ПРЕМИЈЕРА БАЛЕТА „АЛЕКСАНДАР“ У КОРЕОГРАФИЈИ РОНАЛДА САВКОВИЋА 15. НОВЕМБРА

Светско праизвођење балета „Александар“, инспирисаног слојевитом историјском личношћу, војсковођом, полубогом, љубавником, освајачем света – Александром Македонским, у кореографији Роналда Савковића, биће одржано 15. новембра у 19,30 часова на Великој сцени.

Признати уметник истиче да је причу о једној тако значајној личности као што је био Александар Велики, немогуће испричати у потпуности, јер би у супротном случају балет трајао најмање 12 сати.
- Ову идеју носим у себи већ годинама. Искрено, бојим се епских балета, великих прича. Иза мене су обимна истраживања, студиозан рад. Ипак, та форма даје ширину, велике могућности на сцени. А, онда сам, одједном, летос себи поставио питање да ли је све то уопште истина или само мит. Зато сам се одлучио за симболику, сцене нису балетски стереотипне, већ једноставно остављају могућност да сваки гледалац има свој доживљај, своју верзију. Због тога сам у представу убацио и измишљену улогу “Времена”, јер оно пише и брише догађаје. Определио сам се за потпуно савремени приступ у свим елементима кореографије, сценографије, костимографије. Ипак, не бежим ни од традиционалних утицаја као што су грчке фреске, позориште Кабуки, Катакали театар. Трагам за минимализмом који у себи носи суштину, што проналазим у Буто облицима јапанског позоришта. Све ми је то неопходно да бих испричао причу о Александру – сматра Савковић.
Према његовом мишљењу, кључна реч која карактерише Александра Македонског је немир. - Он је велики меланхолик, гладан је знања и стално трага за непознатим. У исто време је и емотиван и хладан, одлучан и радикалан. Од малих ногу је показивао те црте карактера. Све што је радио било је са много страсти, и ратни походи и љубавне везе. Можда помало причам и аутобиографску причу – откриo је Савковић у интервјуу за „Позоришне новине“.
За светско праизвођење овог балета изабрао је Београд и Балет Народног позоришта пре свега због, како је нагласио, значаја имена Александра Великог за ово подручје, словенске душе и немира у срцу  који влада у овдашњем народу.
- Београдски ансамбл је спонтано реаговао на музику из представе. Њихов сензибилитет ми говори да могу да доживе и оживе моје идеје. Такве реакције нисам доживео у Берлину. Изузетно је важно са ким ћеш да делиш свој сан. Александрове идеје су претеча  глобализације, велике Европе без граница. Није освајао територије, већ срца људи. Овдашњи људи то осећају, властити немир препознају у њему. Зато сам ја овде – тврди Савковић и напомиње да ова представа доноси потпуно нови приступ и начин рада за играче.
- Говорим им и о пласирању енергије, концентрацији, фокусу. Такође, веома ми је помогло и то што сам много радио са глумцима до сада. Играчи улазе у свет који им је потпуно непознат. Између осталог, мислим и на глумачки задатак који сам им поверио. Велику пажњу посвећујемо развоју улоге. Суштински, кроз глуму развијају играчки део.  Мислим и да сам направио добру поделу. Покушавам да из њих извучем и део приватног карактера. Оно што им је можда помало чудно су веома кратке, ефектне сцене, филмске брзине. Сасвим сам сигуран да ће публика на сцени видети неке сасвим нове играче, што је и мој циљ, да се отворе на другачији начин јер ова представа то захтева. Такође, циљ ми је да привучем и неку нову публику. У томе ћу сигурно успети јер радим са најбољим играчима Народног позоришта. Много ми помаже и моја уметничка сарадница Анина Станциу. Волим да кажем: “Ја сањам, а она је паметна”. Ова представа ће бити права историја плеса. Идемо од чисте класике до театра Пине Бауш, ту су и шпиц патике и штикле, акробатика. Баш какав је и сам живот Александра Великог био; један огроман круг, препун динамике и наглих обрта – оцењује Савковић који је рођен 1975. године у Ријеци.
У родном граду 1991. године завршио је Балетску школу ХНК – а. У периоду од 1990. до 1992. усавршавао се на Академији балета у Будимпешти. Од 1992. до 1997. ангажован као првак балета у Словенском народном гледалишчу у Марибору и стални гост у ХНК у Загребу.
Од 1997. до 1998. био је првак балета ХНК – а у Загребу, а потом одлази у Берлин (првак балета) у Државну оперу где остаје све до 2008. године.
Остварио је импресиван број првих улога како у класичним представама, тако и у неокласичном и модерном репертоару најзначајнијих кореографа света:
• Лабудово језеро (у кореографским верзијама: П.Барт, Р.Нурејев, В.Кофтун, Д.Парлић)
• Жизела (П. Барт)
• Крцко Орашчић (П. Барт)
• Бајадера (Р. Нурејев, В. Малахов)
• Успавана лепотица (Р. Нурејев)
• Копелија (И. Сертиц)
• Ромео и Јулија (П. Барт)
• Дон Кихот (П. Барт, В. Васиљев)
• Манон (К. Макмилан)
• Оњегин (Џ. Кранко)
• Силфиде (М. Фокин)
• Пепељуга (В. Малахов)
• Serenada, Ballet Imperial, Чајковски – pas de deux, Аполон и музе  (Баланшин)
• Теме и варијације Хајдна (Т. Тарп)
• Fearful Symmetries (P. Martins)
• Ein Lindentraum (У. Шолц)
• Ring um den Ring (М. Бежар)
• Силвија (Ф. Аштон)
• No Step on Grass (I. Favier)
• Without Words (N. Duato)
• Return to the Strange land (J. Kilijan)
• Le Lac de fee (P. Lakot)
• Rin um der Ring (М. Бежар)
• Steptekst, In the Middle Somewhat Elevated, The Second Detail (V. Forsajt)
• Чајковски (Б. Ејфман)

КОРЕОГРАФСКИ РАДОВИ:
• 2005 - "La femme nue debut" za Staatsballet Berlin
• 2006 - "Transparente" za Malakhov and friends Gala
• 2007 - "Reverance" za Stars of 21 century Toronto
• 2007 - "Mother Tounge" za Staatsballet Berlin
• 2008 - "E lucevan le stelle " za Stars of 21 century New York
• 2008 - "Caligula" у режији Томажа Пандура
• 2008 - "Alexander the Great " za Staatsballett Berlin
• 2008 - "Guillotine" za Staatsballett Berlin
• 2009 - "2 Men" za FriedrichstadtPalast Berlin
• 2009 - "Medea" у режији Томажа Пандура, Фестивал Мерида
• 2010 - "Symphony of Sorrowful Songs" у режији Томажа Пандура за Staatsballet Berlin

ПАРТНЕРКЕ:
• Polina Semionova
• Нађа Саидакова
• Aurelie Dupont
• Margarete Illmann
• Steffi Scherzer
• Beatrice Knop
• Larisa Lezhnina
• Diana Vishneva
• Bettina Thiel
• Бојана Ненадовић
• Viara Natcheva

ГОСТОВАЊА:
• Њујорк
• Мајами
• Сан Хозе
• Торонто
• Каракас
• Богота
• Мексико Сити
• Севиља
• Гранада
• Мадрид
• Лисабон
• Наполи
• Милано
• Загреб
• Ријека
• Дубровник
• Београд
• Букурешт
• Беч
• Москва
• Токио
• Тел Авив
• Атина...
М.Б.

                                                                                                                        ИЗВЕШТАЈ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА НОВИНАРЕ
Поводом светског праизвођења балета „Александар“, у петак 11. новембра у Музеју Народног позоришта одржана је конференција за новинаре.
Присутне је поздравила шеф сектора маркетинга Народног позоришта Љиљана Лазић Михајловић која је, између осталог, казала да представа траје 80 минута и да су солистичке улоге поверене Јовану Веселиновићу, Мили Драгичевић, Ани Павловић, Милану Русу, Дејану Коларову, Тамари Ивановић, Бојани Жегарац, Игору Пастору и Игору Волошину
Управник Божидар Ђуровић је рекао да је сигуран да ће овај модеран балет у једном чину угледног уметника Роналда Савковића донети исту радост позоришној публици какву је он видео на лицима наших уметника док су радили на представи.
- Премијера балета 15. новембра је, на неки начин, увертира, почетак свечаности којом обележавамо Дан Народног позоришта. Драго ми је што ће овај балет са другим играчима бити изведен и на тај дан, 22.новембра на нашој Великој сцени - казао је Ђуровић.
Савковић, драг и редован гост Народног позоришта од како је први пут као млад играч заиграо у „Дон Кихоту“ 1998. године, и оставио фантастичан утисак, редовно је долазио да наступа када год је био позиван у Национални театар.
- Мислим да се тада родила једна велика љубав између њега и Београда. Та љубав је трајала свих ових година на један искрен, отворен и пријатељски начин – истакао је в.д. директора Балета Националног театра Милош Дујаковић.
Са својом уметничком сарадницом Анином Станчу, сценографом Лукасом Лерхом и костимографом Јеленом Милетић, на велико задовољство играча, солиста Балета Народног позоришта, Савковић је поставио брз, интересантан савремени балет.
- Он није наративна бајка, већ је у питању једно неконвенционално истраживање слојевите личности Александра; војсковође, полубога, љубавника, освајача света кога чине људи који га окружују. Они га праве и Великим – оценио је Савковић, балетски првак Државне опере у Берлину.
Он је нагласио да је у овај балет, који поклања Београду, унео сво своје досадашње знање у области игре.
Тумач насловне улоге Јован Веселиновић рекао је да се први пут среће са оваквим балетом који није наративни и чија је прича базирана на деловима.
- Александар је један од највећих светских освајача. Допада ми се више од осталих освајача јер је био романтичан. Освојио је свет као млад и покушавао је да направи мир у свом царству - казао је Веселиновић и додао да своју улогу управо гради између романтичних осећања и неодољиве снаге коју је поседовао Александар Велики којим се балетска уметност до сада није бавила.
Према речима Миле Драгичевић и осталих балетских уметника, рад на представи је био изванредан, јер је Савковић имао бескрајну енергију и огромну љубав према игри.
Од играча је тражио да размишљају о ономе што раде, а ова представа и од публике тражи исто - да размишља, јер овде нема готове приче. Наравно, није у питању ни бајка, већ је реч о једној модерној, сведеној, минималистичкој причи у којој свако има своју верзију и доживљај - да ли је Александар само мит, да ли је то време било, или је сада, или ће тек бити.
Музика је савремена, она је ауторска компилација и не изводи се уживо.
Костимографкиња Јелена Милетић је рекла да су костими сведени минималистичким средствима.
- Грчка се благо осећа, тек у назнакама. Тело остаје слободно да свим могућим изражајним средствима исприча историју игре – додала је она.
У подели су и Ана Павловић, Милан Рус, Дејан Коларов, Тамара Ивановић, Бојана Жегарац, Игор Пастор и Игор Волошин.
Репризе су 18. и 22. новембра и 6. децембра.
М.Б.