УРНА МИРОСЛАВА ЧАНГАЛОВИЋА ПОЛОЖЕНА У КОЛУМБАРИЈУМ У АЛЕЈИ ЗАСЛУЖНИХ ГРАЂАНА

Урна са пепелом великана Опере Народног позоришта Мирослава Чангаловића положена је у четвртак 3. маја у колумбаријум у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Обраћајући се присутнима, управник Народног позоришта у Београду Божидар Ђуровић казао је да се та Кућа на овај начин барем делимично одужује Чангаловићу за његов велики допринос афирмацији српске културе у свету.
- У једној малој Пушкиновој трагедији постоји стих који гласи: “На земљи нема правде, но нема је ни горе”. Одвајкада знамо да је на земљи, заиста, нема, а да ли је има горе, на нашу срећу не знамо. Један од најзначајнијих вокалних солиста не само Србије, већ и Европе, Мирослав Чангаловић где год да је почивао након одласка, није био заборављен. Нису га заборавили његови пријатељи, историја и нарочито Народно позориште које је он задужио. По свету је достојно реперезентовао не само Национални театар, него и српску културу и српску оперу... Мирославу Чангаловићу није била потребна Алеја заслужних грађана, али сам уверен да је ово одабрано место од данас, ипак, значајније, лепше и вредније – рекао је Ђуровић.
Министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић оценио је да је славни бас Чангаловић, који је преминуо 1. октобра 1999. и чија је урна са пепелом тада положена у породични колумбаријум на Новом гробљу у Београду, “био синомим за оперу”.
- Ретко смо у прилици да макар мало исправимо неправду према прошлости, али је много важније од тога да чувамо сећање. Чангаловић је био велики солиста и уметник. Чак и они који нису знали шта је опера, знали су ко је Мирослав Чангаловић. Својим гласом оставио је неизбрисив траг у нашој уметности. На овај начин покушавамо бар делимично да исправимо неправду према њему. Од сада ће бити солиста у једном, вероватно, бољем хору. Слава му – поручио је господин Марковић.
Обреду преношења урне присуствовали су и чланови хора “Београдски мадригалисти” који су извели композицију Стевана Стојановића Мокрањца “Тебе појем”.
Чангаловић је рођен 18. фебруара 1921. године у Гламочу, од оца Михајла и мајке Анастасије. Већ у раној младости одлази из родног града у Београд, где је од 1946. до 1954. године учио певање код познате оперске певачице и вокалног педагога Зденке Зикове. Чангаловићев оперски репертоар обухватао је више од 90 улога у којима се истицао раскошним гласом, драмском снагом и доживљеном интерпретацијом. Међу његовим најпознатијим остварењима налазе се улоге Бориса Годунова, из истоимене опере Мусоргског, и Досифеја, из опере „Хованшчина“, истог композитора. Многи музички критичари сматрају га, после Шаљапина, најбољим Борисом Годуновим. Чангаловић је остварио незаборавне роле и као Дон Кихот (Маснеов „Дон Кихот“), Кончак и Галицки (Бородинов „Кнез Игор“), Мефисто (Гуноов „Фауст“), Филип Други (Вердијев „Дон Карлос“), Фигаро (Моцартова „Фигарова женидба“), Кучобеј („Мазепа“ Чајковског), Иван Грозни („Псковитјанка“ Римског Корсакова), Митке (Коњовићева „Коштана“)...
Његов концертни репертоар је обухватао укупно 520 композиција, и то соло песама, циклуса песама, кантата и ораторијума, чији је велики део сачињавало премијерно извођење многих дела југословенских композитора. Концертна каријера Чангаловића трајала је више од 40 година и састављена је од око 3.000 концерата на територији бивше Југославије и око 160 концерата широм света.
М.Б.