ВЕРДИЈЕВОМ „ТРАВИЈАТОМ“ МАЕСТРО МЛАДЕН ЈАГУШТ ПРОСЛАВИО 91. РОЂЕНДАН

Опером Ђузепа Вердија „Травијата“, која је изведена у среду 23. децембра на Великој сцени, диригент Младен Јагушт прославио је 91. рођендан.
На крају представе, публика је комплетну уметничку екипу, а посебно славног маестра који је својом посвећеношћу, енергијом и креацијом обележио историју наше класичне музике од друге половине двадесетог века, поздравила бурним аплаузима и овацијама.
Господин Јагушт је и овога пута, убедљиво, са младалачком енергијом, изнео на сцену сву сложеност тог ремек-дела оперске уметности, водећи прво солисте, а потом и Хор и Оркестар до још једног снажног и веома упечатљивог, 123. извођења ове представе од премијере.
Сопран Снежана Савичић Секулић певала је улогу париске куртизане Виолете Валери, Алфреда Жермона, младића заљубљеног у њу, тумачио је тенор Дејан Максимовић, док је лик његовог оца Жоржа Жермона био поверен баритону Вуку Зекићу.
У подели су били и Татјана Митић (Анина), Жељка Здјелар (Флора Бревоа), Свето Кастратовић (Доктор Гренвил), Павле Жарков (Барон Дуфол), Данило Стошић (Гастон) и Михаило Шљивић (Маркиз).
Јагушт је дириговао и 30. децембра 1991. године на премијери представе коју је режирао Борислав Поповић. У међувремену, 4. октобра прошле године одржана је премијерна обнова. Диригент је био Ђорђе Павловић, а Поповићеву режију обновила је Ивана Драгутиновић Маричић.
Сценографију је урадио Борис Максимовић, костиме Божана Јовановић, а кореографију Владимир Логунов.
Либрето по роману Диме-Сина написао је Франческо Пијаве.
Опера у три чина „Травијата“ праизведена је у Театру Ла Фениче у Венецији 6. марта 1853. године.
М.Б.

Биографија:

Јагушт је рођен 10. децембра 1924. године у Суњи. Основну школу и гимназију је похађао у Крагујевцу, где је већ у својој шестој години почео да учи да свира виолину, а две године касније и клавир. Музичке студије је завршио у Загребу, на Музичкој академији, где је у јуну 1949. године окончао студије на одсеку за дириговање у класи немачког диригента Фридриха Цауна, тадашњег првог диригента Загребачке филхармоније.
Још током студија основао је хор Загребачког универзитета Иван Горан Ковачић, са којим је у Београду, у јесен 1948. године, освојио прву награду на такмичењу хорова целе тадашње Југославије. На истој манифестацији добија прву награду као оркестарски диригент за извођење Пете симфоније П. И. Чајковског на челу Оркестра Београдског Радија, а на концерту у сали Коларчеве задужбине.
У јесен 1949. године, одмах по завршетку студија, добија место диригента Хора и Оркестра Радио Загреба. Године 1952. добија ангажман у Загребачкој опери као корепетитор и диригент, а 1956. прелази у Београд и преузима место диригента Хора и оркестра Уметничког ансамбла Дома ЈНА. Упоредо с тим, ради као хонорарни шеф Симфонијског оркестра Радио Београда, са којим снима искључиво дела београдских композитора.
Од 1965. до 1970. године делује као диригент и директор Опере Српског народног позоришта у Новом Саду. Потом следи изузетно богата и плодна активност на челу Хора и Симфонијског оркестра РТВ Београд и на том положају остаје све до одласка у пензију 1984. године.
Од 1975. године редовни је професор Академије уметности у Новом Саду у својству диригента студентског хора и симфонијског оркестра Академије уметности, са којим сваког семестра наступа на концертима у Новом Саду и Београду.
Без обзира на то што је већ дуже време у статусу пензионера и у веома зрелим годинама, и даље је веома активан као диригент.
Поред редовног наступања пред публиком, прво у Загребу, а затим и у Београду и Новом Саду, наступао је самостално, или на челу ансамбала које је водио, у свим музичким центрима и многим другим градовима бивше Југославије, као и на свим значајним фестивалима, као што су БЕМУС, НОМУС, Дубровачке летње игре, Охридско лето, Мокрањчеви дани, Оперски бијенале у Љубљани, итд. Бројна су и његова гостовања у иностранству, негде чак и више пута. Гостовао је у Аустрији, Белгији, Бугарској, Чешкој, Енглеској, Италији, Канади, Куби, Мађарској, Молдавији, Немачкој, Пољској, Румунији, Русији, Украјини, Турској, Швајцарској.
Јагуштова дугогодишња плодна каријера обухвата огроман репертоар дела свих облика колективног музичког изражавања из свих стилских епоха: хорску a cappella музику, камерну оркестарску музику, симфонијску оркестарску музику и вокално-инструментална дела.