У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОДРЖАНО СЕЋАЊЕ НА ГЛУМЦА БРАНИСЛАВА ЦИГУ ЈЕРИНИЋА

У оквиру циклуса „Сећање“, у петак 25. маја у Музеју Народног позоришта одржано је вече посвећено глумцу Браниславу Циги Јеринићу, поводом 80 година од његовог рођења.

О уметничком и животном путу некадашњег првака Драме Националног театра говорили су театролог Рашко В. Јовановић, директор Академије уметности Душан Ђоковић, драматург Зоран Раичевић и глумци Љубивоје Тадић, Нела Михаиловић, Јадранка Бугарски и Борис Пинговић.
Драмска уметница Ксенија Јовановић, која због болести није била присутна, послала је писмо које је прочитала кустоскиња Музеја Зорица Јанковић. Евоцирајући успомене на овог барда српског глумишта, госпођа Јовановић је написала да је Цига “био друштвена особа, са великим кругом пријатеља, интересантних и знаменитих људи”.
- Достојанствено је носио чињеницу да су га мимоишле велике позоришне награде, а нарочито Добричин прстен. У некрологу, после његове смрти, рекла сам да смо му ту награду, и колеге и публика, доделили, и да га носимо у сећању као великог глумца и поузданог пријатеља. Цига је био бард Народног позоришта, као глумац увек изразито убедљив, сонорног гласа, изразите глумачке интелигенције и духовит саговорник – оценила је призната глумица која је са њим играла у представама “Јелена Ћетковић”, “Магбет”, “Пигмалион”, Нечиста крв”...
Театролог Јовановић је истакао да је Цига Јеринић у другој половини прошлог века био један од стубова носача драмског репертоара Народног позоришта.
Он је, као веома значајне, посебно издвојио две његове улоге – Тика Рође у “Сабљи димискији” Александра Поповића и Публија Вергилија Марона у „Вергилијевој смрти“ Хермана Броха.
Према Јовановићевом мишљењу, Јеринић је имао “нешто од те сценске маштовитости која га је вукла међу чапкуне, какав је, рецимо, био Илија Станојевић”.
- Умео је да нађе штос, а и да, веома често, изненади партнера на сцени, али и гледаоце. За њега нису постојале мале и велике улоге. Није био пробирач, ускакао је у улоге. Тумачећи људе из нашег поднебља, увек је био оригиналан, али исто тако сналажљив и уверљив, био је када је играо у делима страних писаца – рекао је Јовановић.
Јеринићева студенткиња Јадранка Бугарски казала је да је њен професор био веома духовит човек, али и одличан педагог  који је често “са мало речи говорио много”.
- На свој начин је извлачио максимум од нас. Био је учитељ и пријатељ. Бринуо се за нас не само за време школовања, него и после – рекла је Бугарски која је у Јеринићевој класи дипломирала глуму на некадашњој Академији уметности БК.
Нела Михајловић је истакла да је имала велику привилегију што је са Цигом “делила” сцену, нарочито у представи “Мајстор” у којој му је била директна партнерка.
- Много сам научила од њега. Оно најважније што сам научила, а што не значи да сам и досегла, је лакоћа глуме. Поред тога, има још нешто што сматрам, можда, још већом привилегијом, а то је да сам седела са њима за шанком у клубу на четвром спрату Народног позоришта, што сам одлазила са њим у кафане... – присетила се популарна глумица и додала да јој њен драги колега Јеринић, и данас, шест година после смрти, веома много недостаје.
Јеринић је рођен 1932. године у Крагујевцу. У родном граду је завршио гимназију, а глуму је студирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у класи професора Раше Плаовића. Дипломирао је 1954. године и одмах постао члан Народног позоришта, којем је остао веран до краја, иако је играо и у Атељеу 212, Звездара театру и на алтернативним београдским сценама. Остварио је богат уметнички опус са више од стотину значајних улога само у Народном позоришту, којима је доказао свој велики, разноврсни глумачки изражајни регистар.
Међу многим запаженим улогама Јеринића били су Магбет у истоименој Шекспировој драми, пуковник Котвић у „Принцу од Хомбурга“ Фон Клајста, Сорина у Чеховљевом „Галебу“, Лука Рађеновић у „Пелинову“... Био је Митке у „Коштани“, Фјодор Карамазов у „Браћи Карамазов“, Полит у „Мачки на усијаном лименом крову“, Рубен Рубеновић у „Мамцу“, Роман Козаченко у „Мајстору“, Алфред Дулитл у „Пигмалиону“, Шпира Клонфер у „Развојном путу Боре Шнајдера“, Ахмед у „Хасанагиници“, Мортен Кил у „Непријатељу народа“... Јеринић је одиграо и више упечатљивих улога у телевизијским драмама и серијама као и у филмовима „Марш на Дрину“, „Боксери иду у рај“, „Планина гнева“, „Савамала“, „Лазар“...
 Добитник је бројних признања међу којима су и награде „Раша Плаовић“, „Јоаким Вујић“ и „Јован Стерија Поповић“.
Јеринић је преминуо 27. јуна 2006. године у Београду.
М.Б.