ДЕЈАН САВИЋ УРУЧИО ПРИМАДОНИ БИСЕРКИ ЦВЕЈИЋ СРЕБРЊАК НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Вршилац дужности управника Народног позоришта у Београду Дејан Савић уручио је, у четвртак 29. новембра, примадони Бисерки Цвејић сребрњак Народног позоришта.

Славној оперској уметници, признање је додељено у Музеју Народног позоришта уочи почетка циклуса "Сусрети" чији је била гост.
Савић се захвалио присутнима што су се одазвали у толиком броју и додао да је ово још један показатељ да се публика, откада је пре непуна два месеца именована нова управа, све више враћа у Народно позориште.  
Уз извињење што ће мало да скрене "у личне воде", он је рекао да жели овом приликом да каже да је његова покојна мајка Ружица Савић Мијатовић деценијама била веома близак сарадник госпође Цвејић.
- Нисмо могли пожелети бољег сарадника и пријатеља од професорке Цвејић. Моја сестра је код ње дипломирала. Све што је научила, научила је од ње. Многе ствари које сам, као оперски диригент, требало да знам о певању, научио сам од професорке Цвејић. За мене је велика част што једну тако велику оперску звезду, можда и једну од највећих из те генерације која је припадала златном добу Београдске опере, познајем и што још увек имам прилику да радим и сарађујем са њом - рекао је Савић.
Славна уметница се захвалила на признању и истакла да је имала велику срећу што  је "Ружицу имала за пијанисту".
- Била је најбоља. Када сам почела да се бавим педагогијом, многе ствари нисам знала, а она је тада имала већ 20. година искуства. Једино сам знала шта треба да радим када је у питању мецосопран, док су сви остали гласови за мене били табу. Захваљујући Ружици, са којом сам имала дивну сарадњу све је било лакше и једноставније. Створиле смо пуно добрих певача - додала је Бисерка Цвејић.
Током двочасовног разговора са кустосом Музеја Народног позоришта Драганом Стевовићем, госпођа Цвејић је причала о свом одрастању у родној Далмацији, селидби са родитељима у Белгију, доласку у Београд, ангажману у Народном позоришту, сарадњи са чувеним аустријским диригентом Хербертом вон Карајаном, бројним улогама...
Између говорних сегмената, емитовано је неколико аудио и један видео снимак из оперских представа у којима је Бисерка Цвејић наступала на разним сценама широм света.
Музичку академију у Београду, уписала је у класи професора Јосипа Ријавеца, чувеног тенора.
На сцени Народног позоришта у Београду дебитовала је 1950. године.
Пуних десет година, до 1961.године, била је чланица Београдске опере, а потом је ступила у ангажман у Бечкој државној опери гдје је остварила 25 улога и око 370 наступа.
Била је и чланица Загребачке опере, а после повлачења са сцене, двадесет година радила је као педагог, односно као професор соло певања на Музичкој академији Универзитета уметности у Београду.
Била је прави вердијански мецосопран, а истовремено, захваљујући префињеном осећају за стил и савршеном познавању језика, изванредно је тумачила и француске оперске ликове.
Од 1961. редовно је гостовала у Метрополитену у Њујорку, који је био позорница њених највећих успеха и признања.
Певала је у миланској Скали, Арени у Верони, напуљском Сан Карлу, лондонском Ковент Гардену, Баљшом театру у Москви, Театру Колон у Бунос Аиресу...
Лепим, уједначеним, снажним и топлим гласом сигурних висина, врхунском музикалношћу и изразитим осећајем за музичку и сценску карактеризацију с посебним је успехом певала и Шарлоту у "Вертеру", Прециозилу у "Моћи судбине", Далилу, принцезу у Чилеиној "Адријани Лекуврер", Ђулијету у "Хофмановим причама"...
Током богате каријере остварила је 77 мецосопранских улога у скоро 1.800 представа на сценама широм света.
М.Б.