У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОДРЖАН "ШКОЛСКИ ЧАС" СА ИВАНОМ БОСИЉЧИЋЕМ

У оквиру циклуса „Школски час“, одржаног у петак 16. новембра у Музеју Народног позоришта, гост је био драмски уметник Иван Босиљчић.

Пред ученицима Основне школе "Јосиф Панчић" и Гимназије "Милутин Миланковић", разговор са познатим глумцем, који је 3. октобра ове године постао члан драмског ансамбла Народног позоришта у Београду, водио је драматург Жељко Хубач.
Присећајући се свог детињства у родном Ужицу, Иван је признао да је у том животном добу маштао да једног дана постане књижевни критичар, песник, професор књижевности...
- Међутим, кроз љубав према поезији, дошао сам до љубави према говорењу поезије, преко тога до сцене и онда су неки стручни људи препознали мој дар за бивање на сцени и одвели ме на Академију - испричао је Босиљчић који је у средњој школи имао свој бенд "Рок апотека".
- Био сам певач, а репертоар се састојао од домаћих и страних рок хитова. А зашто смо групи дали то име? Зато што смо ми поимали рок музику, као једну слободу, као један бунт, а апотеку као једну дисциплину. Кад се то двоје споји, добијемо један лек који нема своје дозе и може да се узима у неограниченим количинама - објаснио је он и испричао једну анегдоту.

- На самом почетку наше каријере, имали смо један концерт и кад су кренули тактови песме "Нико као ја" од групе "Шарло акробата", ја сам "добио блокаду". Једноставно, нисам могао да се сетим текста, иако је комплетан текст песме садржан у наслову, односно "Нико као ја" је, заправо, цео текст те песме", објаснио је он кроз смех.  
После завршеног трећег разреда средње школе, уписао је Академију у Новом Саду у класи Виде Огњеновић, а прву позоришну улогу добио је у Народном позоришту у Ужицу у Шекспировом комаду "Богојављенска ноћ" у режији Бранка Поповића.
За Београд, у којем живи већ десет година, рекао је да је много везан, да га обожава и да се на неки начин и сам осећа као Београђанин.
- То није зато што ја желим тако, него зато што су то Београђани учинили. То су људи који те прихватају раширених руку и дају ти све од себе - рекао је Босиљчић.
Као најдражи филм навео је остварење Рандала Клејсера"Бриљантин", причу о пријатељству, љубави и авантурама групе средњошколаца из педесетих година прошлог свека, кога је гледао чак 38 пута.
Његова омиљена партнерка, како је признао, је Слобода Мићаловић са којом је играо у популарним телевизијским серијама "Рањени орао" и "Непобедиво срце" у режији Здравка Шотре.
- Са задовољством ћу и овом приликом цитирати нашу познату глумицу Љиљану Лашић која је после наше прве снимљене заједничке серије изјавила да Слобода има "озбиљну лепоту и озбиљан таленат". Ја на то додајем да она има и озбиљан карактер. Она је дивна мајка, дивна супруга и диван пријатељ. Веома ми је драго што смо сада заједно у драмском ансамблу Народног позоришта и надам се да ће нам се и овде отворити врата позоришних играрија и позоришног партнерства - истакао је он.
Босиљчић је открио да ће у децембру, на Сцени "Раша Плаовић", заиграти у представи свог омиљеног писца Фјодора Михајловича Достојевског. "Зли дуси" у режији Тање Мандић Ригонат, која је премијерно изведена 22. новембра прошле године. Реч је о улози Оца Тихона у коју ће "ускочити" уместо Слободана Бештића.
За крај "Школског часа" изрецитовао је "Поносну песму" Милана Ракића.
М.Б.