СЕЋАЊЕ НА БОРУ ГРИГОРОВИЋА 6. ОКТОБРА У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Поводом годишњице смрти, у четвртак 6. октобра у 18 часова у Музеју Народног позоришта, биће одржано сећање на редитеља Борислава Бору Григоровића (1928. - 2010.)

О уметнику ће говорити драматург Славко Милановић, театролог Рашко Јовановић, драмски писац и театролог Радомир Путник и драмски уметник Небојша Дугалић, док ће за видео продукцију бити задужен Петар Антоновић.
Улаз је бесплатан.
Дугогодишњи редитељ Народног позоришта у Београду Борислав Бора Григоровић, који је десет година радио и у сарајевском Народном позоришту, а остварио је укупно више од сто 100 режија, преминуо је 22. септембра прошле године у Београду у 83. години.
Рођен је 26. априла 1928. у Требињу. У два наврата вршио је дужност директора Драме у Народном позоришту у Београду, а био је и члан Националне комисије за ITI при UNESCO-у и покретач манифестације “Дучићеве вечери поезије” у родном Требињу. Последњих година био је професор режије на Академији уметности.
Основну школу и гимназију је завршио у Београду, где је потом студирао историју уметности на Филозофском факултету и дипломирао позоришну режију на тек основаној Академији за позориште, филм и телевизију код професора Јосипа Кулунџића.
Бављење позориштем започео је као глумац - играо је у два филма, “Живот је наш” и “Сви на море”, а одиграо је и неколико улога у тек формираном Београдском драмском позоришту.
У Народном позоришту режирао је Пушкинов комад “Дон Жуан или Камени гост”, као испит на трећој години студија (1953), а дипломску представу, Голдонијеву “Мирандолину”, поставио је у сарајевском Народном позоришу 1954. године, после чега је остао у том театру све до 1964. За то време режирао је 30 представа.
Потом је прешао у Народно позориште у Београду, у којем је остао до пензије.
Прва његова београдска представа у сталном ангажману, Хохутов “Намесник”, имала је премијеру у јануару 1966. године. Уследиле су “Штета што је блудница” Џона Форда, “После љубави” Милана Ђоковића, “Голи мачићи” Мирка Милорадовића, “Вожд” Ивана Студена, “Пророк” Жарка Команина, “Швабица” Лазе Лазаревића, “Коломба” Жана Ануја, “Ташана” Боре Станковића, “Деца Сунца” Максима Горког, “Категорички захтев” Борислава Пекића, “Страх и дана Надежде Мандељштам” Предрага Перишића, “Дом Марије помоћнице” Ивана Цанкара, “Успомене Саре Бернар” Џона Марвела, “Како могу да те чујем кад вода тече” Роберта Андерсона, “Пат или игра краљева” Павела Кохоута, “Побратим” Новице Савића...
Многе од тих представа су имале изузетно дуг сценски век, а “Коштана” Боре Станковића играна је као култна представа на сцени Народног позоришта у Београду пуних 14 година, око 300 пута.
Григоровић је режирао и у Шапцу, Мостару, Зрењанину, Ужицу, Пироту, Бања Луци.., те у Немачкој и Румунији.
Међу бројним наградама и признањима су Плакета Народног позоришта у Београду, Шестоаприлска награда града Сарајева, Награда “Јован Бата Путник”...
М.Б.