ПРЕМИЈЕРА БАЛЕТА БАЈАДЕРА НАЈАВЉЕНА ЗА 19. МАЈ

Балет у три чина „Бајадера“, на музику Лудвига Минкуса и у кореографској поставци Габријеле Комлеве (Маријински Театар, Ст. Петерсбург), биће премијерно изведен 19. маја у 19,30 часова на Великој сцени, најављено је на конференцији за новинаре у Музеју Народног позоришта.

Пре овог догађаја, у 19 часова, амбасадор Руске федерације Александар Конузин и министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић откриће у Музеју Народног позоришта спомен-плочу руским уметницима који су дали значајан допринос развоју Националног театра.
У фоајеу друге галерије, 15 минута касније, Комлева и управник Народног позоришта у Београду Божидар Ђуровић отвориће изложбу “Руски уметници у првим деценијама Балета Народног позоришта у Београду”.
Говорећи о предстојећој премијери, Ђуровић је казао да је она веома значајна, не само због тога што ће “Бајадера” по први пут бити изведена у интегралној верзији, него и због тога што је урађена у кореографској поставци једне од највећих звезда Маријинског Театра и Руског балета Габријеле Комлеве.
- Надам се да ће овај, можда, најамбициознији балетски пројекат који смо радили у последње време, бити исто тако квалитетан и добар као што је била озбиљна енергија и жеља балетског ансамбла, управе Балета и управе Народног позоришта да заједнички изродимо једну овакву представу. „Бајадера“ нам је недостајала, али нам је такође недостајала личност какава је Габријела Комлева. Уверен сам да ће ова представа деценијама бити на сцени Националног театра – рекао је Ђуровић.
Он се посебно захвалио тиму госпође Комлеве, који је у њеном одсуству радио са нашим ансамблом, и свим запосленима у Кући, нарочито онима из кројачких радионица који су, како је нагласио, упркос кратком времену и одређеним проблемима, „урадили нешто што се заиста граничи са људским могућностима“.
Напомињући да је комплетан ансамбл укључен у извођење ове представе, вршилац дужности директора Балета Милош Дујаковић објаснио је да је „Бајадера“ веома захтеван балет са тешким играчким деоницама.
- На нама остаје да представу негујемо, чувамо и изводимо у наредним годинама, надамо се и деценијама. Јер, кад један овако велики класичан балет уђе у репертоар и постане његов саставни део, он обично дуго, дуго и остане на репертоару. Захтевности ове представе су заиста изузетно високе и представљају изазов не само за интерпретаторе главних улога, него и за цео ансамбл – оценио је Дујаковић.
С његовим мишљењем, сложила се и Комлева која је казала да је „Бајадера“ представа која од свих учесника захтева „потпуно предавање себе у свим елементима“.
- У току рада уверили смо се колико је то тачно, колико је тешко не само да се игра, него и да се стоји и да се креће по сцени. Такође, приметила сам како је свима било занимљиво да раде ову представу. Комплетан ансамбл је играо са жељом и трудио се да достигне оне циљеве који су им били постављени. Иако су сви потпуно различити, све их спаја жеља да поверени задатак ураде што је могуће боље – казала је Комлева.
Она је истакла да „Бајадера“ представља „крупан залогај“ за сваку трупу, па чак и за оне које традиционално имају добру школу.
- Само да скупите 32 људи из ансамбла који су потребни у последњем чину, већ сте урадили велики подвиг. Тај последњи чин је супер класика који не могу сви да издрже. За њега је заиста неопходна добра школа и добра техника. Потребно је, што је јако важно, имати и душу. Дакле, у том чину реч је о високој духовности. Јер, све што се дешава на овој земљи завршава се, према легенди, тамо негде високо. Тамо се догађа прочишћење наше душе. Желим својим плесачима, не само да добро играју већ и да осећају унутрашње задовољство када буду наступали. Током рада зближила сам се са њима и јако сам их заволела. Желим овој представи успех на дуге стазе – поручила је Комлева.  
Указујући да Минкусова музика не „излази из некаквих музичких габарита“ на које смо већ навикли у неким његовим претходним балетима, диригент Ђорђе Павловић је истакао да је она „овде много интересантнија и много значајнија по тим кореографским и техничким захтевима“. Он је рекао да је Оркестар у овом балету „препознатљиве бечке лакоће у додиру са чипкастом кореографијом „Петипа“, имао улогу не само једноставне пратње, већ и једног тумача драмске радње која би морала да помогне лакшем разумевању представе.
- Ту, пре свега, мислим на оно што се дешава у првом чину где се у експозицији ликова приказује та драма која се касније развија у другом и трећем чину који су прилично лепршави и лагани – казао је Павловић.
Мила Драгичевић, која ће главну јунакињу – Никију, индијску плесачицу, бајадеру, играти у алтернацији са Аном Павловић, рекла је да је имала изузетно задовољство, част и привилегију да ради са госпођом Комлевом.
- Наш посао је веома тежак и током процеса рада долази до појачаних нервоза. Међутим, тога у раду са Габријелом Комлевом није било. Постојало је нешто чиме сам била просто фасцинирана... нешто што бих назвала неким посебним миром и прећутним поштовањем, не само према мени, него и према свима осталима. Захваљујући таквом проступу, сав тај напор било је много лакше поднети – нагласила је првакиња Народног позоришта.  
И остали учесници конференцији Јовица Бегојев, Тамара Ивановић и Далија Иманић захвали су се Комлевој на указаном поверењу истичући да је заиста било велико задовољство радити са једном таквом уметницом.
У подели су и Јован Веселиновић, Игор Пастор, Денис Касаткин, Олга олћан, Милош Марјан, Милица Јевић, Нада Стаматовић, Ивана Козомара, Игор Волошин, Душанка Ђорђевић, Ада Распор, Милица Јевић...
Костиме је креирала Олга Мрђеновић, а сценографију је урадио Борис Максимовић.
Прва реприза биће одржана у уторак 24. маја.
М.Б.