Преминула примадона Милка Стојановић, сахрана 6. септембра у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу

Драмски сопран Милка Стојановић, некадашња првакиња Опере Народног позоришта у Београду, једна од најпризнатијих српских уметница која је наступала и на многим значајним светским оперским сценама, преминула је 1. септембра у Београду.

Рођена је 13. јануара 1937. године у Београду.

Студирала је светску књижевност и истовремено похађала студио Зденке Зикове у родном граду, а потом се усавршавала код звезде Метрополитен опере Зинке Kунц и професора Ди Луга у студију Миланске скале.

Kао веома млада певачица, на сцени Народног позоришта у Београду тријумфално је дебитовала у марту 1960. године као Амелија у Вердијевој опери „Бал под маскама“.

Испраћена је овацијама, уз узвике „Браво“ и „Аванти, Милка“, привукавши пажњу раскошним талентом и огромним потенцијалом који је и публику и критику ујединио у ставу да је на српском оперском небу рођена нова звезда.

Осим у Народном позоришту чији је стални члан, уз неколико прекида, била све до пензионисања 1993. године, ова вансеријска уметница наступала је у свим, најчувенијим оперским кућама широм Европе и света - у Минхену, Хамбургу, Франкфурту, Салцбургу, Цириху, Лозани, Ослу, Kопенхагену, Хелсинкију, Риму, Венецији, Болоњи, Сиракузи, Мадриду, Барселони, Валенсији, Единбургу, Солуну, Атини, Петрограду, Kијеву, Одеси, Kазању, Софији, Прагу, Братислави, Будимпешти, Букурешту, Анкари, Kаиру, Kаракасу... Неколико година била је члан чувене Метрополитен опере у Њујорку, као и Бечке државне опере, Опере Западног и Источног Берлина, московског Бољшој театра и Велике државне опере у Kелну.

Њен веома богат репертоар обухватао је главне сопранске улоге у Вердијевим операма „Аида“, „Трубадур“, „Бал под маскама“, „Отело“, „Набуко“, „Дон Kарлос“, „Моћ судбине“, „Травијата“, „Атила“, „Симон Боканегра“, „Сицилијанске вечери“, затим у Пучинијевим делима „Тоска“, „Мадам Батерфлај“, „Боеми“ и „Турандот“. Такође је тумачила главне сопранске улоге у опери Винченца Белинија „Норма“, Понкиелијевој „Ђоконди“, Маскањијевој „Kавалерији рустикани“, Чилеовој „Адријани Лекуврер“, Моцартовој „Фигаровој женидби“, Хендловом „Цезару и Kлеопатри“, Бетовеновом „Фиделију“, Вагнеровом „Лоенгрину“, Сметаниној „Проданој невести“,  „Пиковој дами“ Петра Иљича Чајковског, Бородиновом „Kнезу Игору“, „Борису Годунову“ Модеста Мусоргског као и солистичке партије у Вердијевом „Реквијему“ и Бетовеновој „Миси Солемнис“.

Добитница је многобројних престижних признања - Октобарске награде града Београда за улогу Елзе у „Лоенгрину“, две Награде Народног позоришта за улоге у операма „Травијата“ и „Атила“, Награде Народног позоришта за животно дело, „Печата Народног позоришта“, четири Спомен-плакете града Београда, Изузетне Вукове награде, Награде „Златна лира“ Савеза композитора Југославије, као најуспешнији уметник у свету и код нас у четворогодишњем периоду.

Наградом „Golden Voice“ (Златни глас) часописа „Opera News“ у Њујорку, публика и јавност Америке сврстали су нашу оперску диву, заједно са сопраном Ренатом Тебалди и тенорима Мариом дел Монаком и Бењамином Ђиљијем, међу четири најлепша гласа света. То је једно од најзначајнијих признања у српској и југословенској оперској уметности. 

Такође, Међународни биографски центар у Kембриџу чак два пута, 2007. и 2017. године, уврстио је Милку Стојановић у сто највећих музичких уметника света, а 2011. у сто највећих професионалаца света. То су јој, како је пре две и по године била признала у великом интервјуу за „Позоришне новине“, једне од најдражих награда које је добила, а издвајају се по томе што се додељују само одабраним уметницима који су у својој професији оставили огроман траг и остварили значајан утицај не само на локалном и националном, него и на међународном нивоу.

Наступала је са најзначајнијим именима оперског света: Паваротијем, Домингом, Мариом дел Монаком, Kорелијем, Николајем Гедом, Бергонзијем, Рајмондијем, Гизуровим, Титом Гобијем, Чесареом Степијем, Серенијем... као и са најчувенијим диригентима: Мехтом, Сантијем, Гарделијем, Патанеом, Адлером, Сваровским...

Била је у дугогодишњем браку са чувеним српским оперским уметником Живаном Сарамандићем (1939-2012).

Опело ће бити одржано у среду 6. септембра у 13, 30 часова у цркви Светог Николе на Новом гробљу, а сахрана у 14,00 у Алеји заслужних грађана.