Јанко Синадиновић

Јанко Синадиновић је рођен у Београду где је и започео студије соло певања.

Студије наставља на Академији оперске уметности у италијанском граду Озиму у класи професора Рајне Кабаиванске. Наступа од 1995. године, а 1997. године постаје члан Опере Народног позоришта у Београду, а од 2006. године је у статусу првака опере.

У Народном позоришту је остварио велики број водећих улога тенорског репертоара, између осталог Исмаила - „Набуко“, Ђ.Вердија, Персија - „Ана Болен“, Г.Доницетија,  Алфреда Жермона - „Травијата“, Ђ. Вердија, Каварадосија – „Тоска“, Ђ.Пучинија, Дон Хозеа – „Кармен“, Ж.Бизеа, Пинкертона - "Мадам Батерфлај", Ђ.Пучинија, Фауста - "Фауст", Ш. Гуноа, Рикарда - "Бал под маскама", Ђ.Вердија, Вертера - "Вертер", Ж. Маснеа, Туридуа - "Кавалерија Рустикана“, П.Маскањија, Бега Пинторовића - "Хасанагиница", Р. Камбасоковића, Луиђиа - „Плашт“, Ђ.Пучинија, Манрика – „Трубадур“, Ђ.Вердија, Мауриција - „Адријана Лекуврер“, Ф.Чилее, Радамеса – „Аида“, Ђ.Вердија, Ерика – „Холанђанин Луталица“ Отела – „Отело“ Ђ.Вердија.

Од 1999. године сарађује и са камерном опером - Oпера театром „Мадленијанум“ наступајући у „Насиљу над Лукрецијом“ Б.Бритна, „Две удовице“ В.Сметане, „Мудрици“ К.Орфа, „Пајацима“ Р.Леонкавала.

Повремено сарађује и са опером Српског народног позоришта из Новог Сада.

Као члан Опере и самостално, гостовао је на концертима и оперским представама у Србији и иностранству од којих треба истаћи двонедељну концертну  турнеју у Јапану 2004. године, као и наступ у улози Пинкертона у премијери опере „Мадам Батерфлај“ у Сакаи опери у Осаки 2005. године. У истој роли, гостовао је са Oпером Народног позоришта у театру Риалто у Лимасолу на Кипру.

У Словенији је био главни протагониста светске премијере видео опере „Човек који је побркао своју жену са шеширом“ композитора Мајкла Најмана, а у Македонском народном театру у Скопљу Исмаил у премијери „Набука“.

Јубиларне 2013. године, учестововао је у интернационалној поставци представе „In hoc signo“ којом је свечано завршена прослава 1700. годишњице Миланског едикта.

Са Опером Народног позоришта гостовао је 2014. године у Опери у Темишвару као Ерик у „Холанђанину луталици“ Р. Вагнера и на Гала концерту на Фестивалу“ Пучинију у част“ у Крајови, Румунија.

Године 2017. Народно позориште гостовало је у Хрватском народном казалишту у Осијеку са "Отелом", у којој је певао насловну улогу. 

Наредне, 2018. године, имао је наступ на престижном Пучини фестивалу у Torre del Lago улогом Луиђија у опери "Плашт". Исте године, наступио је у Националној опери у Тирани улогом Дон Хозеа у опери "Kармен".

Годишњу Награду Народног позоришта у Београду за 2012. годину добија за улоге у представама „Кармен“ и „Трубадур“.

Добитник је Јавне похвале за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност Народног позоришта у Београду за сезону 2014/2015. године, „Златне значке“ Културно просветне заједнице Србије, за допринос развијању културних делатности у Србији за 2016. годину, Награде Народног позоришта за најбоља индивидуална премијерна уметничка остварења у оквиру репертоара Народног позоришта у сезони 2017/2018, Печата Народног позоришта који се по одлуци управнице додељује поводом посебног доприноса животу и раду Народног позоришта (2019), Награде Народног позоришта за најбоља индивидуална премијерна уметничка остварења у оквиру репертоара Народног позоришта у сезони 2019/2020, за улогу Де Гријеа у опери Ђакома Пучинија „Манон Леско“...

Од септембра 2016. до октобра 2018. године обављао је функцију в.д. директора Опере.

Године 2021, добио је „Златну значку“, поводом две деценије рада у Народном позоришту у Београду