Представа Госпођица, у драматизацији Вање Ејдус; гостовање Народног позоришта Републике Српске у Бањалуци 4. фебруара на Великој сцени Народног позоришта у Београду

Представа Народног позоришта Републике Српске Бања Лука - „Госпођица”, коју је према делу Иве Андрића и драматизацији Вање Ејдус, режирала и адаптирала Ђурђа Тешић, гостоваће 4. фебруара (19,30) на Великој сцени Народног позоришта у Београду. 

„Рад на овој драматизацији започела сам још 2009. године, у врло интензивној сарадњи са редитељком Ђурђом Тешић, када је настало неколико различитих верзија. Тражиле смо причу, форму, стил. Пробијале смо се кроз густи материјал Андрићевих бравурозних мисли и увида, да бисмо на крају дошле до финалне драматизације, која и даље остаје отворена за мењање и прилагођавање, јер позориште чине људи који га стварају, те верујем да је дивна екипа која је стварала ову представу додала још пуно слојева који су њима у процесу стварања били потребни да испричају своју причу. Позориште је жива ствар, а драма је предложак позоришним ствараоцима да креирају свој свет“, сматра Вања Ејдус.

Редитељка Тешић сматра да „Госпођица“ подсећа на данашње време, које тлачи свакога и у коме нема савести, у коме свако граби и сналази се само за себе, у коме је новац постао божанство. 

„Размишљам какав је то живот без љубави, без самилости, емпатије, живот проведен у опсесивној страсти за материјалним, у страху од банкрота и пропасти које нам друштво намеће? Размишљам како нас капитализам гура у провалију без дна, где нам је јурење новца постало циљ, заправо, новац постао циљ а не средство за живот и да је такав живот магла у коме лупа згрчено срце пуно бола и у коме попут старог сата који откуцава време одјекују питања… Kуда?... Зашто?”, каже Ђурђа Тешић.

Глумачку поделу чине: Слађана Зрнић, Наташа Иванчевић, Сњежана Мишић, Белинда Стијак, Бојан Kолопић, Данило Kеркез и Павле Павић. 

У представи учествују и чланови Симфонијског оркестра Народног позоришта Републике Српске Анастасија Марић (виолина) и Марко Kовачић (контрабас).  

Сценографкиња је Драгана Пурковић Мацан, костимографкиња Ивана Ристић, композитор Владимир Пејковић, док је за сценски покрет био задужен Емир Фејзић.