БРЕДИ КАЛЕФ СИМОНОВИЋ УРУЧЕН ПЕЧАТ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Управник Националног театра у Београду Божидар Ђуровић уручио је Бреди Калеф Симоновић Печат Народног позоришта који се додељује поводом посебног доприноса животу и раду те Куће.

 

На свечаности одржаној у среду 8. децембра, уочи оперске представе „Адријана Лекуврер“, Ђуровић је рекао да ово признање поклања „дами које дуго није било на сцени, али која је оставила неизбрисив траг не само у Опери Народног позоришта, већ у оперској уметности уопште“.
- Опера Народног позоришта била би другачија без наше Бреде. Овде пише: „Ово позориште је ваш дом“. Ово позориште је одувек било и биће ваш дом. Ја вам, у име Народног позоришта, дарујем Печат Народног позоришта, а наши сјајни уметници представу „Адријана Лекуврер“ посвећују вама. Ја им на томе захваљујем, а вама захваљујем што постојите и што сте још увек са нама – рекао је Ђуровић.
Примадона, коју је публика поздравила дуготрајним и срдачним аплаузом, уз узвике „браво“, захвалила се на признању истакавши да му се није надала.
- Била сам увек са вама и бићу увек са вама. Увек сам помагала својим младим колегиницама. И данас сам отворена за сваку која тражи савет – рекла је видно узбуђена госпођа Калеф Симоновић која је јуче (7. децембар) напунила 80. година.
Тим поводом, пре ове свечаности, у Музеју Народног позоришта, у оквиру циклуса „Сусрети“, одржано је вече са славном уметницом чији је домаћин био заменик директора Опере Драган Стевовић.
- Откад знам за себе, увек сам певала. Док сам живела у Јовановој улици, певала сам поред отвореног прозора од јутра до мрака. Због тога су ме звали “Славуј Јованове улице” - рекла је, између осталог, говорећи о својим почецима, Бреда Калеф Симоновић која је Музичку академију, у класи Злате Ђунђенац, завршила у родном Београду, а постдипломске студије у Венецији у класи прослављене професорке Марије Карбоне.
- Моја генерација из тог, како га зову, “златног доба”, била је врло компактна. Ми нисмо одбијали ништа, све смо певали. Сви певачи, и у најмањој улози, били су сјајни. Имали смо среће да су, у оно време, долазили и највећи светски певачи, па нам се тако дешавало да будемо равноправни партнери са једним Мариом дел Монаком, Корелијем, Пласидом Домингом... – истакла је примадона која је 1960 постала чланица Опере Народног позоришта у Београду, а две године касније, већ је добила први велики инострани ангажман у Тел Авиву.
Она је казала да је ту, са Домингом, отпевала више од 50 представа и подсетила да је дебитовала са улогом Мерцедес у опери Жоржа Бизеа "Кармен", коју је касније веома успешно певала и у Београду.  
- Гостовала сам на свим континентима, осим у Аустралији. Што се тиче каријере, јако сам задовољна... Волела сам да играм и бриџ. Та мисаона игра, у којој морате да будете логични, ми је јако помагала код учења улога. Ја сам сваку, па и ону највећу улогу, учила за седам дана. Није било проблема, захваљујући управо бриџу. Такође, никад нисам хтела да ми суфлирају, јер ми је то сметало – нагласила је Бреда Калеф Симоновић.
Присутнима, који су се окупили у великом броју, открила је да је, поред бриџа, била страствени заљубљеник и у енигматику и стони тенис.
Младим уметницима је саветовала да је веома важно, да пре него што почну да уче улогу, прочитају комплетан садржај опере како би се упознали са свим ролама, а не само са својом.
- Јако је важно да знате шта певате... Немојте да имитирате, остварите своје ликове – поручила је велика уметница која је као чланица Опере Народног позоришта у Београду певала више од 50 водећих мецосопранских улога.
По успеху, поред Кармен („Кармен“), посебно се издвајају Далила („Самсон и Далила“), Азучена („Трубадур“), Кончаковна („Кнез Игор“), Марина („Борис Годунов“), Олга („Евгеније Оњегин“), Лукреција („Лукреција“), Ђоконда („Ђоконда“), Шарлота („Вертер“).
У знак захвалности према својој некадашњој Кући, госпођа Калеф Симоновић је новооснованом Музеју Народног позоришта, трајно и без накнаде, поклонила костим Кармен са мантиљом (шпанска чипка) из оперске представе „Кармен“ из 1964. године, као и реквизите из истоимене опере -  чешаљ од корњачине кости и лепезу са везом.
Микојан Безбрадица