У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОДРЖАН СУСРЕТ СА ХОН ЛИЈЕМ

У оквиру циклуса “Сусрети”, у уторак, 21. фебруара у Музеју Народног позоришта, одржано је вече са тенором Хон Лијем.

Разговор са Лијем, овогодишњим  лауреатом Награде Народног позоришта у Београду „Оскар Данон“, која се додељује младом уметнику као подстицај за остварење врхунских уметничких креација, а која носи име тог великана српске музичке сцене, водио је заменик директора Опере Драган Стевовић. Он је, између осталог, подсетио да је Ли у Београд стигао на предлог првакиње Народног позоришта Александре Ангелов.
- Наиме, када смо 2006. године радили “Кармен”, десило се то што се, иначе, дешава у опери, али не толико често, да смо остали без тенора. Са друге стране, то и није редак случај, јер тенора и нема много, поготову за улогу Дон Хозеа. Са спасоносном идејом појавила се Александра која је Лија упознала у Бугарској где су те године заједно наступали управо у “Кармен”. Хон је дошао и, заиста, истог тренутка, одмах смо се сви препознали са њим у сваком погледу, и људском и уметничком. Од тада, он је у ангажману Народног позоришта као стални гостујући солиста – испричао је Стевовић и напоменуо да ће овом признатом уметнику, Награда “Оскар Данон” бити уручена у среду 22. фебруара уочи почетка опере “Травијата”.
На почетку кратког разговора, Ли се осврнуо на своје детињство истакавши да је, као јединац, просто био “осуђен” на усамљеност.
- Док су родитељи радили, ја сам остајао сам код куће. За то време веома сам волео да певам. Вероватно зато што сам још од малих ногу јео много јаја, пошто смо имали фарму, морао сам да имам добар глас  - рекао је, кроз смех, Ли који је рођен 1976. године у Сеулу, у Републици Кореји.
Пре него што се “заразио” музиком, извесно време бавио се спортом. Тренирао је бацање кугле и рвање. И онда, једног дана, чуо је неког оперског певача. Био је одушевљен и после тога, чврсто је одлучио да се бави музиком. Као средњошколац, прво је почео да пева у мушком хору.
- Пре тога, имао сам жељу да постанем црквени пастор. Међутим, једног дана, током факултета, отишао сам у позориште да видим оперску представу. Гледао сам “Боеме” који су заиста били невероватни и фантастични. Заменио сам свој сан. Уместо пастор, дефинитивно сам пожелео да постанем оперски певач. Након факултета, хтео сам да научим више из опере. Отишао сам у Немачку, у оперску школу у Манхајму – казао је Ли.
Први званични наступ имао је у бугарском граду Стара Загора где је певао улогу Војводе од Мантове у “Риголету” Ђузепеа Ведија.
Током досадашње каријере, остварио је веома запажене улоге у “Набуку” (Исмаел), “Аиди” (Радамес), “Кармен” (Дон Хосе), “Пајацима” (Канио), “Вертеру” (Вертер), “Моћи судбине” (Дон Алваро) “Лучији од Ламермура” (Едгардо), “Травијати” (Алфредо)...
После разговора, бројна публика била је у прилици да погледа и пројекцију документарног филма “Странац” који говори о Лијевом доласку у Београд и његовом покушају да се прилагоди новом окружењу.
На осмом Интернационалном филмском фестивалу “Балфест”, одржаном прошле године у бугарском граду Пловдиву, “Странац”, у режији Предрага Недељковића, студента треће године ТВ режије на Академији уметности у Београду, добио је награду за најбољи докуметарни филм.
О овом остварењу, поред редитеља, говорио је и директор Академије уметности Душан Ђоковић. Том приликом, он је открио “да постоји идеја да се Академија уметности обавеже да сваке године један од наших студената направи документарни филм о неком уметнику из Народног позоришта”.  
- То би био наш поклон овом дивном Музеју. Надам се да ће та идеја бити реализована – додао је Ђоковић.
М.Б.