ПРЕДСТАВОМ „КАЊОШ МАЦЕДОНОВИЋ“ 20. ЈУНА ОТВОРЕН ФЕСТИВАЛ ГРАД ТЕАТАР БУДВА


20 јун 2014

Извођењем драме „Кањош Мацедоновић“, на Сцени између две цркве, у петак 20. јуна, отворен је Фестивал Град театар Будва.
Манифестацију, која се ове године одржава 28. пут, званично је отворила првакиња Драме Народног позоришта у Београду Стела Ћетковић, која у тој представи, по тексту и у режији Виде Огњеновић, тумачи лик Катне, Ивкине маћехе.
Она је публици, међу којом су биле бројне званице из јавног и друштвеног живота Будве и Црне Горе, честитала на одбрани фестивала и посвећености која и чини да он и даље траје.
Познати комад, који је Народно позориште урадило у копродукцији са Будва град театром, премијерно је одигран 8. јула 2011. године у оквиру тог фестивала, док је београдска премијера одржана 22. октобра на Великој сцени.
Насловног јунака, у 33 извођењу ове представе, као и у свим претходним, играо је Игор Ђорђевић, а у великом глумачком ансамблу били су и Марко Баћовић к.г. (Даскале, иконописац), Предраг Ејдус (Дужд, Франческо Фоскари), Бранислав Лечић к.г. (Фурлан, ражаловани заповедник брода, одметник), Александар Ђурица (Никодим, зову га Мркодим), Бранко Видаковић (Лука, лукавији и од Голуба и од лисице), Павле Јеринић (Вукац, најљепши, а храбар), Бранко Јеринић (Стијепо, судија и угледник), Зоран Ћосић (Митар, паметар, пуна уста народних изрека), Радован Миљанић (Голуб, питом и лукав, на прилику своме имену), Небојша Кундачина (Крсто, позивар јаког гласа, чује се од Прасквице до границе), Мишо Обрадовић к.г. (Стеван, љути, напрасити Андровић), Иван Босиљчић (Радо, жељан далеког свијета), Хаџи Ненад Маричић (Отац Филимон, калуђер, писар и учитељ), Лепомир Ивковић (Отац Герасим, калуђер путник), Андреја Маричић (Друшко ди Катаро, тумач, доушник, стражар и још понешто), Мило Лекић к.г. (Николо Диедо, капетан од страже у Млецима), Зорана Бећић к.г. (Ивка, некад пчела, некад оса, бацила чини на Кањоша), Сена Ђоровић (Видосава, лијепа кћер Голубова, коју је Вукац уграбио), Милена Ђорђевић (Ђована Грација Фоскари, дуждева кћер), Биљана Ђуровић к.г. (Сињора де Долчи, њена пратиља), Марта Ћеранић к.г. (Сињорина де Долчи, другарица дуждеве кћери) и Стеван Пиале к.г. (Ректор Андреа да Молин).
Публика у препуном гледалишту, и овога пута, уживала је у догодовштинама паштровских племена и Кањошеве личне, националне и етичке авантуре у Млецима, наградивши на крају представе комплетан глумачки ансамбл громогласним аплаузом.
Драматург је Божо Копривица, сценограф Миодраг Табачки, костимoграф Љиљана Драговић, а музику је компоновао Зоран Ерић.
Иначе, ова драма у три чина према Стефану Митрову Љубиши, праизведена је 28. јула 1989. године на поменутој позоришној манифестацији, такође у режији Виде Огњеновић која је лик насловној јунака поверила Жарку Лаушевићу, а у подели су били и Дарко Томовић, Марко Баћовић, Предраг Тасовац, Ирфан Менсур, Предраг Милетић, Милан Михаиловић, Тони Лауренчић, Гојко Балетић, Петар Краљ, Саво Радовић, Стојан Дечермић, Петар Божовић, Раде Марковић, Владан Гајовић, Лепомир Ивковић, Весна Тривалић, Јасмина Ранковић...
Ауторка сматра да у новој глумачкој подели, са другачијим идејама и у другим околностима, представа делује као обновљени разговор са Кањошем.
Према њеним речима, овај зачудни јунак из легенде, који се налутао по далеким световима, уморио од историје и догађаја, дошао је у наше време и наше околности, да нам покаже све ожиљке које је успут добио, али и ко смо ми, и какви смо...
Осим "Кањоша Мацедоновића", у Будви је 23. јуна репризно изведен још један комад који је Народно позориште у Београду урадило у копродукцији са поменутим Фестивалом.
Реч је о драми „Успаванка за Вука Ничијег“, по роману Ксеније Поповић у драматизацији Бојане Мијовић и режији Ђурђе Тешић.
У овој представи о љубави и пријатељству четворо људи одраслих у дому за незбринуту децу, која је премијерно изведена 9. јула 2013. године у будванском Старом граду, улоге су остварили Виктор Савић к.г. (Вук), Марија Вицковић (Клара), Бојан Кривокапић (Ћоро), Павле Јеринић (Давид) и Вања Милачић к.г. (Ана) које је публика, у препуном гледалишту, испратила овацијама.
- Тема и романа и представе је нешто што представља табу, нешто о чему се не говори превише јавно, нешто за шта сматрамо да се никад не дешава нама, већ увек неком другом. Једно од питања које представа покреће гласи: како ли је то боравити у кожи некога ко не зна чији је, ко одраста са свешћу да сви они закони природе о којима толико слушамо, који терају мајке да воле своју децу, у његовом случају нису важили - каже Ксенија Поповић.
У ауторској екипи су Спасоје Ж. Миловановић (драматург), Борис Максимовић (сценограф), Сара Куртовић (костимограф), Владимир Пејковић (композитор)...
Београдска премијера одржана је 3. новембра на Сцени "Раша Плаовић".
Овогодишњи фестивал Град театар Будва биће затворен 10. августа.
М.Б.

Претрага