СЛОБОДАН УНКОВСКИ 12. НОВЕМБРА ПОЧЕО ПРОБЕ ДРАМЕ „ЖИВОТ ЈЕ САН“

Драмски ансамбл Народног позоришта одржао је у суботу 12. новембра прву пробу представе “Живот је сан” Педра Калдерона де ла Барке, у режији Слободана Унковског.

У име Куће, глумачку и сарадничку екипу, поздравио је управник Божидар Ђуровић, пожелевши им успешан рад на овој представи чија се премијера очекује на Великој сцени током јануара 2012. године.
Вршилац дужности директора Драме Молина Удовички Фотез казала је да јој је веома драго што се овај комад, после скоро 18 година, поново враћа на репертоар Народног позоришта.
- Имамо европског, а нашег редитеља и дивну глумачку и сарадничку екипу. Скоро сам сигурна да ће први аплауз, кад се дигне завеса, бити ваш. После ће све ићи лакше – рекла је госпођа Удовички Фотез.
Унковски, који је први пут радио у Народном позоришту пре три године када је поставио представу „Фигарова женидба и развод“ која је и даље на репертоару, истакао је да му је веома драго што му се указала прилика да поново режира у овом значајном српском театру.
Он је најавио да ће са овим комадом, написаним пре 400 година, покушати да направи „представу о сновима, са више нивоа реалности“.
- Ово је диван комад. Узбудљив је, лак је за разумевање, али је истовремено, наравно као и сви велики комади, врло тежак за играње. Изгледа једноставно, а уствари је веома компликован. Он нуди и целу једну линију која се тиче политике и манипулације. Видећемо да ли ћемо то да дирамо. Но, то нам свакако неће бити приоритет, јер то живимо сваки дан и сви знају све о томе – оценио је угледни редитељ и нагласио да му је веома драго што је позориште подржало једну тако захтевну идеју да у представу буде укључено и двадесетак студената Факултета драмских уметности у Београду.
- Ти млади људи покушаће да отворе неке даље слојеве ликова, стања, ситуација... Покушаћемо да, као у књизи Алeна Лајтмена „Ајнштајнови снови“, испитамо разне нивое реалности. Дакле, мене интересују ти неки компликованији и тежи слојеви. Нагласак ће бити на сну, на више нивоа реалности, а мање на самом животу који се, и поред тога, некако ваља са стране -  поручио је Унковски.
У подели су Предраг Ејдус (Базилије, пољски краљ), Никола Ракочевић к.г. (Сигизмунд, кнез), Борис Пинговић (Астолфо, кнез московски), Борис Комненић (Клотадо, старац), Бојан Димитријевић к.г. (Кларин, лакрдијаш), Наташа Нинковић (Стела, принцеза), Нада Шаргин (Росаура, дама), студенткиње и студенти треће и четврте године Факултета драмских уметности у Београду у класи  Биљане Машић и Гордане Марић.
У сарадничкој екипи се налазе Славко Милановић (драматург), Мета Хочевар к.г. (сценограф), Јелена и Светлана Проковић к.г. (костимографи), Ирена Поповић к.г. (композитор)...
М.Б.

                                                                              БИОГРАФИЈА СЛОБОДАНА УНКОВСКОГ

Рођен је 1948. у Скопљу. Дипломирао режију 1971. на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, у класи проф. Вјекослава Афрића. У периоду од 1971–1981. био је редитељ и уметнички директор Драмског театра у Скопљу, доцент на Факултету драмских уметности у Скопљу (1983–1987), као добитник Фулбрајтове стипендије предавао је режију на Универзитету у Њујорку (1987/88), а на Харвард универзитету, Кембриџ, МА УСА предавао је глуму и режију (1988/89). Током 1990. био је „Artist-in-Residence“ у Америчком репертоарском позоришту у Кембриџу, МА УСА и у Народном позоришту, Атина. У периоду 1996–1998. био је министар за културу у Влади Републике Македоније. Сада је професор глуме и режије на Факултету драмских уметности у Скопљу и води постдипломске студије режије.
Слободан Унковски је један од најзначајнијих редитеља бивше Југославије, а са писцем Гораном Стефановским (чијих је чак десет комада поставио на сцену), представљао је ауторски тандем који је успео да изрази позоришна схватања целе једне генерације уметника. Иако се почеци његове каријерe подударају са периодом цветања такозваног редитељског театра (већ једна од његових првих представа, Ништа – према тексту Артура Копита, била је радикалан експеримент и победила је на сарајевском МЕСС-у), Унковски је остао привржен драмском тексту. У његовим представама су све театарске компоненте оптимално развијене (од сценографије и костима до звука, сценског покрета, музике и дизајна светла), али су увек у некој врсти савршене равнотеже са драмским текстом и глумачком игром; сваки драмски писац може само да пожели да праизведбу његовог дела ради Унковски (а листа писаца је значајна, од Горана Стефановског, Милице Новковић, Рудија Шелига, Дејана Дуковског... до Милене Марковић). Али његово редитељско умеће се пре свега испољава у сарадњи са глумцима; читав низ непоновљивих глумачких креација остварен је управо у представама Слободана Унковског.
Унковски је светски познат уметник чије представе често представљају прекретницу не само у раду појединих уметника, него и театара у којима је радио. Критичар Кевин Кели је у „Бостон глобу“ таквом „прекретницом“ (milestone) назвао његову режију Брехтовог Кавкаског круга кредом у Америчком репертоарском позоришту у Кембриџу, САД, позоришту у којем је, поред многих светски значајних уметника, режирао и Роберт Вилсон. Такве датуме у историји представљају његово Дивље месо Стефановског за Драмски театар из Скопља, Лепа Вида Шелига за Камерни театар 55 из Сарајева, Хрватски Фауст Шнајдера и Позоришне илузије Корнеја за Југословенско драмско позориште и друге.
Представе у режији Слободана Унковског учествовале су на бројним европским позоришним фестивалима: Хрватски Фауст С. Шнајдера на Театру нација у Нансију 1984, Буре барута Д. Дуковског на Бонском бијеналу 1996, Шине Милене Марковић на Бијеналу у Висбадену 2004, три пута учествовао на БИТЕФ-у (1975, 1980, 1991), на међународним позоришним фестивалима у Каракасу (Венецуела), Боготи (Колумбија), Ћивидале (Италија), Лондону (Велика Британија), Летњем фестивалу у Хамбургу, Дубровачким љетним играма, Сплитском љету.
На Стеријином позорју је гостовао 11 пута и освојио пет Стеријиних награда:
• Јане Задрогаз, Г. Стефановски, (Ванредна Стеријина награда за најбољу представу, 1975)
• Дивље месо, Г. Стефановски (Ванредна Стеријина награда за режију, 1980)
• Хрватски Фауст, С. Шнајдер (Стеријина награда за режију, 1983)
• Срећна нова 1949!, Г. Михић (Стеријина награда за режију, 1985)
• Кула вавилонска, Г. Стефановски (Стеријина награда за режију, 1990)
Неке од важнијих представа Слободана Унковског:
• Јане Задрогаз, Драмски театар, Скопље
• Дивље месо Г. Стефановског, Драмски театар, Скопље
• Тетовиране душе Г. Стефановског, Театар на Малој Брони, Москва
• Кавкаски круг кредом Б. Брехта, Америчко репертоарско позориште, Кембриџ, УСА
• Четврта сестра Јануша Гловацког, Народно позориште, Атина
• Зимска бајка В. Шекспира, Америчко репертоарско позориште, Кембриџ, УСА
• Пер Гинт Х. Ибзена, Словенско народно гледалишче, Љубљана
• Сарајево Г. Стефановског, међународна копродукција (Шведска, Белгија, Немачка)
• Позоришне илузије П. Корнеја, ЈДП, Београд
• Буре барута Д. Дуковског, ЈДП Београд
• Мизантроп Ж. Б. П. Молијера, СНГ Љубљана
• Орест Еурипида, Национални театар Северне Грчке, Солун / Епидаурус