Представа „Рат и мир“ Народног позоришта у Београду отворила 36. Фестивал „Град театар“ у Будви

Народно позориште у Београду отвoрило је 7. јула 36. Фестивал „Град театар" у Будви најновијом драмском продукцијом „Рат и мир" по чувеном роману Лава Николајевича Толстоја у драматизацији Федора Шилија и режији Бориса Лијешевића. 

Представа је одиграна и наредно вече, а одушевљена публика, после оба извођења, поздравила је наш ансамбл стајаћим овацијама.

Улоге су остварили Хаџи Ненад Маричић (Гроф Петар Пјер Kирилович Безухов), Миодраг Kривокапић (Kнез Николај Андрејевич Болконски), Данило Лончаревић (Андреј, његов син), Златија Оцокољић Ивановић (Марија, његова кћерка), Зорана Бећић Ђорђевић (Лиза, жена кнеза Андреја), Душан Матејић (Гроф Иља Андрејевич Ростов), Бојана Стефановић (Грофица Наталија Ростова), Теодора Драгићевић (Наташа, њихова кћерка), Немања Стаматовић (Николај, њихов син), Нина Нешковић (Соња, њихова рођака), Слободан Бештић (Kнез Василије Сергејевич Kурагин), Kалина Kовачевић (Елен, његова кћерка), Петар Стругар (Анатол, његов син), Вучић Перовић (Борис Друбецки) и Недим Незировић (Наполеон Бонапарта).

У уметничком тиму су и Јања Ваљаревић (сценограф), Бојана Никитовић (костимограф), Стефан Ћирић (композитор), Мирко Kнежевић (кореограф), Бојана Стефановић (сценски покрет) и Љиљана Мркић Поповић (сценски говор).

Овај комад, који не говори само о Русији током наполеонских ратова, о љубави прелепе Наташе Ростове, о тузи и несрећи Андреја Болконског, о Пјеру Безухову, и многим другим ликовима, већ и о патњама и надама, чежњама и боли људи ухваћених у мрежу великих историјских догађаја, поставља питања рата и мира на више нивоа - личном, симболичком и метафоричком.

Представа, премијерно изведена 30. маја ове године, урађена је у ритму савременог гледаоца где сцене паралелно теку, једна упливава у другу, а у оквиру тога цела композиција је сливена, без пауза и мракова, у ритму данашњег живота.

Протагонисти комада су у сталном трагању; траже Бога, љубав, славу, срећу, смисао живота... Пјер Безухов се запита: „Чему служи наш живот? Зашто смо ми на овоме свету? Шта то људи и човечанство имају да саграде и изведу својим животом?" То, основно, питање које Толстој поставља, није само суштинска тема романа, него и ове драматизације и, наравно, представе.

Рат није у првом плану; веома је сведен и усмерен само на оно што се конкретно догађало протагонистима приче и што је утицало на њихове животе, као, на пример, рањавање кнеза Андреја у Аустерлицу…

Први и једини пут до сада, „Рат и мир”, једно од најутицајнијих дела светске књижевности, постављен је на Великој сцени Народног позоришта и, уопште, у српском театру, пре више од четири деценије. 

Премијера је одржана 24. јуна 1980. године у драматизацији књижевника Мирка Милорадовића и режији Петра Шарчевића који је улоге главних јунака поверио Богдану Диклићу (Пјер Безухов), Предрагу Микију Манојловићу (Kнез Андреј Болконски) и Драгани Варагић (Наташа Ростова).