ПРИМАДОНИ БИСЕРКИ ЦВЕЈИЋ УРУЧЕНА НАГРАДА „ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ“ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО, ЗА 2014. ГОДИНУ

Награда „Доситеј Обрадовић“ за животно дело, за 2014. годину уручена је у суботу 21. фебруара примадони Опере Народног позоришта у Београду Бисерки Цвејић.
На свечаности одржаној на Великој сцени, ово престижно признање славна уметница је примила из руку књижевника и председника Управног одбора Задужбине “Доситеј Обрадовић” Радомира Путника. 
Многобројна публика поздравила је громогласним аплаузом госпођу Цвејић која од превеликог узбуђења није могла да говори, те је замолила водитељку програма – драмску уметницу Раду Ђуричин да прочита њене речи захвалности.
- Захваљујем се Задужбини “Доситеј Обрадовић”, Министарству културе и информисања Републике Србије, Народној банци Србије и Народном позоришту у Београду на овој значајној награди коју доживљавам као вредно признање мојој тридесетогодишњој блиставој интернационалној певачкој каријери и тридесетпетогодишњој посвећености одговорном и тешком послу вокалног педагога, као и многобројним успесима које су моји студенти постигли наступима на највећим оперским сценама и у најпознатијим концертним дворанама код нас и у свету – навела је Бисерка Цвејић.
Пре уручења награде, солиста Опере Народног позоришта Љубодраг Беговић, уз клавирску пратњу Невене Живковић, извео је свечану песму “Востани Сербие”коју је Вартекс Баронијан компоновао на стихове Доситеја Обрадовића, а потом се присутнима обратио председник жирија за доделу тог признања професор доктор Војислав Јелић.
Читајући образложење чланова жирија, он је, између осталог, истакао да је Бисерка Цвејић позната и призната у земљи и свету као врхунски музички стваралац и вокални педагог. 
- Попут Доситеја, вратила се, након у иностранству проведене младости, у родну земљу и посветила јој сву своју стваралачку енергију, проносећи потом најчувенијим светским музичким сценама не само славу свога талента, већ и глас о својој земљи и Београду у којем је провела најплодније деценије свога живота – рекао је господин Јелић.
Он је подсетио да је одлуку о добитнику, на седници одржаној 17. новембра прошле године, донео жири у којем су, осим њега, били проф. др Славко Гордић, др Марко Недић, проф. др Драган Симеуновић и проф. др Мирко Васиљевић.
Поводом уручења награде, слављеници су стигли и бројни телеграми, а госпођа Ђуричин је прочитала оне који су послали некадашњи студенти Бисерке Цвејић – Жељко Лучић и Снежана Стаменковић. 
Награда се додељује за животно дело за све дисциплине науке, просвете, књижевности и културе, а критеријум подразумева висок моралан и хуманистички карактер и досег дела и деловања које се награђује.
Награда се састоји од плакете с ликом Доситеја Обрадовића (дар Народне банке Србије), дипломе (рад уметника Добрила Николића) и новчаног износа који даје Министарство културе и информисања Републике Србије. 
Публици се обратио и историчар Опере, професор Владимир Јовановић који је говорио о најзначајнијим тренуцима из богате каријере Бисерке Цвејић. 
У оквиру свечаности, одржан је и уметнички програм на којем су, у режији Иване Драгутиновић Маричић, учествовали солисти Опере, некадашњи студенти госпође Бисерке Цвејић и Оркестар Народног позоришта под управом маестра Дејана Савића.
Програм је отворен увертиром из опере Ђузепа Вердија “Моћ судбине”, а након тога, публици су се представили Јелена Папић, Љубомир Поповић, Оливера Меркурио, Саша Штулић, Ана Јовановић, Владимир Андрић, Дарија Олајош, Софија Пижурица, Снежана Стаменковић и Борис Трајанов.
На репертоару су биле арије из опера “Боеми”, “Љубавни напитак”, “Дон Карлос”, “Пепељуга”, “Пуританци”, “Лучија од Ламермура”, “Тако чине све”, “Отело”…
Међу учесницима, били су и студенти друге године глуме Академије лепих уметности у класи професора Божидара Ђуровића и Хаџи Ненада Маричића који су се представили монолозима насталим из пера ненадмашног српског комедиографа Бранислава Нушића. 
По жељи госпође Цвејић, глумац Народног позоришта у Београду Андреја Маричић говорио је стихове песме “Тренутка ја се сећам сјајна”, њеног омиљеног песника Александра Пушкина. 
Публика је била у прилици да ужива и у снимку, урађеном 1967. године у Токију, на којем Бисерка Цвејић, у улози Еболи, изводи арију “О дон фатале” из опере Ђузепа Вердија “Дон Карлос”.
Програм је завршен “Винском песмом” из “Травијате”.
М.Б.

Више фотографија можете погледати ОВДЕ

БИОГРАФИЈА:
Бисерка Цвејић, оперска певачица, прави вердијански мецосопран, рођена је 5. новембра 1923. у Крилу-Јесенице у Хрватској.
Детињство је провела у Белгији, а певање дипломирала на Музичкој академији у Београду у класи професора Јосипа Ријавеца.
Први наступ на сцени имала је 1950. на сцени Народног позоришта у Београду.
Од 1951 до 1961. била је чланица Опере Народног позоришта у Београду.
Године 1961-1979. ангажована је у Бечкој државној опери и тамо остварила 25 улога и више од 370 сценских наступа.
Истовремено је од 1975. до 1978. била и члан Загребачке опере. Остварила је антологијске креације Вердијеви улога – Амнерис (Аида) Ацучене (Трубадур) и Еболи (Дон Карлос) као и Бизеове Кармен.
По завршетку каријере, радила је двадесет година као професор соло певања на Факултету музичке уметности у Београду и на Академији уметности у Новом Саду.
Водила је Оперски студио у Опери и Театру Мадленианум, као и у Народном позоришту у Београду. Неки од њених студената, данас су, такође оперске звезде на светским сценама: Жељко Лучић, Милена Китић, Светлана Сердар, Борис Петроње...
С префињеним осећајем стила и савршеним владањем француским језиком, Бисерка Цвејић је изванредно тумачила и оперске ликове француских композитора.
Од 1961 до 1967. редовно је гостовала у Метрополитен опери у Њујорку – позорници њених највећих успеха и признања.
Певала је у миланској Скали, у „Арени“ у Верони, напуљском „Сан Карлу“, лондонском Ковент Гардену, Бољшој театру у Москви, Театру „Колон“ у Буенос Аиресу.
Са групом италијанских певача "Lirica Italiana" у опери Дон Карлос гостовала је 1967. у Јапану. Та представа је снимљена и издата на ВХС.
С посебним успехом певала је и Шарлоту у Маснеовом Вертеру, Прециозилу у Вердијевој Моћи судбине, Далилу у Самсону и Далили Сен Санса, Принцезу де Бујон у Чилеиној Адријани Лекуврер и Ђулијету у Офенбаховим Хофмановим причама.
Одликује се лепим, уједначеним, снажним и топлим гласом, сигурних висина, врхунском музикалношћу и изразитим осећајем за музичко-сценску карактеризацију ликова.
Била је члан жирија на такмичењима соло певача у Србији, некадашној Југославији и иностранству.
Добила је бројне награде, од 2001. године носилац је и највишег француског одличја – Легије части као и Признања за врхунски допринос националној култури Републике Србије 2007.
Поводом Дана Универзитета уметности у Београду 2011. године додељено јој је звање професор емеритус.