi­ne vra­na.
Autor je dva­de­set radio dra­ma izve­de­nih na jugo­slo­ven­skim, ruskim i nemač­kim radio sta­ni­ca­ma. Tele­vi­zij­ske dra­me Mala šala, Sve­ča­na oba­ve­za i Vera Hof­ma­no­va uvr­šte­ne su u „Anto­lo­gi­ju TV dra­me“ i pobed­ni­ce su mno­gih inter­na­ci­o­nal­nih festi­va­la. Autor je tele­vi­zij­skih seri­ja: Naj­vi­še na sve­tu celom, Por­tret Ili­je Pev­ca, Sinov­ci i Gor­ki plo­do­vi, od kojih je posled­nje dve i reži­rao. Napi­sao je sce­na­ri­ja za igra­ne fil­mo­ve: Drža­va mrtvih, Naj­bo­lji, Pti­ce koje ne pole­te, Bolje od bek­stva, Sinov­ci, Maša (posled­nja dva je i reži­rao)… Film Sinov­ci je pobed­nik Među­na­rod­nog film­skog festi­va­la „Zlat­ni vitez“ u Moskvi, a Maša je pro­gla­še­na za naj­bo­lji film festi­va­la u Čena­ju, u Indi­ji. Seri­ja Gor­ki plo­do­vi od 32 jed­no­sat­ne epi­zo­de, koju pot­pi­su­je kao sce­na­ri­sta i redi­telj, pri­ka­za­na je na naci­o­nal­noj tele­vi­zi­ji i pobed­nik je Inter­na­ci­o­nal­nog tele­vi­zij­skog festi­va­la u Rusi­ji, u Lipec­ku. 
Dobit­nik je zna­čaj­nih nagra­da u zemlji i ino­stran­stvu.
Redov­ni je pro­fe­sor dra­ma­tur­gi­je na Uni­ve­r­zi­te­tu.
Njego­va ostva­re­nja pre­ve­de­na su na engle­ski, ruski, jer­men­ski, bugar­ski, nemač­ki, grč­ki , make­don­ski i polj­ski jezik  . 
Živi i stva­ra u Beo­gra­du i seli­ma Sur­duk u Sre­mu i Pri­stan u Boki Kotor­skoj. 

Na repertoaru

Velika scena, 18 новембар 2024, 19:30

Premijerno izvođenje

Premijere, 12. i 13. mart 2022.

Velika scena

Režija Siniša Kovačević
Dramaturg Danka Sekulović
Scenografi Geroslav Zarić, Vladislava Kanington
Kostimograf Marina Medenica
Kostimograf baletskih kostima Petra Fotez
Kompozitori Bora Dugić, Vladimir Petričević
Koreograf Isidora Stanišić
Scenski govor Radovan Knežević
Scenske borbe Slobodan Petković
Producenti Jasmina Urošević, Vuk Miletić
Inspicijent Sandra Rokvić
Sufler Gordana Perovski
Asistenti kostimografa Milena Kostić, Ana Petrović
Organizatori Gala Dimović, Marija Kovačević

Lica:
Julija Kavran, devojačko Libuda, učiteljica Kalina Kovačević
Alojz Kavran, Julijin muž, pravnik Aleksandar Srećković / Branislav Tomašević
Živojin Rajić, sanitetski major Petar Strugar
Katica Rajić, Živojinova majka, svekrva, baba Ljiljana Blagojević
Ljubinka Rajić, Živojinova žena Sonja Kolačarić
Mijat Tamnavac, kapetan Hadži Nenad Maričić / Bojan Krivokapić
Bata Duša, Živojinov posilni Miodrag Krivokapić
Vojvoda Petar Bojović Vladan Gajović
General Sedlarević Lepomir Ivković
Eugen Doležal, podnarednik Dragan Nikolić
Hašim iz Foče, vojnik Miloš Đorđević
Leon Drobnik, pravnik, oficir Nemanja Stamatović
Želimir Petras, oficir Uroš Urošević
Karl Meninge oficir Dušan Matejić
Milan Rakić, pesnik Dragan Sekulić
Konobar Vlada Predrag Miletić
Moša Kumanudi, rabin Boško Puletić
Kralj Petar Tanasije Uzunović / Dragoslav Ilić
Arčibald Rajs, forenzičar Darko Tomović
Melanija, Katicina sestra Brankica Zorić Vasović
Pekar Hadži Petar Božović
Bogdan, 8 godina, Živojinov i Ljubinkin sin Viktor Mustajbašić
Svetozar, 6 godina, drugi sin Gavrilo Ivanković
Dunja, 5 godina, ćerka Anđelija Filipović


Igrači: Anđelko Pavlović, Lenka Ranković, Nemanja Latinčić, Predrag Dedić, Stefan Filipović, Aleksandar Marković i učenici baletske škole „Lujo Davičo“, odseka za savremenu igru: Maša Anić, Dušan Bajčetić, Katarina Anić, Nea Janković, Iva Ilievska, Staša Ivanović
Članice Baleta Narodnog pozorišta: Marina Miletić, Natalija Aksentijević, Ivana Savić Jaćić

Studenti glume Fakulteta savremenih umetnosti: Teodora Gačić, Marija Marković, Nina Zečević, Aron Bugarski, Milan Kuzmanović, Ilija Blagojević, Uroš Končar, Željko Krstić, Anja Dinić, Sava Milutinović, Nataša Lasica, Marija Bogdanović, Ljubica Ikić, Nikola Dragašević, Marija Penić, Anđela Trišić, Stefan Fišer, Željana Nedeljković, Una Kozić

Majstor svetla Miodrag Milivojević
Majstor maske Marko Dukić
Majstor pozornice Nevenko Radanović
Majstor tona Perica Ćurković

Kostim i dekor izrađeni u radionicama Narodnog pozorišta u Beogradu
 

Pretraga