Почеле пробе драме Милована Витезовића „У име оца и сина” у режији Милана Kараџића
16 новембар 2023
У Народном позоришту у Београду почеле су пробе представе „У име оца и сина”, по тексту Милована Витезовића, у режији Милана Kараџића.
Премијера је планирана за 27. јануар 2024. године на Великој сцени.
Драматург и аутор адаптације Ивана Димић, сценограф Борис Максимовић, костимограф Драгица Лаушевић, композитор Ирена Поповић и Љиљана Мркић Поповић (сценски говор) потписују се као уметнички тим новог позоришног дела у ком су улоге додељене Горану Шушљику, Миодрагу Kрстовићу, Борису Пинговићу, Небојши Kундачини, Владану Гајовићу, Златији Ивановић, Сузани Петричевић, Бојани Стефановић, Зорану Ћосићу, Бојану Kривокапићу, Гојку Балетићу и Дарку Томовићу.
Величанствен и необичан животни пут Светог Саве, од принца Растка до првог архиепископа Српске православне цркве, инспирисао је многе наше уметнике. Истакнути српски књижевник Милован Витезовић (1944-2022), после дугогодишњег бављења овом темом, написао је за Народно позориште у Београду комад „У име оца и сина“ о животу Стефана Немање и Растка Немањића.
Адаптација Иване Димић ставља у фокус каснији период њиховог живота током кога се окрећу духовности и постају Свети Симеон и Свети Сава.
Редитељ Kараџић је подсетио да се у досадашњој српској историји, Растко Сава Немањић, између осталог, издваја и као утемељитељ духовне историје Срба.
„Желео бих да, на неки начин, истакнемо управо ту његову реформаторску улогу. Без обзира на то што је премијера планирана за 27. јануар, на Дан Светог Саве, наша жеља и намера је, не да направимо свечану академију, него савремену драмску представу која ће на прави начин, својим садржајем и драмском снагом, да осветли ту причу. Убеђен сам да за тако нешто имамо сасвим довољно потенцијала. Милован нам је оставио у аманет да урадимо ово дело и драго ми је што смо започели процес његове реализације“, поручио је Милан Kараџић коме ће ово бити трећа режија у Народном позоришту у Београду.
До сада је поставио комаде „Говорна мана“ (1997), по тексту Горана Марковића и „Сузе су ОK“ (1999) Мирјане Бобић Мојсиловић.
