ПРЕМИЈЕРА ДВА КРАТКА БАЛЕТА – „ПРОЦЕС ИЛИ НИКОМ ОВДЕ НИЈЕ СТАЛО ДО ЈОЗЕФА“ И „ПУШКИН“, 28.02. НА СЦЕНИ „РАША ПЛАОВИЋ”

У оквиру пројекта “Програм - млади кореографи”, у недељу 28. фебруара (20,30) на Сцени “Раша Плаовић” биће премијерно изведена два кратка балета - „Процес или ником овде није стало до Јозефа“ и „Пушкин“.
Кореографију за „Процес или ником овде није стало до Јозефа“ урадила је солисткиња Балета Народног позоришта у Београду Милица Јевић Дрндаревић, а у подели су Дејан Коларов (Јозеф К.), Ивана Савић Јаћић (Жудња), Бранко Сарић (Среброљубље), Тијана Шебез (Посесивност), Силвија Џуња (Жртва), Бернардо Бадано (Гордост), Никола Биjанко (Предрасуда), Душан Милосављевић (Улизица), Рафаеле Дилиђенте (Лицемерје), Валентина Ђурашин (Блуд), Ана Иванчевић (Заблуда), Макс Робертсон (Завист) и драмски уметник Вук Костић као Глас Зависти.
Драматург је Аника Лехки, музику је урадио Вељко Кузманчевић, сценографију Мираш Вуксановић, а костиме Катарина Грчић Николић.
Милица Јевић Дрндаревић каже да је балет „Процес или ником овде није стало до Јозефа“, који је урађен по мотивима романа „Процес“ Франца Кафке, инспирисан догађајима из стварног живота.
- Животом савременог света владају парадокс и апсурд који више није могуће именовати ни  трагедијом, једини адекватни израз је гротеска. Франц Кафка је својим делом ''Процес'' управо на такав начин описао свет у којем је живео. Говорећи о том делу Протојереј Андреј Ткачов је изрекао: “Човек је биће које подлeже суду. Позив му је већ уручен, само датум није написан: долазак на суд може се десити било ког дана у години и сваког часа.'' По овим мотивима створила се идеја за моју балетску представу коју сам пронашла у драматизацији ''Процес или ником овде није стало до Јозефа''. У овом делу кореографисање сам доживела као превођење речи у покрет тела, који сваком гледаоцу треба да је јасан и разумљив. Посебан изазов је било осмислити и изразити ликове 11 људских страхова-грехова, који опседају главног јунака Јозефа - истиче Јевић Дрндаревић.
Кореографију за балет „Пушкин“, на музику Петра Иљича Чајковског, урадио је солиста Балета Народног позоришта у Београду Јован Веселиновић, а у насловној улози појавиће се Јовица Бегојев.
У подели су и Татјана Татић (Наталија Николајевна Гончарова), Бранкица Мандић (Ана Петровна Керн), Ада Распор (Јекатерина Гончарова), Милош Маријан (Жорж Шарл Дантес), Рафаеле Дилиђенте (Николај Арендт) и Миља Ђурић, Дејана Златановски, Валентина Ђурашин, Бранко Сарић, Никола Бјанко и Бернардо Бадано (Даме и господа).
Сценографију је урадила Јасна Сарамандић.
Веселиновић, у изјави за сајт Народног позоришта, напомиње да је балет „Пушкин“ инспирисан животом славног руског књижевника Александра Сергејевича Пушкина (1799 —1837) кога многи сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности.
- Тема балета је љубав. О њој је писао, за њу је живео и, на крају, због ње је изгубио живот. У раној младости, као велики љубавник, није имао моралних ограничења, па је лако ступао у афере са туђим женама. Касније, у зрелијим годинама, када је већ био ожењен и добио децу, неко други је пожео за љубавницу његову супругу. Пушкин је супарника изазвао на двобој у којем је изгубио живот - подсећа Веселиновић и напомиње да је у концепцији представе желео да истакне идеју о томе да се сваки почињени грег „плаћа“ и да се поступци враћају као бумеранг.
- За обраду других познатих мотива из Пушкинове биографије као што су политичка збивања, масонерија, изгнанство... нисам имао ни времена, ни простора, будући да је реч о малој представи. Користио сам музику Чајковског зато што је он компоновао музику за нека од Пушкинових најпознатијих дела попут „Евгенија Оњегина“ и „Пикове даме“ – додао је Веселиновић.
“Програм - млади кореографи” покренула је дирекција Балета Народног позоришта у Београду са циљем да пружи шансу и отвори нови простор креативним балетским ствараоцима.
Прошле године, 17. јануара, у оквиру поменутог пројекта, такође на Сцени „Раша Плаовић“, премијерно су изведени балети "Ћелава певачица“ и „Они“.  
М.Б.