СТЕРИЈИНИМ "РОДОЉУПЦИМА", ОДИГРАНИМ У ОКВИРУ 50. БИТЕФ-а, 1. ОКТОБРА ПОЧЕЛА 148. СЕЗОНА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ

Представом “Родољупци”, по тексту Јована Стерије Поповића, у режији и сценографији Андраша Урбана, која је у оквиру Главног програма 50. Битеф-а изведена 1. октобра на Великој сцени, почела је 148. сезона Народног позоришта у Београду.
Улоге су остварили Слободан Бештић (Жутилов), Анастасиа Мандић (Нанчика), Сузана Лукић (Милчика), Павле Јеринић (Шандор Лепршић), Нела Михаиловић (Госпођа Зеленићка), Хаџи Ненад Маричић (Шербулић), Никола Вујовић (Смрдић), Предраг Ејдус (Гавриловић), Бранко Јеринић (Нађ Пал) и Бојан Кривокапић (Еден).
У представи учествују и музичари Немања Аћимовић (бубњеви), Иван Марковић (хармоника) и Ђорђе Антић (тромбон).
Драматурзи су Славко Милановић и Сузана Вуковић, која је и сарадник редитеља, комппозитор је Ирена Поповић Драговић, а костимограф Марина Сремац.
"Родољупци", премијерно изведени 30. октобра прошле године на Великој сцени, овенчани су бројним наградама. Летос су освојили три Стеријине награде и Награду округлог стола критике у Новом Саду, на Данима сатире у Загребу припало им је Признање за преданост колективној игри, проглашени су за најбољу представу у целини на "Позоришном пролећу" у Шапцу, наступили су и на МИТЕМ фестивалу у Будимпешти, фестивалу "Дезире" у Суботици, победили на "Данима комедије" у Јагодини...
Јубиларни 50. Битеф одржава се од 24. септембра до 02. октобра под слоганом "На леђима махнитог бика", а у оквиру Главног програма, биће приказано 12 представа.
- Провокативну, деценијама неизвођену комедију Родољупци Јована Стерије Поповића о томе како су током револуције 1848. године лажни српски родољуби из Војводине, руковођени само својим интересима, брзински мењали стране у сукобу Мађара и Срба, 2015. године је, у Народном позоришту у Београду, режирао признати мађарски редитељ из Суботице Андраш Урбан, познат по својим критички бескомпромисним представама. То је контекст који сам по себи, од избора текста до избора редитеља и његовог концепта, редефинише традиционално схватање мисије националног позоришта, а у духу савремених уметничких и друштвених потреба. Врхунац политичког ангажмана у овој представи остварује се у адаптацији текста којом једина здрава памет у драми, Гавриловић, бива убијен, док родољупци певају френетичне пропагандне сонгове, међу којима се издваја онај с читавом листом српских политичара од 90-их до данас, а што је осуда и континуитета „родољубља“ у српској политици и, још више, нашег пристајања на такву политику, а под паролом да свако од њих – „има право“, наводи се у образложењу селекторке фестивала Ања Суша.
М.Б.