АЛБЕРТО ВЕРОНЕЗИ ИЗ ИТАЛИЈЕ ДИРИГОВАО ИЗВОЂЕЊЕМ ПУЧИНИЈЕВЕ "ТOСКЕ" СА ЈАСМИНОМ ТРУМБЕТАШ ПЕТРОВИЋ У НАСЛОВНОЈ УЛОЗИ

Чувеном Пучинијевом опером "Тоска", која је изведена на Великој сцени у суботу 6. маја, у оквиру манифестације „Европски оперски дани“, дириговао је угледни италијански маестро и културни радник Алберто Веронези, а насловну улогу, страствене и импулсивне диве Флорије Тоске, певала је сопран Јасмина Трумбеташ Петровић.
У овом ремек-делу оперске уметности, насталом по либрету Луиђија Илике и Ђузепеа Ђакозе, а на основу истоимене драме Викторијена Сардуа, роле романтичног, слободољубивог и заљубљеног сликара Марија Каварадосија и властољубивог и бескрупулозног шефа полиције Барона Скарпије дочарали су тенор Јанко Синадиновић и баритон Миодраг Д. Јовановић.
Улоге су остварили и Вук Матић (Анђелоти), Михаило Шљивић (Црквењак), Данило Стошић (Сполета), Предраг Глигорић (Шароне), Страхиња Ђокић (Тамничар) и Јована Белић (Пастир).
У представи је учествовао Оркестар и Хор Опере Народног позоришта, као и чланови Дечијег хора "Хориславци".
Концертмајстор је била Едит Македонска, а шеф Хора Ђорђе Станковић.
„Тоска“ је премијерно изведена 2. априла 2014. године у режији госта из Скопља Дејана Прошева.
Сценографију је урадио Мираш Вуксановић, костиме Катарина Грчић, а видео продукцију Петар Антоновић.
Ова мелодрама са снажном политичком потком, одвија се на фону Наполеонових ратова и промене режима на Апенинском полуострву. Радња започиње доласком револуционара Анђелотија у цркву, у којој сликар Марио Каварадоси израђује фреску Марије Магдалене инспирисану ликом маркизе Атаванти. Као присталица републиканаца, Каварадоси обећава Анђелотију да ће му помоћи да се сакрије од ухода суровог шефа полиције, барона Скарпије. Тајни сликареви договори као и маркизин лик који види на слици, буде љубомору код Каварадосијеве љубавнице, славне певачице Флорије Тоске. За Тоском жуди и Скарпија, који не преза ни од чега како би је имао за себе...
М.Б.

Више о манифестацији "Европски оперски дани" можете прочитати ОВДЕ

Алберто Веронези (Alberto Veronesi)
Рођен је у Милану, где је и дипломирао клавир, компоновање и дириговање на Конзерваторијуму „Верди“. Током студија је основао Оркестар „Гвидо Кантели“, који и сада ради при Конзерваторијуму.
Био је уметнички и музички директор Фестивала „Пучини“ у Торе дел Лагу (1998), стални уметнички и музички директор Сицилијанског симфонијског оркестра Палерма (2001–11), уметнички директор Филхармонијског оркестра Театра у Болоњи (2008), стални музички директор Фондације „Петрућели“ у Барију (од 2011), музички директор Оперског оркестра Њујорка (2011–16), први „западњак“ на месту уметничког директора и музичког директора Опере Великог театра Тианјина у Кини (2012–16).
Дириговао је познатим оркестрима, као што су: Бечка филхармонија, „Мађо музикале“ у Фиренци, Оркестар Театра ла Фениче у Венецији, Немачки оперски оркестар у Берлину, Оркестар Театра „Моне“ у Бриселу, Оркестар Академије „Санта Ћећилија“ у Риму, Филхармонијски оркестар Театра у Болоњи и Оркестар Театра „Сан Карло“ у Напуљу.
Значајни наступи (избор): Ускршњи фестивал у Салцбургу и прослава Дана Свете Ћећилије на Фестивалу „Фирентински музички мај“ (са Оркестром „Гвидо Кантели“); Кавалерија рустикана и La Navarraise у Карнеги холу (2010);  светска премијера опере Фабија Вакија Lo Stesso Mare у Барију (2011); концерт са Оркестром Фондације „Петрућели“ у Линколновом центру (2011, поводом прославе 150 година постојања италијанске заједнице и прославе Колумбовог дана); светска премијера Мамели, Леонкавала, у Театру „Виторио Емануеле II“ (2011); Андре Шеније у Њујорку, у Дворани „Ејвери Фишер“, са Робертом Алањом у насловној улози и са више од 3000 извођача (2013); Тоска на Фестивалу „Пучини“ (2013)...
Званични је диригент немачке издавачке куће „Грамофон“, у оквиру које негује репертоар XIX и почетка XX века. У оквиру пројекта „Веризам“, од  2006. је снимио: продужену верзију Пучинијеве опере Едгар са Пласидом Домингом, албум Повратак Пучинија са Бечком филхармонијом (Доминго и Виолета Урман), „живо“ извођење Пријатеља Фрица у Опери у Берлину (Ангела Георгију и Роберт Алања), La Nuit de Ma са Оркестром болоњског театра (Доминго и Ланг Ланг), оперу Медичи (Данијела Деси и Доминго), Федору са Оркестром ла Монеа (Доминго и Ангела Георгију).
Добитник је Награде „Абиати“ италијанског Удружења музичких критичара, за продукцију Боема (2003).