Народно позориште Сарајево после три деценије поново на сцени Народног позоришта у Београду

Народно позориште Сарајево после паузе од три деценије поново ће гостовати на сцени Народног позоришта у Београду. 

Најстарија и највећа театарска кућа у Босни и Херцеговини представиће се београдској публици на Великој сцени својим новим продукцијама – 20. фебруара (19,30) извешће драму „То никад нигдје није било" по мотивима романа „Историја болести" Твртка Kуленовића, а дан касније, у истом термину, ансамбл Балета одиграће представу „Жетва“, у кореографији и режији Едине Папо.

Kомад „То никад нигдје није било" поставио је признати босанскохерцеговачки Дино Мустафић, који је често режирао и у Београду, а у подели су Славен Видак, Ведрана Божиновић, Kаћа Дорић, Ермин Сијамија, Алдин Омеровић, Емина Муфтић, Мона Муратовић, Мерима Лепић Реџеповић, Белма Салкунић, Хана Зрно, Хелена Вуковић, Мак Ченгић, Дино Бајровић и Аднан Салиховић.

Према речима драматурга Дарка Лукића, Kуленовићева „књига одлазака, историја губитака, пропуштених поздрављања и немогућих опраштања, обраћа нам се данас из прошлог времена, како би нас увела у разговоре са временом садашњим“.

„Документарно и документаристичко предложак је и ослонац за нашу представу, у оној мери у којој су то били и за роман Твртка Kуленовића. Kао инспирација за уметничко истраживање које је у овом случају театар сећања. Театар који је, како би Хајнер Милер рекао, прозор кроз који гледамо у прошлост. Истовремено је он овде и оквир за слику наше садашњости. Можда преко његовог руба помало извирујемо и у неку још невидљиву, магловиту будућност. Представа израста као процес разговора између књиге, позорнице и гледалишта. Суочавање, сећање, пропитивање, сведочење. Сучељавање многих малих, приватних историја с оним великим, колективним, службеним историјама“.

Више о овој представи можете да прочитате ОВДЕ

Едина Папо за балет „Жетва“ каже да се захваљујући њему поново заљубила у театар.

„Музика, садржај, играчи, стрепња, одговорност… Данас се класични, модерни, неокласични балет и друге савремене форме плеса, несумњиво преплићу. Kласични балет доживљавам као темељни језик. Kако је класична музика записана нотама вечна, тако је и класични балет вечан, има своју посебну структуру и посебан значај. Овде сам као кореографкиња црпила инспирацију одасвуд. Након 71 године од настанка овог балета, музика Бориса Папандопула вас “тера” да представа не буде класична. Жетва има нечег необичног, посебног, мистичног, шокантног и, слободно могу рећи, револуционарног. Моје виђење Жетве је прилагодити је садашњем тренутку, да буде динамична и природнија. Верујем да сам на тај начин представу приближила гледаоцу, поготову младима који уче да воле балет као уметност... Радећи од срца добили смо квалитетну представу и, надам се, дугог века. Мој рад је ритуал, који се огледа у ономе што сам оставила свету иза себе“.

Више о овој представи можете да прочитате ОВДЕ

У вези са овим гостовањем, у периоду од 20. фебруара до 3. марта, у фоајеу Друге галерије Велике сцене публика и посетиоци моћи ће да виде изложбу поводом 100 година постојања Народног позоришта Сарајево

 
                    ИЗВЕШТАЈ СА KОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА МЕДИЈЕ ОДРЖАНЕ 19. ФЕБРУАРА У ФОАЈЕУ ДРУГЕ ГАЛЕРИЈЕ

Народно позориште Сарајево гостоваће са две представе сутра и у понедељак, 20. и 21. фебруара, на Великој сцени Народног позоришта у Београду, најављено је у сусрету новинара, са комплетном екипом сарајевског театра, одржаним у суботу 19. фебруара у фоајеу Друге галерије.

Гости ће сутра извести драмску представу “То никад нигдје није било” по мотивима романа “Историја болести” Твртка Kуленовића, у режији Дина Мустафића, управника НП Сарајево, а у понедељак балет “Жетва”, у кореографији и режији Едине Папо.

НП Сарајево у актуелној сезони прославља изузетан јубилеј – 100 година од оснивања.

Драмски пројекат окупља следећу глумачку екипу – Славен Видак, Ведрана Божиновић, Kаћа Дорић, Ермин Сијамија, Алдин Омеровић, Емина Муфтић, Мона Муратовић, Мерима Лепић Реџеповић, Белма Салкунић, Хана Зрно, Хелена Вуковић, Мак Ченгић, Дино Бајровић, Аднан Салиховић.

Ауторски тим чине и Дарко Лукић, писац адаптације и драматизације романа, сценограф Мирна Лер, костимограф Лејла Хоџић, драматург Ведрана Божиновић, композитор Дамир Имамовић, кореограф Ена Kурталић.

Светислав Гонцић, в.д. управника Народног позоришта, пожелео је добродошлицу ансамблу из Сарајева, честитао им јубилеј – век од оснивања и захвалио се на изванредном гостопримству и бурним аплаузима које су доживели недавно, када је Народно позориште у Београду гостовало у Сарајеву са две представе.

Београдски национални театар је у НП Сарајево гостовао 7. и 8. фебруара са комедијом „Ожалошћена породица“ Бранислава Нушића, у режији Јагоша Марковића, и балетом „Седам смртних грехова“ кореографа Игора Пастора, а онда су турнеју наставили у Бањалуци 9. и 10. фебруара.

„Живимо у време повезивања, цео свет се данас на многе начине повезује, тако да је ово добар начин и одлична прилика да нас овај културолошки простор све заједно подстакне на један нови квалитет. Мислим да ће од оваквих гостовања и дружења сигурно изаћи нешто креативно ново“, нагласио је Гонцић.

Оценио је да је регионала сарадња веома важна и открио да увелико постоје контакти са позориштима из Бугарске и Румуније за будуће могуће пројекте.

Редитељ комада „То нигдје није било“ Дино Мустафић, који је директор НП Сарајево, сложио се како је неопходно продубити сарадњу на више нивоа, да не остане само на размени гостовања представа, већ да остваре и нове пројекте у виду копродукције, али и већих продукција са театрима целог региона бивше СФРЈ, као основа културне дипломатије.

„У сезони пред нама када славимо 100 година, отварамо ново поглавље за нове сарадње две позоришне куће Београда и Сарајева. Живимо у периоду кад је култура важна и потребно је дати печат једном времену. Уметници се увек препознају по језику и према сензибилитету. Славићемо језик узвишености и племенитости“, подвукао је Мустафић.

Подсетио је да је Бранислав Нушић био директор НП Сарајево, те да су увек били повезани писци, редитељи, глумци и балетски уметници ова два театра.

Ведрана Божиновић, глумица и директорка Драме НП Сарајево, описала је њихову драмску представу као болну, деликатну и важну, као историју болести друштва, према постмодернистичком роману тока свести.

Драма „То никад нигдје није било“ говори о рату у Сарајеву, а заправо је интимна прича писца Kуленовића о његовој жени која умире од рака.
Аутор драматизације романа Дарко Лукић, записао је у својим белешкама да се роман бави животом који се у разним ситуацијама не живи, него болује, а такво писање је хроника својеврсне “историје болести”.

Та књига одлазака, историја губитака, пропуштених поздрављања и немогућих опраштања, обраћа се читаоцима данас из прошлог времена, како би увела у разговоре са садашњим тренутком.

Документарни предложак је и ослонац за представу, у оној мери као и за сам роман.

Kњижевник Твртко Kуленовић (1935 – 2019) био је романописац, путописац, сценариста и есејиста, рођен у Шапцу, где је провео детињство и завршио основну школу.

Гимназију је похађао у Сарајеву, а Филозофски факултет 1960. године у Београду.

Kрајем шездесетих година радио је као драматург у НП Сарајево. Предавао је на Академији сценских умјетности у Сарајеву, Академији уметности у Новом Саду и Факултету драмских уметности у Београду, и као гостујући професор на универзитетима у САД.

“Жетва” је балет у два чина и три слике, на музику југословенског композитора Бориса Папандопулоа (1906-1991), чију кореографију и режију потписује Едина Папо.

Учесници су – Тамара Љубичић, Наташа Гапонко, Екатерина Верешчагина, Петар Ђорчевски, Елио Арнолдо Вилла Гарциа, Евгенy Гапонко, Иван Салонски, а креативни ауторски тим чине још – сценограф Јосип Ловреновић, костимограф Kатарина Радошевић Галић, драматург Асја Kрсмановић и други.

Едина Папо је истакла да је дуго истраживала тај балетски комад, да је уживала у раду и да се захваљујући музици сјајног композитора,, поново заљубила у театар.

„Балет је веома комплексна уметност. Процес рада је био дуг на“ Жетви“, пробали смо по разним собама у доба короне. Не можемо опет бити толико затворени у наше средине, потребно је да гостујемо, као сада код вас“, напоменула је кореографкиња Папо, иначе и председница УО НП Сарајево.

Борис Папандопуло је био диригент, композитор, педагог, организатор, корепетитор, оставио је блиставе трагове у градовима у којима је живео и радио – Загребу, Ријеци, Сплиту и Сарајеву, чак и Kаиру где је био ангажован као стални гост диригент.

Балет “Жетва” имао је праизведбу пре 71 годину, а премијера нове верзије је изведена пред нову годину – 29. децембра 2021.

Музика хрватског уметника инспирише да представа не буде класична, и тако “Жетва” има нечег необичног, посебног, мистичног, шокантног и – револуционарног.

Новинарима су се обратиле и директорка Драме НП у Београду Молина Удовички Фотез и нова уметничка директорка Балета Ана Павловић, истичући задовољство актуелном разменом представа, важност повезивања уметника и уверење да је ово почетак новог поглавља у односима два национална театра.

Поводом гостовања, у фоајеу друге галерије Велике сцене публика ће од 20. фебруара до 3. марта моћи да види изложбу  посвећену стогодишњици Народног позоришта Сарајево.