"АНТИГОНА" СА ВЕЛИКИМ УСПЕХОМ ИЗВЕДЕНА НА ИНТЕРНАЦИОНАЛНОМ ФЕСТИВАЛУ АНТИЧКЕ ГРЧКЕ ДРАМЕ НА КИПРУ

Софоклова трагедија "Антигона" у режији Јагоша Марковића, са Вањом Ејдус у роли племените хероине Антигоне и Александром Срећковићем Кубуром у улози окрутног владара Креонта, изведена је сa великим успехом 6. и 7. јула на Интернационалном фестивалу античке грчке драме који се одржава у Куриуму, на Кипру.
Представа је одиграна у прелепом амфитеатру под отвореним небом, са титловима на грчком и енглеском језику.
Одушевљена публика, која је обе вечери са великом пажњом пратила ову поставку чувеног бисера античке књижевности из петог века пре Нове ере, урађене у славу људског и божанског у човеку, а против фашистичког разврставања жртава по вери, нацији или некој другој припадности, дуго је после завршетка представе аплаудирала свим члановима ансамбла у којем су били и Вјера Мујовић (Исмена), Предраг Ејдус (Хор), Небојша Кундачина (Тиресија), Бојан Кривокапић (Стражар), Марко Јањић (Гласник), Зорана Бећић (Еуридика) и Момчило Оташевић (Хемон).
Марковић је и аутор сценографије, металне конструкције која, као и костими Бојане Никитовић, избегава смештање у одређени простор и време ове приче са универзалном поруком.
Представа се игра, према преводу Милоша Ђурића, у стиху.
Молина Удовички Фотез је драматург, Ивана Ненадовић асистент редитеља, Борислав Балаћ продуцент, за сценски говор била је задужена др Љиљана Мркић Поповић, а за дизајн звука Владимир Петричевић.
Интернационални фестивал античке грчке драме, који данас важи за једну од најзначајнијих културних манифестација на Кипру, први пут је одржан пре 19 година, а замишљен је као промоција древне грчке културе, чија су антологијска дела не само део светске културне баштине већ и темељи савремене европске драме.
Уз високе естетске стандарде у тумачењу античких дела, идеја домаћина је да позоришни гости у неколико амфитеатара покажу и особеност земље из које долазе. Тако се у најави београдске представе наводи да она припада позоришту старом готово век и по и да "нуди публици јединствену мешавину српског колорита и древне грчке културе, кроз модерни приступ једног од најистакнутијих српских редитеља, Јагоша Марковића".
Фестивал има мултикултурални карактер, а ове године, у периоду од 1. до 30. јула, на њему ће, осим „Антигоне“ бити одигране и друге античке драме – „Медеја“, „Мир“, „Хиполит“ и „Електра“.
Поред Народног позоришта, учествоваће и театри из Шпаније, Израела и са Кипра.
М.Б.

Позоришна критика: извођење "Антигоне" на 19. Интернационалном фестивалу античке грчке драме, Кипар 2015.

"A male dominated performance"
(Јер, "док живим, неће жена владати", Креонт)

Београдско Народно позориште је довело на Међународни фестивал античке грчке драме "Антигону" по Софоклу. Можда најстатичнија изведба античке драме коју смо икада видели. Минимално кретање, недостатак великог Хора са пуно чланова, сценографија као конструкција на више нивоа која се није скоро никако користила. Сукоб између двоје протагониста неравноправан - са супериорношћу једног глумца против друге глумице, са режисерском пажњом окренутом једнострано. Приметили смо те елементе неколико минута након почетка српске изведбе.
Међутим, режисер Јагош Марковић је ускоро доказао да наведени (елементи) нису пропусти, него елементи снажног режисерског система. Често се догађа да у грчким и кипарским продукцијама античке драме режисери цртају своје видјење на класичном платну древног текста а на нама, публици, је да се фокусирамо на њихову храброст и оригиналност, јер текст “већ знамо”. Јагош Марковић је прочитао и пренео нам говор као најважнији елемент (због тога и минимално кретање), иако је храбро одлучио шта нагласити, а шта избацити. И, иако смо били изненађени чињеницом да су велики делови текста Хора искључени, то је било подржано од стране облика које је режисер одабрао за Хор, кондензујући га у један лик, оног мудрог старца, и дајући тежину овом лику кроз глумачку величину Предрага Ејдуса. И да, његова пажња је била окренута према Креонту и да, истина је да сукоб није био између Креонта и Антигоне, него је у фокусу била борба између Креонта и одговорности која лежи на сваком владару, то је био сукоб између његових личних особина, као што су његова ароганција и његова опијеност влашћу, с неподношљивом и нагризајућом тежином одлука за туђе животе и смрти. Све то се могло прочитати савршено јасно у извођењу изврсног Александара Срећковића. Одједном, други елемент се такође појаснио: сценографија је приказала "пусту земљу", у којој влада онај ко не поштује моралне законе, а висине на које се Креонт пење су лажне. Нажалост, један елемент целине се не може повећати без смањивања другог. Због тога, Антигона Вање Ејдус је извођачки бледа у овој доминантно мушкој представи.

Нона Молески
“Filelefteros” стр.20, недеља 12.7.2015.