СОПРАН НАТАША ТАСИЋ КНЕЖЕВИЋ ОДРЖАЛА КОНЦЕРТ У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

У оквиру циклуса „Концерти“, у петак 20. марта, у Музеју Народног позоришта у Београду, наступила је сопран Наташа Тасић Кнежевић.
Уз клавирку пратњу Саше Кнежевића, уметница је извела арије из опера „Фигарова женидба“ (арија Сузане), „Титово милосрђе” (арија Сервилије), „Кћи пука” (арија Марије) и арију Конче из зарзуеле El niño judío.
У оквиру програма, под називом „У сусрет пролећу“, Наташа Тасић Кнежевић представила се публици и нумерама из опуса најугледнијег шпанског композитора раног 20. века Мануела де Фаље.
М.Б.

 

БИОГРАФИЈЕ

Наташа Тасић Кнежевић је рођена у Београду. Студирала је Саобраћајни факултет, али своју љубав, соло певање, никад није занемаривала. Певала је годинама у цркви Светог Георгија као солиста, а онда је, као стипендиста принцезе Јелисавете Карађорђевић уписала Академију лепих уметности, одсек соло певање. И већ као студент, у класи професорке Јасне Шајновић, примадоне Београдске опере, и под супервизијом принцезе Јелисавете, почела је да ниже концерте, представе, а њен лирски сопран је из дана у дан добијао лепши колорит. Певачица кристално јасног тона, светле боје гласа и атрактивне појаве, освајала је публику на сваком наступу, гласом који подсећа на најлепше певачке године велике Кетлин Бетл. Њено концертирање почело је од Париза, преко Руског дома у Београду, Библиотеке града Београда, Галерије Прогрес у Београду, Будве, Фестивала мимозе у Херцег Новом, Позоришта младих у Новом Саду, Атељеа 212 у Београду, Галерије фресака, Етнографског музеја, Центра „Сава“, до најпрестижније музичке дворане у Србији – Коларчеве задужбине у Београду. Одржала је низ хуманитарних концерта чији је циљ био обнова и изградња храмо-ва у Београду и на Косову. У сезони 2011-2013 остварила је сарадњу с Оперским студијом Народног позоришта у Београду где је наступала у Пучинијевој опери Сестра Анђелика. Учествовала је у представама Брод плови за Београд Атељеа 212, у представи Suno e Romengo – Будва град театар, Страх и његов слуга у режији Кокана Младеновића – Атеље 212 (БЕ-ЛЕФ и БИТЕФ), представа Карго-Београд-Софија (БИТЕФ), Није све као што изгледа – Ромско позориште у Инђији. Одржала је низ солистичких концерата – у Врњачкој Бањи, Суботици, Трстенику, Београду, Беочину, концертирала је у сарадњи са институтом Сервантес у Београду – циклус Непозната Иберија, Италији, Хрватској, Македонији, Француској, а је-дан од најзначајнијих је солистички концерт на БЕМУС-у 2006. године у Скупштини града Београда. 2008. године осваја другу награду на такмичењу „Лазар Јовановић“ у Београду. 2009 oсваја трећу награду у Италији на такмичењу „IBLA GRAND PRIZE - Music Competi-tion“ и током боравка у Италији похађала је мастер клас Јелене Доф - Донскаје, првакиње опере у Израелу и солисткињом Метрополитен опере.
Током студија је била стипендиста СОРОШ фондације и од стране ОЕБС-а у 2012. години је проглашена једном од наjистакнутијих ромкиња у свету.
Са супругом Сашом Кнежевићем, пијанистом, остварује значајне наступе у Норвешкој, Ита-лији, Словенији, Француској, Хрватској, Естонији, Чешкој, Македонији... Такође је имала и стручне консултације са маестром Јоханесом Харнајтом, Јасмином Трумбеташ Петровић, Радмилом Бакочевић, Катарином Јовановић и Сузаном Шуваковић Савић.
2010. године дебитовала је са улогом Фраските у опери КАРМЕН.
2011. године похађала је мастер курс код Миреле Френи у Модени, а 2012. завршила је спе-цијалистичке студије на ФМУ у Београду у  класи проф. Вишње Павловић Дракулић.

Саша Кнежевић (1971, Београд). Дипломирао је на клавирском одсеку ФМУ у Београду у класи проф. Милоша Ивановића. Завршио је специјалистичке студије у класи проф. Љиљане Турлаков на Академији лепих уметности у Београду. Наступао је као солиста и као корепетитор, у земљи и иностранству (Македонија, Словенија, Италија, Норвешка, Нови Зеланд, Тајланд). Концертирао је широм Србије.
Посебно су значајни наступи на Коларцу 2007. године, као и на 38. БЕМУС-у.
Тренутно ради као корепетитор у балетској школи Димитрије Парлић у Панчеву. Сарађивао је са професорима балетске школе Scuola del Balletto di Toscana и Директором (Frédéric Olivieri) и професорима балетске школе Миланске Скале.