У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ПОСВЕЋЕНА БРАНИСЛАВУ ВОЈИНОВИЋУ

Изложба "Др Бранислав Војиновић (1892-1951) - позориште као живот", ауторке Душице Бојић, отворена је у суботу 22. децембра у Музеју Народног позоришта.

На тај начин, Музеј Народног позоришта у Београду, у сарадњи са Историјским музејом Србије и Музејом позоришне уметности Србије, обележио је 120–ту годишњицу од рођења Бранислава Војиновића, једног од најзначајних управника новосадског, скопског и београдског Народног позоришта између два рата.
Обраћајући се присутнима, вршилац дужности управника Народног позоришта у Београду Дејан Савић најавио је да ова изложба представља увод "у серију приказа и изложби из живота и рада уметника и стваралаца који су били на челу Народног позоришта".
Савић је истакао да је више него поносан и пресрећан што, као уметник и културни радник, тренутно стоји на крају "тог низа великих и значајних људи из историје овог народа, из историје овог града, из историје културе Србије и Срба"
Према његовим речима, Војиновић је био веома образован човек, али и уметник који је изузетно био посвећен позоришту.
- Управо због тога , мислим да је наслов изложбе одлично изабран. Бранислав Војновић је свакако једна од оних значајних личности које су итекако оставиле важан и значајан траг. Време када је он био управник Народног позоришта, од 1935. до 1939. године, је доба којег се са радошћу сећамо, нарочито када је реч о Опери - истакао је Савић.
У том контексту, он је навео и неке примере о којима му је причао његов деда, чувени доктор медицине, редитељ, професор и шекспиролог Хуго Клајн, а које потврђују да је Београд у то време заиста био права метропола.
- Морис Равел је у марту 1936. године написао свој чувени Г-дур концерт за клавир и оркестар, а у новембру исте године већ га је свирала Београдска филхармонија. Такође, у том периоду овде су дириговали Јозеф Крипс, Ловро Матачић, певала је Бахрија Нури-Хаџић, изводиле се "Електра", "Салома", "Каваљер с ружом"... Био је то велики, озбиљан и значајан репертоар. Сигурно да је велики удео у томе имао и Бранислав Војиновић - нагласио је Савић.
Он се захвалио кустосу Музеја Народног позоришта Драгану Стевовићу, Душици Бојић и Душанки Војиновић Маринковић на дивној изложби, али и људима из Музеја позоришне уметности Србије на помоћи при њеној реализацији.
Ауторка Бојић је напоменула да је за реализацију ове изложбе свакако једна од најзаслужнијих особа госпођа Душанка Војиновић Маринковић, кћерка господина Бранислава Војиновића.
- Једног дана, на врата моје канцеларије, закуцала је једна дивна дама. Дошла је код мене са пуном торбом папира, са једним, рекла бих, огромним благом. Госпођа Душанка је донела изузетно значајна артефакта, стара више од 140 година - испричала је Душица Бојић и оценила да то "благо говори не само о животу једног човека, него и о читавој једној породици и фамилији".
- Ми смо сада, поводом 120 година од рођења Душанкиног оца, "извукли" само фигуру Бранислава Војиновића, тог заиста дивног човека. Међутим, јако је значајно да кажем и то да се из тих папира, преписа, записа, докумената... може "извући" и историја читавог Београда. На основу тога, када би се спојила са другим документима, могла би да се исприча једна фантастична прича - рекла је она.
Примадона Милка Стојановић, иначе Војиновићева сестричина, честитала је Дејану Савићу и Драгану Стевовићу на изузетној изложби и нагласила да је њен ујак веома заслужан што је она почела да се бави уметношћу.
- Мислим да сам ја, на неки начин, његов наставак у уметности. Он је много утицао на мене. Био је човек огромног интелектуалног и уметничког дијапазона. Поклањао ми је фантастичне књиге које сам ја "гутала".. Осетио је та моја стремљења и веома сам му захвална на томе. Мислим да је то било веома значајно и пресудно за мене - рекла је госпођа Стојановић
Изложбу је отворила Душанка Војиновић Маринковић која је, између осталог, казала да је њен отац био "врло цењен, поштован и уважаван човек".
Подсетивши да је Војиновић био Нушићев кандидат за управника Народног позоришта у Београду, она је цитирала речи славног комедиографа из његовог кратког предлога у којем је објаснио због чега га предлаже на ту функцију.: "Војиновић је чист према женама у позоришту, чист према каси, способан и културан. Дакле, најподеснији од свих осталих кандидата".
Душанка Војиновић Маринковић је нагласила да ова изложба не би угледала светлост дана да њена породица није чувала и сачувала бројна документа, писма, слике, цедуље... везана за живот и рад Бранислава Војиновића.
Она се захвалила Народном позоришту што је организовало ову изложбу, а посебну захвалност упутила је ауторки Душици Бојић.
Изложба ће бити отворена до краја фебруара 2013. године.
М.Б.